Uzmimo za primer Bila Gejtsa, kada je imao 11 godina počeo je da pravi probleme svojim roditeljima. Kako je njegov intelektualni kapacitet rastao, tako je počelo njegovo argumentovanje svemu. Odbijao je da radi stvari koje je majka tražila od njega, kao što je čišćenje sobe ili dolazak na večeru, piše “The Wall Street Journal”. Bio je u ratu sa roditeljima ko ima kontrolu. Gejtsovo adolescentsko ponašanje može da djeluje kao ništa posebno – mnogi od nas prošli su kroz sličnu fazu buntovništva, a da nismo postali multimilioneri. Međutim…

Ako se vratimo u 1968. godinu, blizu 3.000 osnovaca iz Luksemburga radili su test inteligencije i odgovarali o svojim osjećanjima u vezi sa školom. Njihovi nastavnici su takođe popunjavali upitnik o ponašanju svojih učenika. Kasnije, istraživači su ocjenjivali i porodicu učenika, takođe.

Kasnije, 2008. godine, istraživači su se vraćali podacima da vide koja osobina u djetinjstvu može da predvidi uspjeh u karijeri i zaradi. Mogli su da dođu u dodir sa 745 studenata, koji su tada imali 52 godine. Psiholozi su bili iznenađeni rezultatima. Naime, osim standardnih karakteristika – IQ-a, društveno-ekonomskog statusa roditelja, i postignutog obrazovanja, ono što je takođe predviđalo visoku zaradu jeste – kršenje pravila i prkosno ponašanje prema autoritetu.

U ovom trenutku, nije jasno zašto se kršenje pravila pokazalo kao (u ovom slučaju) pozitivna osobina. Istraživači kažu da je moguće da su takvi ljudi skloniji da se zauzimaju sami za sebe, što može da vodi do bolje finansijske situacije.

“Ako 90% onih koji na poslovnom sastanku glasaju za jedan od predloga, odbaciću ga. Razlog je veoma jednostavan: Ako svi prisutni vide priliku u nekoj ideji, onda su velike šanse da razne druge kompanije već rade na toj istoj ideji, i nećemo moći sebi da prokrčimo put na tom polju.” Džek ma (Jack Ma), osnivač Alibabe.

U međuvremenu, druge studije pokazale su slične nalaze: Jedna studija pronašla je da se oni koji se sa skoro svime slažu zarađuju manje novca nego oni koji često pokazuju da se s nečim ne slažu. I Stiv Džobs (Steve Jobs) kao i Ingvar Kamprad (direktor IKEE) često se nisu slagali sa većinom, što je dalje vodilo do toga da preuzimaju rizike ali i odbacuju ono što su mislili da nije u njihovom interesu.

Reklama

Naravno, ovo istraživanje ne treba da ohrabruje vas i vašu djecu da beže iz škole, ili da prave rat u kući. Ali ako primijetite “žicu” prkosa u njima, tendenciju da preispituju neka pravila, da se suprotstavljaju i da se zalažu za sebe, možda to nisu loše osobine. Možda upravo to treba njegovati kod njih.

Izvor: Bizlife