PRIVREDA
Najveće srpske firme generisale deset puta veći dobitak nego u 2015.
BEOGRAD – Velika preduzeća u Srbiji, kojih ima 305 i zapošljavaju 305.111 ljudi, generisala su čak deset puta veći dobitak u 2016. nego u 2015. Najveći su generisali dobitak u iznosu od 114,5 milijardi dinara, dok je u prethodnoj godini on bio 11,1 milijardu dinara, navedeno je u Godišnjem biltenu APR-a finansijskih izveštaja za 2016.
Srednja i mala privredna društva u prošloj godini imali su identičan rast broja zaposlenih od po 6,2 odsto , a njihovi pozitivni poslovni rezultati su porasli na oko 62 milijardi ili za 73 odsto, odnosno na 88 milijardi dinara ili za 66 odsto u odnosu na 2015, navedeno je u izveštaju.
Uvećanje zaposlenosti od 2,5 odsto, u prošloj godini imala su i najbrojnija mikro privredna društva (224.297 radnika).
Ukupan neto dobitak preduzeća u Srbiji u prošloj godini iznosio je 534,4 milijardi dinara, što je rast od 17,5 odsto, objavljeno je u biltenu. Neto gubitak privrednih društava smanjen za 21,2 odsto u odnosu na 2015. i iznosio je 305,1 milijardu dinara.
Sa neto dobitkom poslovalo je ukupno 57.160 privrednih društva, a sa neto gubitkom 27.194 preduzeća, dok neto rezultat nije iskazalo 13.189 društava.
Napredak u svim sektorima, Beogradski region vodi
Državni sekretar u Ministarstvu privrede Dragan Stevanović izjavio je da se vidi napredak i rast u svim sektorima – privrednih društava, preduzetnika i javnih preduzeća.
„Bitno je što je u odnosu na prethodnu godinu neto dobit povećana za 17,5 odsto, dok je sa druge strane neto gubitak preduzeća za 21 odsto manji i na to treba da budemo ponosni“, rekao je on.
Prema njegovim rečima, sektor preduzetnika beleži rast od 14,6 odsto, a ; broj zaposlenih veći je za 3,7 odsto.
„Važno je da se vidi i drastična promena u sektoru javnih preduzeća. Pozitivni neto rezultat za 61 odsto je povećan, a bitno je da realan broj zaposlenih nije porastao“, rekao je on.
Dodao je da je u odnosu na prethodnu godinu zaposleno 45.157 radnika više u sektoru privrednih društava i da je važno što se rast i pozitivni trendovi primećuju pre svega u sektoru malih preduzeća.
Registrator u Registru finansijskih izveštaja Ružica Stamenković rekla je da je prošle godine nastavljeno i povećanje broja zaposlenih i da su privredna društva u 2016. na ukupnom nivou zapošljavala 1.036.057 radnika.
Dodala je da je posmatrano po sektorima najveći pozitivan neto rezultat koji je praćen i rastom zaposlenosti, ostvaren je u sektoru preradjivačke industrije i tu se beleži dobitak od 912,1 milijardu dinara. Broj zaposlenih, kako je dodala, povećan je za 13.662 radnika i taj sektor je zapošljavao najveći broj radnika, njih 319.150.
Posmatrano teritorijalno u 2016. godini, najintenzivniji rast pozitivnih rezultata i broja zaposlenih ostvarila su privredna društva u Beogradskom regionu od 133,7 milijardi dinara ili za 76,6 odsto više nego 2015. godine, sa rastom zaposlenih od 5,7 odsto.
Javna preduzeća nastavila sa profitabilnim poslovanjem
Javna preduzeća su u 2016. nastavila sa profitabilnim poslovanjem i pozitivan neto rezultat na ukupnom nivou iznosio je 21,2 milijarde dinara i za 61 odsto je veći nego prethodne godine, podaci su Godišnjeg biltena finansijskih izveštaja za 2016.
Na predstavljanju biltena, inače, objavljenom na sajtu APR-a rečeno je da javna preduzeća u Srbiji, kojih je u 2016. bilo 554, što je za 15,2 odsto više nego 2015. kada ih je registrovano bilo 481, zapošljavala su u prošloj godini 120.000 radnika ili za 5.554 radnika više nego godinu dana ranije.
Predstavnik APR-a iz iz Registra finansijskih izveštaja Ružica Stamenković kazala je da je povećanje broja zaposlenih u 2016. u javnim preduzećima rezultat statusnih promena i da nije reč o novom zapošljavanju .
Rekla je da je sa neto dobitkom u 2016. poslovalo 369 javnih preduzeća, dok je sa neto gubitkom bilo 127 javnih preduzeća, dok neto rezultat nije iskazalo 31 preduzeće.
Državni sekreatr Dragan Stevanović kazao je da je jako važno što se državna intrvenecija sada svela samo na jedno javno preduzeće i to je Resavica, kojima se daju direktne subvencije, dok ostala preduzeća posluju po tržišnim principima.
On je naveo da je na početku mandata ove Vlade bilo 526 nerešenih preduzeća, a da ih sada ima oko 150.
„Verujemo da ćemo godinu zavšiti sa ispod 100 nerešenih preduzeća, a jako je važno što nijedno preduzeće nije zaštićeno i da posluju po svim tržišnim pricnima“, rekao je on naglasivši da se intenzivno radi na rešavanju satusa preduzeća iz Petrohemijskog kompleksa, Galenike i Bora za koji će se kako je dodao naći rešenje kao što se našlo i za Železaru.
Izvor: Blic
Čapljina, kao i mnogi manji gradovi, još uvijek nema coworking prostor koji bi privukao digitalne nomade, samostalne profesionalce i sve one kojima je potreban radni prostor s kvalitetnim uvjetima.
Inicijative poput coworking prostora, iako prisutne u većim gradovima, i dalje su rijetke u manjim sredinama poput Čapljine, koja ima potencijal za privlačenje nove generacije radnika, ali nedostaju potrebna ulaganja i podrška.
Jedan od rijetkih primjera coworking prostora u Hercegovini jest CodeHub Mostar, koji je pokrenuo Intera Tehnološki Park s ciljem stvaranja profesionalnog okruženja za rad, povezivanje i usavršavanje.
Ovaj coworking prostor pokazao se uspješnim i privlačnim za freelance stručnjake, poduzetnike te digitalne nomade, a ponudio je sve što jedan moderan radni prostor mora imati – brz internet, kvalitetne radne stolove, ugodnu radnu atmosferu i priliku za umrežavanje, piše Čapljinski portal.
Benefiti coworking prostora
Coworking prostori poput CodeHuba nude brojne prednosti koje bi mogle unaprijediti poslovnu klimu u manjim gradovima kao što je Čapljina.
Prvo, oni pružaju brz internet i tehnološki opremljen prostor, što je ključan preduvjet za suvremeni način rada.
U coworking prostoru, radnici su okruženi sličnim profesionalcima, što potiče produktivnost i radnu atmosferu koju je teško postići u kućnom okruženju.
Dodatna prednost coworkinga je umrežavanje i stvaranje novih poslovnih veza. Rad u zajedničkom prostoru omogućava razmjenu ideja, kontakata i suradnji, čime coworking prostor postaje inkubator novih poslovnih inicijativa.
Također, prisutnost digitalnih nomada u coworking prostorima doprinosi raznolikosti i širenju znanja, što obogaćuje lokalnu zajednicu i otvara vrata novim projektima.
Potencijal za Čapljinu
Unatoč rastućoj popularnosti coworking prostora, manji gradovi poput Čapljine ostaju zapostavljeni, iako bi upravo takvi prostori mogli privući novu generaciju radnika koji ne ovise o stalnom mjestu boravka.
Coworking prostor u Čapljini ne samo da bi obogatio lokalnu poslovnu scenu, već bi stvorio preduvjete za rast zajednice digitalnih nomada, poduzetnika i kreativaca.
Primjer mostarskog CodeHuba pokazuje da coworking prostori mogu uspješno djelovati i u regijama koje nisu urbani centri, ali zahtijeva podršku i ulaganja koja će omogućiti dugoročnu održivost ovakvih inicijativa.
Ulaganje u coworking prostor u Čapljini moglo bi postati ključan korak prema stvaranju napredne poslovne klime, privlačenju novih profesionalaca te razvoja poslovnih veza koje bi mogle potaknuti nove projekte i lokalnu ekonomiju.
Tvornica keksa i vafla “Lasta“ Čapljina pokrenula je ponovno proizvodnju nakon što ju je preuzeo privrednik Petar Čorluka, vlasnik Violete.
Tvornica radi “punom parom“ i proizvodi kekse koji su zauzeli police trgovina širom regije.
Lasta je zaposlila i veliki broj radnika, što je veliki plus za lokalnu privredu.
Kako se proizvode keksi i kako izgleda jedan dan u Lasti, pogledajte u video prilogu.
Kompanija „Invictus Technology Group” iz Banjaluke, osnovana nakon što je “Infinity International Group” dospjela na “crnu listu” Sjedinjenih Američkih Država najavila je drastične poteze i otpuštanje “značajnog broja radnika”.
Oni tvrde da je odluka donesena nakon što su se “suočili sa brojnim nezakonitim postupcima onih koji bi u Republici Srpskoj i Bosni i Hercegovini trebali da osiguraju prava zagarantovana zakonima”.
Kažu da su ambiciozno zaposlili 170 ljudi nakon što su ugasili “Infinity” koji bi nastavili poslovanje koje su do tada vodili u okviru nekoliko kompanija koje su se 18. juna i ranije našle pod sankcijama.
Tvrde da su prvobitno mislili da im banke neće praviti probleme i da će im otvoriti račune, ali da je podrška izostala.
“Bez obzira što se prvobitno činilo da ćemo kod banaka bez većih problema otvoriti račune, te završiti i sve druge neophodne aktivnosti kod drugih relevantnih institucija, ipak smo naišli na ozbiljne prepreke koje nas sprečavaju da ostvarimo započeti plan. Podrška je izostala, prije svega, od banaka koje nisu bile spremne da postupe po zakonu. Nakon ogromnog pritiska Ambasade SAD u Sarajevu, a u strahu od narednih poteza američke administracije i novih sankcija, banke su ignorisale naša nastojanja da kao nova kompanija dobijemo polazne elemente neophodne za normalno poslovanje. Zbog ovakvog nerazumijevanja teško možemo da održimo finansijsku stabilnost što iz dana u dan dodatno usložnjava čitavu situaciju”, saopštili su iz “Invictusa”.
Objašnjavaju da su početkom ovog mjeseca kao novi poslovni subjekt optimistično počeli sa radom i potpisali ugovore sa više od 170 zaposlenih. Sud je uredno izvršio registraciju nove kompanije, ali su sada došli u situaciju da moraju preduzeti neželjene poteze. Za sve krive Ambasadu SAD-a u BiH, iako im je sankcije prethodno uvelo američko Ministarstvo finansija.
“Garantujemo da će svi zaposleni dobiti svoja zarađena primanja uz poštovanje ugovorom o radu i zakonom predviđenih mehanizama za djelovanje u ovakvim i sličnim situacijama. Želimo da naglasimo da se zbog postupaka Ambasade SAD na najbrutalniji način radnicima uskraćuje pravo na rad i osiguranje gole egzistencije iako za to nema bilo kakvog pravnog osnova. Baš zbog toga pozivamo sve nadležne institucije da što prije pronađu adekvatno rješenje kako ni jedna druga domaća kompanija u budućnosti ne bi bila izložena nezabilježenoj diskriminaciji”, saopšteno je iz “Invictusa”.
Kažu i da su sada izloženi potezima koji nemaju bilo kakve veze sa normalnim poslovanjem i poštovanjem zakonskih normi, a da ih relevantne institucije kao savjesnog poslovnog subjekta nisu u stanju zaštiti, zbog čega moraju priznati da je teško pronaći adekvatniji odgovor koji ne bi uključivao ozbiljnije rezove u samoj kompaniji.
Podsjetimo, 18. juna ove godine američka Kancelarija za kontrolu imovine stranaca OFAC uvela je sankcije nizu kompanija koje “čine mrežu podrške predsjedniku Republike Srpske Miloradu Dodiku”, a “Infinity International” se našao među njima, skupa sa firmama “Infinity Media”, “Prointer ITSS”, “Sirius 2010”, “Kaldera”, “K-2 Audio” u čijem je vlasništvu Alternativna televizija, “Una World” u čijem je vlasništvu bila “Una TV”.
Iz “Infinity-ja” su tada saopštili da će bez posla ostati oko 800 ljudi, a spas su potražili u registrovanju novih kompanija i promjenama vlasničke strukture, pretvarajućći dotatašnje rukovodioce u vlasnike.
„Invictus“ su prije mjesec dana osnovali menadžeri „Prointera“ i „Siriusa”.
Drašković: Ostajem u Hercegovini!
DINECO zapošljava: 2 dizajnera enterijera
Čapljinski preduzetnici traže coworking prostor po uzoru na Trebinje i Mostar
-
NEKRETNINE10 meseci prijePočela izgradnja novog stambenog objekta „Bregovi“ u Trebinju
-
TELEKOMUNIKACIJE1 godina prijeNovi pad dionica Mtela, vrijednost kompanije dugo nije bila niža
-
NOVOSTI5 meseci prijeUčesnici Visa olimpijskog triatlona prikupili 26.500 KM za Specijalnu Olimpijadu u Bosni i Hercegovini
-
FINANSIJE1 godina prijeVlada RS donijela odluku: Minimalac će biti 900 KM
-
INVESTICIJE1 godina prijeCastellina Srpska preuzela 29,9 posto akcija Napretka
-
POLJOPRIVREDA1 godina prijeProizvođači digli ruke, mnogi zbog malina i na sudu
-
NOVOSTI1 godina prijePrag za PDV se diže na 100.000 KM, neophodan zahtjev za izlazak iz sistema
-
FINANSIJE1 godina prijeMtel izašao iz vlasništva svoje firme u BiH, sprema se ulazak Britanaca