Politika je u prošlosti više bila barijera ekonomskoj saradnji u regionu, nego njen katalizator. Čini mi se da tome mnogo više doprinose poslovni, nego politički lideri.

Ipak, dobro je da politički lideri regiona makar deklarativno ističu da stabilnost i regionalna saradnja nemaju alternativu, ali nije dobro da se svako malo podgrejavaju političke tenzije unutar regiona, kaže u intervjuu za „Glas Srpske“ predsjednik Saveza ekonomista Srbije Aleksandar Vlahović.

* GLAS: Kako gledate na ekonomske prilike u regionu i njegovu perspektivu u kratkom i srednjem roku?

VLAHOVIĆ: Od početka ekonomske krize 2009. godine ključni problem zemalja zapadnog Balkana bio je značajno smanjenje priliva stranih direktnih investicija i generalno finansijskog kapitala. Gotovo sve zemlje u regionu nespremno su dočekale ekonomsku krizu, opterećene inherentnim strukturnim problemima. U godinama visokog priliva inokapitala ti problemi nisu bili jasno vidljivi. Nakon početka krize, rastući unutrašnji i eksterni deficiti pokrivani su ubrzanim zaduživanjem. Promena u ekonomskoj politici većine zemalja regiona nastupila je tek nakon 2014. godine. One više ili manje uspešno fiskalnu konsolidaciju zasnivaju na štednji, paralelno sprovodeći program strukturnih reformi. U protekloj godini rast u regionu zapadnog Balkana je bio manji od projektovanog, prvenstveno zbog slabije ekonomske aktivnosti u Srbiji, i iznosio je 2,6 odsto. Podsetiću da je rast u 2016. godini iznosio 2,9 odsto. Zaposlenost je dostigla predkrizni nivo. Nezaposlenost, a posebno nezaposlenost mladih je i dalje najveći problem, s tim da postoje značajne razlike između pojedinih zemalja zapadnog Balkana. Generalno srednjoročna projekcija razvoja ekonomske aktivnosti je pozitivna, te se u ovoj i narednoj godini očekuje rast od 3,3 i 3,6 odsto respektivno. Pri tome, obezbeđenje fiskalne održivosti i makroekonomske stabilnosti ostaje glavni prioritet. To podrazumeva dalje smanjenje učešća javnog duga u bruto domaćem proizvodu (BDP), održanje fiskalnih deficita na nivou do prosečno 1,5 odsto BDP-a, smanjenje eksternih deficita i intenzivnije sprovođenje strukturnih reformi.

* GLAS: Za manje od deset dana očekuje nas treći „Jahorina ekonomski forum“ čija je tema fokusirana na regionalnu saradnju. Da li postoji iskrena želja za ekonomsku saradnju zemalja u regionu ili vidimo više deklarativno zalaganje?

VLAHOVIĆ: Ako pitate privrednike želja za saradnjom je iskrena. To je i logično. Međusobna saradnja zemalja zapadnog Balkana je prirodna i ima duboke istorijske korene. Sve ove zemlje, izuzev Albanije, su bile deo jedinstvenog ekonomskog prostora. Dovoljno je analizirati strukturu spoljnotrgovinskih tokova unutar regije i zaključiti da je ona posledica činjenice da smo, ne tako davno, bili deo zajedničke države. Prostor za unapređenje međusobne saradnje postoji. Čini mi se da tome mnogo više doprinose poslovni, nego politički lideri. Politika mora da sledi potrebe poslovne zajednice, odnosno da uklanja barijere za slobodan protok robe i kapitala. Unapređenje konkurentnosti naših zemalja će biti postignuto jačim ekonomskim povezivanjem. Danas je Srbija prvi trgovinski partner Crnoj Gori, Makedoniji i jedan od najvažnijih BiH, tržišta Hrvatske i posebno Slovenije su, takođe, značajna i na strani izvoza i uvoza. Takođe, Srbija, ostvaruje suficit u razmeni sa Crnom Gorom, BiH i Makedonijom, a ima gotovo uravnoteženi tok sa Slovenijom. Sve zemlje regiona, brže ili sporije, streme zajedničkom cilju – EU. Između nekih zemalja su već započeti zajednički infrastrukturni projekti, sa ciljem da se čitav zapadni Balkan nađe na mapi Transevropske transportne mreže. Izgradnjom kvalitetnih saobraćajnica doprineće se još boljim vezama privreda regiona.

Reklama

* GLAS: Da li su neriješeni politički odnosi između zemalja regiona i krize u njima koje se konstantno ponavljaju glavna prepreka za razvijanje ekonomske saradnje?

VLAHOVIĆ: Kao što sam već rekao, dosadašnjem razvoju međusobne saradnje je mnogo više doprinela poslovna zajednica, nego politika. To je sasvim razumljivo imajući u vidu da su odnosi unutar privrednika jasni, a ciljevi potpuno transparentni kao što su rast, razvoj, profit i slično. Što se politike tiče, moram da konstatujem da je u prošlosti više bila barijera saradnji, nego njen katalizator. Dobro je da politički lideri regiona makar deklarativno ističu da stabilnost i regionalna saradnja nemaju alternativu, ali nije dobro da se svako malo podgrejavaju političke tenzije unutar regiona.

* GLAS: Od privrednika iz gotovo svih zemalja regiona možemo čuti da se uprkos sporazumima i dalje susreću sa carinskim barijerama koje otežavaju trgovinu. Kako je to moguće prevazići?

VLAHOVIĆ: To samo ukazuje da je neophodno stvoriti institucionalne mehanizme unutar čitavog regiona zapadnog Balkana, koji bi upravo otklanjali prepreke za saradnju. Primer za to mogu biti mešovite komisije za ekonomsku saradnju koje Srbija ima ustanovljene sa gotovo svim susednim zemljama. Pohvalio bih i veoma produktivnu saradnju između privrednih komora zemalja regiona. Na temeljima berlinske inicijative ustanovljen je zajednički međukomorski forum. Pokrenuta je posebna investiciona platforma za sve zemlje zapadnog Balkana. Osnovni cilj je upravo zajednička promocija i prevazilaženje prepreka za uspešnu regionalnu saradnju.

* GLAS: Da li je u tom pogledu sporazum o CEFTA doživio svoj zenit i da li je potrebna njegova nadogradnja?

VLAHOVIĆ: CEFTA je osnovana 2006. godine i značajno je uticala na podizanje nivoa regionalne saradnje. Međutim, region CEFTA je od tada smanjen i danas se odnosi samo na zemlje zapadnog Balkana, budući da su ulaskom u EU iz CEFTA izašle Rumunija, Bugarska i Hrvatska. Ideja osnivanja CEFTA se u potpunosti poklapa sa osnovnim ciljevima unapređenja privredne saradnje unutar zapadnog Balkana. Naime, cilj CEFTA je bio da se ojačaju ekonomije zemalja koje se nalaze u predpristupnom periodu, tačnije koje su kandidati za članstvo u EU. Između unapređenja ekonomske regionalne saradnje i brzine pristupanja EU postoji upravna proporcionalnost. Stoga su današnje inicijative logičan nastavak CEFTA okupljanja.

Reklama

* GLAS: Koliko je realna i izvodljiva ideja koja je potekla od predsjednika Srbije Aleksandra Vučića o stvaranju regionalne carinske unije i da li je to jedan od modela koji bi donijeli iskorak?

VLAHOVIĆ: Ideja je dobra, ali teško ostvariva s obzirom na to da su partikularni interesi pojedinih zemalja neretko suprotstavljeni interesima saradnje unutar čitavog regiona. Jasno je da bi regionalna carinska unija najviše pogodovala zemljama koje u privrednoj strukturi imaju značajno učešće sektora razmenjivih dobara i usluga.

* GLAS: Srbija posljednjih godina prednjači u regionu po privlačenju stranih investicija. Šta je doprinijelo tome i da li bi se neke od njih mogle preliti i na zemlje regiona?

VLAHOVIĆ: Visokom prilivu inoinvesticija je dominantno doprinela fiskalna konsolidacija koja je stabilizovala ključne makroekonomske agregate. Srbija danas nema fiskalni deficit, eksterni deficiti su značajno smanjeni, smanjen je javni dug na ispod 60 odsto BDP, a postoji u kontinuitetu cenovna stabilnost. Pored toga, na nivo stranih investicija značajno je uticala i politika subvencioniranja. Koliko će se pozitivni efekti preliti na region zavisi od uspešnosti fiskalne konsolidacije u drugim zemljama regiona.

„Jahorina ekonomski forum“ sajam ideja

* GLAS: Savez ekonomista Srbije je partner Udruženja ekonomista RS – SNjOT u organizaciji „Jahorina ekonomskog foruma“. S obzirom na iskustvo koje imate sa „Kopaonik biznis forumom“, mogu li zaključci kanalisati put kojim bi vlade i poslovna zajednica trebalo da se kreću kako bi ciljevi o kojima govorite bili bliži realizaciji?

Reklama

VLAHOVIĆ: Konferencije poput „Jahorina ekonomskog foruma“ mogu značajno uticati na stvaranje novih poslovnih veza i na bolje razumevanje privrednih potreba od strane političara na vlasti. Savez ekonomista Srbije jedanput godišnje organizuje veliki skup „Kopaonik biznis forum“ čija je misija da kreira platformu za međusobnu, otvorenu, razmenu mišljenja, argumentovano i kritički, kako bi se pomoglo Vladi i Centralnoj banci da kreiraju izvodljive ekonomske politike. Kao suorganizatori „Jahorina ekonomskog foruma“ cilj nam je da na sličan način damo doprinos unapređenju regionalne saradnje. Upravo „Jahorina ekonomski forum“ je logičan nastavak naših regionalnih inicijativa. Želimo da „Jahorina ekonomski forum“, baš kao što je to „Kopaonik biznis forum“, bude svojevrsni sajam ideja i praznik za ekonomiste, privrednu i političku elitu.

Izvor: Glas Srpske