TEHNOLOGIJA
Poslovni trendovi: Roboti će zameniti ljude?
SVIJET – U filmu „Her“ mašina razgovara sa glavnim junakom. Ne vidimo ’njeno’ lice, već samo čujemo glas. A taj glas je tako ’ljudski, ženski’, i prava je enciklopedija koja tačno pogađa njegova očekivanja, emocije, dopunjuje njegovo znanje…
On se zaljubljuje u ’nju’. Priča je u isto vreme veličanstvena i pomalo jeziva, jer to nije daleka budućnost, to je naša sadašnjost. Ako veštačka inteligencija može da učini da pokrene ljudska osećanja, da se u nju čovek zaljubi, onda može sve.
Nije pitanje da li će roboti zameniti poslove koje sada rade ljudi, već kada. To nije nova priča, a ponovo ju je pokrenuo osnivač kompanija SolarCity, Tesla i SpaceX, Elon Musk.
Ako vam to deluje kao naučna fantastika, u Švajcarskoj je bliže realnosti. Naime, u junu ove godine ova zemlja razmatrala je mogućnost uvođenja jedinstvene osnovne zarade u iznosu od 2.500 franaka mesečno, koju bi svi dobijali bez obzira da li su zaposleni ili ne. Iako je narod glasao protiv, plan je pokrenuo globalnu debatu. Konkretno u Švajcarskoj kao problem videli su mogući ozbiljan pad zaposlenih, posebno u lošije plaćenim zanimanjima. Uprkos tome Holandija je već najavila da će krenuti sa pilot-projektom u Utrehtu, a Finska je odlučila da će jedinstvenu zaradu uvesti 1. januara 2017. godine, na nivou cele zemlje.
Bez obzira da li će automatizacija zameniti ljudski rad, dobrobiti osnovne univerzalne zarade bili bi neverovatni. Ideja da svi dobijaju dovoljno resursa da prežive bez rada rešilo bi problem beskućnika i siromaštva. Ali, jasno je da je, bar za sada, taj demokratsko – socijalistički raj samo utopija.
Zamenjivi poslovi
Do 2021. godine, roboti će eliminisati oko šest odsto poslova, a prema nekim drugim podacima i više. Kao što i Musk predviđa, počeće sa poslovima predstavnika prodaje, do eventualno taksi i vozača kamiona. Stručnjaci upozoravaju da je šest odsto velika cifra u ekonomiji koja ne stvara regularne poslove sa punim radnim vremenom. Što bi dalje značilo da će naša sposobnost da lako nađemo novog poslodavca oslabiti. „Tako ćemo imati ljude koji žele da rade i koji će se boriti da pronađu posao, jer isti trendovi počinju da se dešavaju i u drugim oblastima koje su poznate po otvaranju novih radnih mesta, kao što su bankarstvo, maloprodaja i zdravstvo“, kaže Andy Stern, koji je bio na čelu zajednice zaposlenih u Americi.
Ne samo da će predvidivi, fizički, rutinski poslovi koji se ponavljaju biti automatizovani. Na udaru će se naći i ’kognitivni’ rad, odnosno oni u kojima se zahteva promišljanje i pronalaženje rešenja.
Ipak, kako je skorija McKinsey studija pokazala, zaista postoje zadaci koje samo ljudi mogu da rade, posebno u oblastima kao što su zdravstvo i obrazovanje. Mada se i oko toga mnogi ne bi složili, jer se delovi profesije automatizuju. Vidimo doktore koji uspešno nadgledaju tretmane stotinu pacijenata jer imaju računare. Vidimo advokate koji efektivno sarađuju sa stotinama klijenata jer imaju tehnologiju koja im pomažu u istraživanju i analizi.
Strah od robota
Za sada, najbitnija razlika između robota i ljudi jeste što ljudi mogu da sude i da budu odgovorni za svoje postupke. Samo-upravljajuće automobile ne možemo da krivimo zbog fatalne nesreće koju prouzrokuju. Bez obzira na sve njihove izvrsne performanse, mašine ne mogu da prihvate odgovornost.
Ipak, s obzirom da se tehnologija razvija eksponencijalnom krivom, to znači da ćemo ubrzo dostići momenat gde će nas tehnologija nadmašiti. Svetski poznati fizičar Stephen Hawkingupozorio je da će kompjuteri pokoriti ljude, napominjući ovoga puta da će se to dogoditi već u idućem veku. Zanimljivo je da je upravo sa Muskom potpisao otvoreno pismo upozorenja da razvoj veštačke inteligencije ne bi trebalo da bude nekontrolisan. „Kratkoročno, ljudi su zabrinuti ko kontroliše veštačku inteligenciju, ali dugoročno je pravo pitanje može li ona uopšte biti kontrolisana“, poručio je Hawking.
Optimizam i pesimizam
Musk sa optimizmom gleda na širenje automatizacije i smatra da će to uglavnom biti korisno za društvo. „Ljudi će imati više vremena za druge, složenije, zanimljivije stvari i svakako će imati više slobodnog vremena“, kaže Mask. Optimizam deli i Martin Ford, autor knjige „Rise of the Robots“, koji smatra da će se više ljudi odlučiti na preduzetništvo.
Iako promene nisu nužno negativne, ljudi su zabrinuti kako bi automatizacija kognitivnog posla mogla da utiče na njihove karijere. Za mnoge posao je svrha života, rad koji ih ispunjava, a mnoge sklanja od poroka. Studije su pokazale da je veća stopa nezaposlenosti povezana sa porastom kriminala.
Negde između preteranog optimizma i zabrinavajućeg pesimizma Hawking zauzima vrlo jasan stav: „Naša budućnost je trka između rastuće moći tehnologije i mudrosti s kojom je koristimo.“
Izvor: Bizlife.rs
TEHNOLOGIJA
Univerzitetu u Banjaluci predata projektna dokumentacija za izgradnju Naučno-tehnološkog parka
Projekat koji je najavljen još sredinom prošle godine i čija je gradnja bila najavljena za proljeće ove, konačno je počeo i da se realizuje, istina sa procjenom troškova koji su od juna 2023. godine malo i porasli. Naime, juče je, kako prenosi RTRS, predstavnicima Univerziteta u Banjaluci i Ministarstva za naučno-tehnološki razvoj i visoko obrazovanje predata projektna dokumentacija za izgradnju i opremanje Naučno-tehnološkog parka Republike Srpske koji će biti izgrađen u kampusu Univerziteta u Banjaluci.
Kako je u julu 2023. saopšteno, izgradnja ovog objekta bi trebalo da košta više od 10 mil EUR, potom je u septembru iste godine okvirna vrijednost procijenjena na 15 mil EUR, a juče je, sudeći po ovoj vijesti RTRS-a, rečeno da je ukupna vrijednost investicije oko 19 mil EUR.
Podsjećamo, rektor Univerziteta u Banjaluci prof. dr Radoslav Gajanin i ministar za naučno-tehnološki razvoj Republike Srpske Željko Budimir prošle godine su, 13. septembra, potpisali ugovor o osnivanju Naučno-tehnološkog parka (NTP) Republike Srpske. Kako je tada navedeno, riječ je o prvom naučno-tehnološkom parku u Republici Srpskoj, čiji su osnivači Vlada RS i Univerzitet u Banjaluci, a za njegovog direktora imenovan je Nikola Dragović.
Vlada Republike Srpske, kako je tada saopšteno, obezbijedila je sredstva za prvi period rada, a za početak, kancelarije NTP-a biće u novom objektu Arhitektonsko-građevinsko-geodetskog fakulteta i Šumarskog fakulteta, u krugu Univerzitetskog grada. Inače, lokacija je u neposrednoj blizini budućeg objekta NTP, za koji je izrada projektno-tehničke dokumentacije tada bila u toku. Tada je i rečeno da se na proljeće 2024. godine planira polaganje kamena temeljca za izgradnju ovog objekta ukupne površine 7,5 hiljada kvadratnih metara, sa planiranim rokom od 24 mjeseca, a tada je procijenjeno da će okvirna vrijednost objekta, sa neophodnom opremom i laboratorijom, iznositi 15 mil EUR.
eKapija je ranije pisala da je Saudijski fond za razvoj odobrio sredstva za dva projekta u Srpskoj – jedan je izgradnja Studentskog centra u Foči, a drugi izgradnja Naučno-tehnološkog parka u Banjaluci.
Što se tiče projektne dokumentacije koja je juče predata predstavnicima Univerziteta i Ministarstva za naučno-tehnološki razvoj, ona je, kako je prenio RTRS, finansirana kroz Italijanski fond za inovativne projekte, preko Razvojne banke Savjeta Evrope.
Inače, nadležni kažu da će budući Naučno-tehnološki park biti centralno mjesto gdje se rađaju inovativne ideje i tehnološki napredak Srpske.
– Siguran sam da će izgradnjom NTP imati ogromnu korist prije svega UNIBL i studenti UNIBL, odnosno naši nastavnici i saradnici kroz angažman u kompanijama koje budu smještene u NTP – istakao je Radoslav Gajanin, rektor Univerziteta u Banjaluci, prenosi RTRS.
Nikola Dragović, direktor Naučno-tehnološkog parka Republike Srpske, najavio je, kako navodi RTRS, još neke novine.
– Јedan od prvih programa koji će NTP uskoro početi sprovoditi jeste program kampa za koji intenzivno traje kampanja jedinstveni startap program za mlade od 18 do 35 godina – rekao je Dragović.
Vlada Srpske je prošle godine usvojila informaciju o osnivanju prvog NTP u Srpskoj čiji je cilj ubrzan tehnološki razvoj.
– Za razvoj preduzetništva i inovativnosti kod mladih ljudi, to je cilj ovog projekta – poručio je Zoran Bjelajac, pomoćnik ministra za naučnotehnološki razvoj i visoko obrazovanje Republike Srpske.
NOVOSTI
Platforma Ananas stigla i u BiH
Kompanija Ananas stigla je i na bosanskohercegovačko tržište sa svojom online prodajnom platformom.
– Proteklih mjeseci smo dokazali da živimo svoju priču, teško a jako! Danas smo završili vrlo važan korak i otvorili dva nova tržišta! Ananas sada posluje i u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini – objavio je Ananas E-commerce na svom LinkedIn profilu.
„Regionalni Amazon“, kako su ga mediji prozvali, sjedište je najprije osnovao u Sarajevu, gdje je registrovana firma Ananas doo, a 7. juna je osnovana i podružnica u Banjaluci, sa sjedištem u Bulevaru Stepe Stepanovića br. 171 E.
Direktor preduzeća, ujedno i banjalučke podružnice, jeste Erol Ferović.
Direktni osnivač sarajevskog društva je Ananas E-Commerce Beograd. Vlasnik platforme Ananas je Delta holding, a kako je ranije saopšteno iz kompanije, platforma je u prošloj godini otvorila svoje kancelarije i u Sjevernoj Makedoniji.
Ananas je, inače, u prošloj godini zabilježio izuzetno veliki rast, potvrđujući da bude regionalni lider u domenu online trgovine. Na 94% poštanskih brojeva isporučeno je dva ili više Ananas paketa, a broj partnera porastao je više od tri i po puta u odnosu na 2022. godinu.
– Cilj je da u 2024. godini broj trgovaca poraste na preko 2.000, i da ukupan promet preko sajta bude preko 70 mil EUR – saopšteno je na konferenciji u januaru.
NOVOSTI
Kinezima najveći IKT projekat u istoriji Srpske – Posao vrijedan 57 mil KM
Nakon što je portal Capital otkrio da je Vlada Republike Srpske sa kineskom kompanijom ELINC u tajnosti potpisala 57 mil KM vrijedan ugovor za nabavku softvera za digitalnu zaštitu, stigla je i potvrda iz Agencije za informaciono-komunikacione tehnologije Republike Srpske.
Oni su naveli da su u proteklih godinu dana izvršili detaljnu analizu stanja informacione bezbjednosti u javnoj upravi i kritičnim infrastrukturama, izradili smjernice razvoja informacione bezbjednosti i izvršili projektovanje novog nacionalnog sistema zaštite.
Navode da on po obimu, resursima i složenosti predstavlja najveći IKT projekat u Srpskoj.
– Projekat je samoodrživ i ima za cilj punu zaštitu sajber prostora Republike Srpske – istakli su iz Agencije.
U skladu sa predviđenom dinamikom, iz Agencije su naglasili da se do kraja avgusta očekuje početak implementacije projekta.
– Implementacija je predviđena u dvije paralelne faze. Omogućava potpunu integraciju državnih organa, akademskog i privatnog sektora u upravljanju incidentima. Funkcije zaštite u odnosu na korisnike se ogledaju u zaštiti tri grupe korisnika: javne uprave i kritičnih infrastruktura, zaštiti djece i zaštiti mikro, malih i srednjih preduzeća – istaknuto je u saopštenju.
Iz Agencije su istakli da će sistem štititi javnu upravu i kritične infrastrukture koje čini 780 institucija republičkog nivoa.
– Za partnera je, u skladu sa smjernicama Vlade za upravljanje krizom lanaca snabdijevanja i politički motivisanih ne-UN sankcija, izabrana kompanija ELINC, specijalizovani proizvođač opreme iz domena nacionalnih sistema informacione bezbjednosti – navedeno je u saopštenju.
Capital podsjeća da je ugovor sa Kinezima potpisan početkom juna ove godine, a nakon toga je na njega stavljena oznaka tajnosti, da bi se od javnosti sakrilo još jedno trošenje desetina miliona maraka na softver, kao i njegova namjena.
Planirano je da se ovaj softver implementira u sve institucije u Srpskoj na rok od deset godina, a ELINC je, kako piše Capital, posao dobio na osnovu prethodnog dogovora iza zatvorenih vrata, bez tendera.
-
NEKRETNINE8 meseci prije
Počela izgradnja novog stambenog objekta „Bregovi“ u Trebinju
-
TELEKOMUNIKACIJE1 godina prije
Novi pad dionica Mtela, vrijednost kompanije dugo nije bila niža
-
NOVOSTI3 meseca prije
Učesnici Visa olimpijskog triatlona prikupili 26.500 KM za Specijalnu Olimpijadu u Bosni i Hercegovini
-
FINANSIJE11 meseci prije
Vlada RS donijela odluku: Minimalac će biti 900 KM
-
INVESTICIJE1 godina prije
Castellina Srpska preuzela 29,9 posto akcija Napretka
-
NOVOSTI1 godina prije
Prag za PDV se diže na 100.000 KM, neophodan zahtjev za izlazak iz sistema
-
POLJOPRIVREDA1 godina prije
Proizvođači digli ruke, mnogi zbog malina i na sudu
-
FINANSIJE12 meseci prije
Mtel izašao iz vlasništva svoje firme u BiH, sprema se ulazak Britanaca