Koordinator projekta Milan Mataruga naglasio je trostruki značaj ovog programa, i to putem transfera znanja i tehnologija iz institucija u privredu, odgovornog gazdovanja prostorom kojim upravlja neka kompanija i promocijom obnovljivih izvora energije – u ovom slučaju biomase za potrebe prijedorske “Toplane”, a moguće i banjalučke, koja takođe planira promenu energenta.

„Potreba toplana za biomasom prevazilazi kapacitete prirodnih šuma na ovim prostorima. Treba intenzivirati radove na podizanju brzorastućih plantaža, plantaža sa kratkom rotacijom, koje mogu obezbediti dovoljnu količinu biomase“ – rekao je Mataruga u Prijedoru.

On je naveo da je projekat izradio tim od 9 doktora nauka i 5 saradnika sa Šumarskog, Prirodno-matematičkog i Rudarskog fakulteta Univerziteta u Banjaluci na osnovu iscrpnih analiza snimljenog stanja, te predložio dalje aktivnosti ekološkog gazdovanja prostorom, ali i socijalnog i ekonomskog aspekta.

„Mali je procenat površine koji može biti u funkciji intenzivnog plantažiranja. Reč je uglavnom o degradiranim staništima kojima je potrebno zaustavljanje dalje degradacije i erozije“ – dodao je Mataruga.

Zamenik gradonačelnika Prijedora Drago Tadić rekao je da su najvažniji aspekti ovog projekta rekultivacija zemljišta nekadašnjih rudišta, što je i zakonska obaveza subjekata koji eksploatišu prirodna dobra, te funkcionisanje gradske toplane koja je prešla na biomasu.

Reklama

„Grad Prijedor je uvijek otvoren za saradnju, a kad je reč o akademskoj zajednici mi idemo ka tome da imamo više fakulteta i da postanemo univerzitetski grad“ – dodao je Tadić.

Direktor RŽR “Ljubija” Stanko Vujković rekao je da je projektom obuhvaćeno oko 2.000 hektara u Ljubiji, Tomašici i Omarskoj i podsetio da RŽR već uveliko eksploatiše drvne biomase za potrebe prijedorske “Toplane”, od čega svu zaradu investira dalje u sadnju novih kultura.

„Riječ je o našim autohtonim vrstama, samoniklim u prethodnih 50 do 100 godina. U subotu smo počeli sadnju mekih liščara na dva hektara“ – dodao je Vujković.

Viši asistent na Šumarskom fakultetu Univerziteta u Banjaluci Branislav Cvjetković rekao je da bi se na ovom području mogli testirati određeni klonovi koji se trenutno koriste u Evropi i svetu i da bi ovo bio idealan poligon za studente i ljude koji bi radili naučna istraživanja o prinosima i adaptibilnosti određenih vrsta.

„Riječ je o klonovima topola i vrba. To su brzorastući klonovi koji su adaptirani na različite situacije i različita staništa, selekcionisani upravo da izdrže i opstanu na takvim staništima i da produkuju maksimalnu drvnu masu“ – pojasnio je Cvjetković.

Reklama

Izvor: Srna