bema februar2017

Tropic mojMarket optimize

Danas vam prepričavamo modernu bajku koju su zajedničkim snagama u djelo sproveli Dragana i Nenad Maksimović iz Smedereva. Nakon nekoliko praktičnih pokušaja da započnu privatni posao koji nisu postigli željeni uspeh, odlučili su da pokušaju da se okušaju u proizvodnji medenjaka.

 

medenjaci hokus pokus0

Tako je nastalo njihovo šareno malo carstvo. Iz jedne kuhinje je nastala kućica iz bajke, a od prve porudžbine, preko mnogo zadovoljnih kupaca, nastao je porodični biznis od kog danas srećno živi jedna četvoročlana porodica.

Dragana: Priča počinje našim susretom i vjenčanjem. Nas dvoje se prepoznajemo kao dvije umjetničke duše – oboje se oduvijek bavimo kreativnim hobijima, a čak i onda kada je sa dolaskom dvoje djece ponestalo vremena za dokolicu to se pretvorilo u eksperimentisanje u kuhinji. U nekom trenutku je, moram priznati – na moju radost, Nenad dobio otkaz i morali smo da preuzmemo sudbinu u svoje ruke. Izašli smo iz šablona koji ionako nikad nisam voljela i počeli da pokušavamo – otvorili smo prodavnicu namirnica, što nije dugo potrajalo, isto je bilo i sa cvjećarom i shvatili smo da sljedeći korak može biti ili hitno zaposlenje, što znači za kasom ili taksi volanom ili – pronalazak nečega što ćemo voljeti, što će nas svakog dana motivisati da neumorno radimo i zaradimo.

Pošto volim kuhinju, palo mi je na pamet da porodični biznis može da krene odatle. Torte su već bile prilično izvikane, a ja sam listajući časopis naišla na priču jedne Slovakinje čiji su mi se medenjaci izuzetno dopali. Hajde da probamo!

I probali smo, zajedno. Mijesili, istraživali, probali desetine medenjaka dok nismo došli do prave recepture. Prvi medenjaci koje smo prodali otplatili su cehove neuspjele prodavnice, zatim se lokalno pročulo za nas, a kada smo cijelu priču postavili na internet, postalo je jasno da ćemo od medenjaka možda moći i da živimo. Odlučili smo da uđemo u posao svim silama, prodali smo kola i lokal kako bismo napravili neki kapital i krenuli ozbiljno u ovu priču.

MF: Čime ste se vodili razvijajući ovu priču?

Nenad: Prije svega, željeli smo da iz naše kuhinje izlaze samo zdravi i ukusni medenjaci od prirodnih sastojaka, na čemu smo radili dok nismo bili sasvim zadovoljni i izgledom i ukusom kolača. A taj kvalitet treba kvalitetno i upakovati. Zato smo dosta uložili i u ambalažu, tako da svaka isporuka bude jedinstvena i pripremljena sa dušom – neke od tegli Dragana ručno iscrtava, pišemo poruke, a obično i dodamo par medenjaka više nego što je poručeno.

Da bi sve to imalo smisla i da bi ispratilo rasteći broj porudžbina, napravili smo bajkovitu bazu od koje sve kreće – kolibu nalik na onu iz Ivice i Marice. Pronašli smo porodicu Kremenović, iz Novog sada, koji izrađuju drvene kućice i kroz šest nedelja dobili ono što smo tražili. Ovo je danas prava kuća medenjaka, a kada mi uživamo, možete zamisliti koliko uživaju naša djeca.

Izlagali smo nekoliko puta u Beogradu i shvatili da je u Srbiji moguće živjeti od prodaje hrane. Osim toga, počeli smo da radimo i za kafiće, od koji povremeno dobijemo porudžbine od nekoliko hiljada komada. To je za nas priličan podstrek, budući da su naši medenjaci ipak skuplji od industrijskih kolačića i keksa. To znači da je neko prepoznao kvalitet Hokus Pokusa i luksuz ručno pravljenih medenjaka u odnosu na masovnu proizvodnju.

S druge strane, imali smo i ponude kafića da prodajemo jeftinije kolačiće u većim količinama, što je cijena koja se može postići ako iz recepta izbacimo med ili neke druge sastojke, ali to bi uništilo našu ideju o ovom poslu. Šta je medenjak bez meda? Radije ostajemo na manjoj količini, a vrhunskom kvalitetu umjesto da ga obaramo zarad veće prodaje.

MF: Koja je tajna vaših medenjaka? Zašto se izdvajaju od drugih?

Dragana: Naš recept nije tajna, čak ga dijelimo sa drugima – brašno, jaja, med i margarin su osnova. Tajna leži isključivo u domaćim, prirodnim sastojcima. Moji roditelji su pčelari tako da sav med dolazi iz naših košnica. Koristimo prava, domaća jaja, dok drugi neretko kupuju belanca u prahu.

Nema emulgatora niti konzervansa, niti bilo kakvih sredstava za podizanje tijesta, sve što dodajemo je kašičica sode bikarbone. Medenjaci su prošli i provjeru Instituta za ispitivanje namirinica i dobili potvrdu da su zdravi i ispravni, a rok trajanja im je godinu dana.

Što se izgleda medenjaka tiče, to je za nas poseban posao ali i posebno uživanje. Primamo raznorazne porudžbine pa tako u našoj kolibi možete naići na najčudnije oblike, od kućica, preko raznih vrsta pasa do medenjaka sa logoima kompanija koje su od nas poručivale poklone za svoje zaposlene.

Nenad: To je ponekad porudžbina od hiljadu istih komada, od kojih se svaki radi ručno. Ljudi nas pitaju zašto u te svrhe ne koristimo posebno izrađen pečat, ali razlika se zaista vidi. Ništa ne može da nadoknadi ručni rad. Dragana tu iskazuje sav svoj kreativni potencijal, što se vidi na prvi pogled, ali ukus je ono što nam vraća mušterije i to je za nas posebna nagrada. Imamo par roditelja koji redovno dolaze jer njihova deca ne voli slatkiše – izuzev naših medenjaka. Desilo nam se i da je jednoj djevojčici bilo žao da ih pojede, pa je spavala jedno noć zagrljena sa njima. Tada se setimo zašto smo uopšte započeli ovaj posao i koliko nam je lijepo što ga imamo.

MF: Koji su izazovi sa kojima se susrećete u poslu?

Dragana: Nije sve uvek med i mlijeko. Koliko god voljeli svoj posao, zaista naporno i vrijedno radimo. Dan nam počinje u 6 ujutru, iako zapravo radimo 24 sata. Jer posao se ne završava u kuhinji – tu su telefoni koji stalno zvone, nabavka, isporuka, pakovanje, a tu je i dvoje male djece o kojima treba voditi račina. Oni su nam odlični kritičari, mada se događa da krišom pojedu dio zaliha ili se igraju u kuhinji, pa raznesu brašno po kuhinji i ostatku kuće.

Sve radimo sami, a porudžbine se gomilaju tako da umije da bude veoma naporno, ali na to zaista ne možemo da se žalimo. Ispravnije je biti zahvalan što imamo rijetku priliku da radimo ono što volimo, a da time možemo da prehranimo svoju porodicu. Uz mnogo truda, upornosti i ljubavi, zaista je sve moguće. Iskreno vjerujem da ne možeš biti srećan ako radiš nešto što ne voliš.

MF: Koliko je internet doprineo vašem uspehu?

Nenad: U trenutku kada smo svoju priču objavili putem interneta i kada smo pokrenuli Facebook stranicu, broj porudžbina je porastao višestruko. Da nije bilo tako, danas ne bismo bili gdje jesmo. Marketing „od usta do usta“ je najbolji, ali ne bi izašao iz Smedereva i okoline. Ovako isporučujemo svuda po Srbiji i regionu, a dobijali smo i ponude iz inostranstva. Neke od njih smo morali da odbijemo jer uz transport cijena ispadne nekoliko puta veća, a kao što smo rekli ne pristajemo na kompromise kada je kvalitet u pitanju. Proizvod je toliko zanimljiv i prilagodljiv, da od nas poručuju svi – kompanije, veterinari, auto-perionice, porodice sladokusaca, na poklon ili za sebe.

Dragana: Svi oni nam ostavljaju mnogo prostora da budemo kreativni i da se umjetnički izrazimo, tako da nam nikada nije dosadno – svaka tura medenjaka je priča za sebe. Naredni korak nam je otvaranje prave onlajn prodavnice, dok ćemo planova za inostranstvo za sad ostaviti po strani. Lijepo nam je tu gde smo, imamo svoj mali privatni raj i taj luksuz da se radujemo svakom novom radnom danu.

 

 

Posjetite: Medenjaci Hokus Pokus

 

Izvor: Mojafirma.rs