U Koncertnoj dvorani u Stokholmu svečano su uručene Nobelove nagrade. Među dobitnicima su Peter Handke i Olga Tokarčuk, kojima je švedski kralj Gustav uručio Nobelovu nagradu za književnost.

Poljska književnica Olga Tokarčuk dobila je priznanje za godinu u kojoj je švedsku Akademiju uzburkao skandal, zbog čega je uručenje nagrade odloženo, a sada je ime dobitnika Petera Handkea uzburkalo svetsku javnost.

Odluka da nagrada bude dodeljena Handkeu izvazvala je mnogo bure još kada je objavljena zbog, kako se austrijski pisac optužuje, podrške nekadašnjem predsedniku Srbije i SRJ Slobodanu Miloševiću i negiranju genocida u Srebrenici.

Većina zemalja regiona zbog Handkea je bojkotovala ovogodišnju dodelu Nobelove nagrade, među kojima su ambasadori BiH, Hrvatske, Severne Makedonije i Albanije, kao i vlasti u Prištini.

Bojkotu se potom pridružila i Turska.

Ministarstvo spoljnih i evropskih poslova Hrvatske u ponedeljak je na Tviteru objavilo da je doneta „odluka o nesudjelovanju veleposlanika RH u Kraljevini Švedskoj na sutrašnjoj ceremoniji dodjele Nobelove nagrade u Stokholmu“.

Reklama

Kabinet predsedavajućeg Predsedništva BiH Željka Komšića je obavestio ambasadu u Stokholmu da ne postoji ovlašćenje za bilo čije prisustvo u ime Bosne i Hercegovine na dodeli Nobelove nagrade u Stokholmu.

Povodom Komšićevog istupa, reagovao je srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik.

U centru Stokholma održan je protest članica udruženja Majke Srebrenice i Žepe, predstavnika niza bosanskoheregovačkih organizacija i evropskih intelektualaca.

Uoči dodjele Nobelove nagrade, Handke je u intervjuu za RTRS rekao da nije očekivao kampanju koja se vodi protiv njega i da je imao ideju da pokuša da pomiri stavove.

„Voleo bih da sretnem jednu majku sa jedne i jednu sa druge strane. Jednu majku iz Kravice, gde je bio početak svih masakra i jednu majku iz okoline Srebrenice. To je bila moja ideja, ali mislim da je bila pomalo naivna. Mislim da u ovom trenutku tu ideju ne mogu realizovati“, rekao je Handke.

Predsedavajući Nobelovog komiteta Anders Olson naglasio je da treba veličati izuzetno književno dostignuće, a ne određenu ličnost.

Reklama

Čovjek koji je imao snage da „ne zavija sa vukovima i ne pjeva sa horovima“

Na odnos prema poziciji nezavisnog intelektualca, opominje dio srpskih pisaca u pismu Nobelovom komitetu, Švedskoj kraljevskoj akademiji, inostranoj i domaćoj javnosti.

Književni kritičar i urednik Petar Arbutina kaže da je Handke „čovjek koji je imao snage da ne zavija sa vukovima i ne pjeva sa horovima“ i kaže ono što u stvari jeste njegovo subjektivno viđenje i subjektivni doživljaj, što se u suštini u intelektualnom svijetu do sada izgubilo.

„Mi imamo niz primjera evropskih i svjetskih pisaca koji su stali uz ideologije svojih država. uz jače prosto zato što je tako jednostavnije i svakako komfornije“, ukazuje Arbutina.

Ovaj čovjek je izabrao teži put. Znate kako kažu, dobru vjerujte samo kada strada, a istini samo kada je zabranjuju. U toj istorijskoj istini Handkeovoj, duboko subjektivizovanoj istini postoji dio, ako ne i cijela ona prava istina, naglašava Arbutina.

Nobelova nagrada u Stokholmu je uručena i za fiziku (Džejmsu Piblsu, Mišelu Majoru i Didijeu Keluzu za „doprinos u razumjevanju evolucije univerzuma i Zemljinog mjesta u svemiru“), za medicinu (Vilijamu Kelinu, Piteru Retklifu i Gregu Semenci za otkriće „kako ćelije osećaju i prilagođavaju se dostupnosti kiseonika“).

Reklama

Dobitnici nagrade za hemiju su Džon B. Gudenou, Stenli Vajtingam i Akira Jošino „za razvoj litijum-jonskih baterija“, dok su priznanje za ekonomiju zaslužili Abhidžit Banerdži, Ester Duflo i Majkl Kremer za rad na smanjenju siromaštva u svijetu.

Nobelova nagrada za mir u Oslu uručena je premijeru Etiopije Abiju Ahmedu zbog zalaganja za postizanje mira sa Eritrejom.