Connect with us

ANALIZE

Zapečaćena sudbina najvećeg dvospratnog aviona na svetu?

Objavljeno

 


Pandemija koronavirusa mogla bi da ubrza konačno prizemljenje Erbasovog giganta A380.

To je najveći dvospratni avion na svetu koji u trenutku kada se avio-prevoznici bore da prežive dramatičan pad potražnje i smanjen broj letova, postaje skupi anahronizam, piše briselski portal EURAKTIV.

Erbasov A380 svoj je devičanski let imao pre 15 godina, 27. aprila 2005. godine, posle više od deset godina razvoja. Dve godine kasnije ušao je u redovni saobraćaj kao direktna konkurencija do tada dominantnom dugolinijskom avionu, Boingovom džambo džetu 747.

Iako avion može da primi 853 putnika, avio-kompanije koje u svojoj floti imaju A380 nikada nisu koristile maksimalan kapacitet i ogromna letelica je retko kada bila opremljena sa više od 500 sedišta.

Pa ipak, upravo je zavisnost od globalnih privrednih kretanja napravila od A380 direktnu metu za koronavirus, pošto su avio-kompanije zbog pandemije, zatvorenih granica i zabrane putovanja jedva uspevale da popune i najmanje avione. Za većinu kompanija, taj avion bi kratkoročno, pa i srednjoročno, samo proizvodio gubitke.

Kompanija Er Frans saopštila je nedavno da će privremeno prizemljenje njenih devet A380 postati trajno, čime je za pune dve godine ubrzala penzionisanje svoje flote najvećih aviona. Ta odluka i prevremeni otpis letelica kompaniju će koštati 500 miliona evra.

Reklama

I nemačka Lufthanza smanjiće veličinu svoje flote i planira da veliki Erbasov avion, ako i bude vraćen u službu, poleće samo sa matičnog aerodroma u Minhenu. Tehnička služba nemačkog nacionalnog avio-prevoznika trenuto radi na tome da, za naručioca čiji je identitet tajna, jedan A380 preradi u teretni avion.

Erbas je u početku i planirao da u svoju ponudu uvrsti po želji naručioca skrojene teretne avione A380F, ali taj avion nikada nije ušao u proizvodnju. Učestalost letova putničke varijante A380, koja uz prtljag može da ponese i jako puno tereta, učinila je taj projekat neisplativim.

Druge avio-kompanije koje u svojim flotama imaju taj avion, poput Britiš ervejza, Korean ervejza i australijskog Kvantasa, nisu se do sada izjasnile kakva sudbina očekuje njihove super džambo džetove, iako je Kvantas privremeno obustavio skup projekat dogradnje poslovne i VIP klase u tim avionima.

Erbas je početkom 2019. godine najavio da će 2021. obustaviti proizvodnju A380. Saopštenje je usledilo nakon što je jedan od glavnih kupaca, kompanija Emirejts (Emirates) iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, otkazala dobar deo jedne velike narudžbe. Taj avioprevoznik, takodje teško pogodjen pandemijom, razmišlja i o dodatnoj redukciji narudžbine.

Proizvodjač aviona iz Tuluza uložio je u program proizvodnje A380 oko 25 milijardi evra, i ta investicija se, prema priznanju kompanije Erbas, neće isplatiti iako je ogromni avion vremenom postao miljenik putnika na dugim linijama.

Izgeda da je pandemija poremetila i planove da se stvori profitabilno tržište za korišćene A380. Tako je jedan avion tog tipa već završio u starom gvožđu i koristi se za rezervne delove i materijal, umesto da bude ponuđen na lizing ili prodat drugoj avio-kompaniji.

Reklama

Stručnjaci i avio-kompanije veruju će zbog globalnog poremećaja izazvanog pandemijom potražnja za vazdušnim saobraćajem barem još dve godine biti ispod one iz 2019. godine, što znači da će velike letelice visokog kapaciteta još izvesno vreme biti na dnu liste prioriteta.

Konačno, pored pandemije, sudbinu A380 donekle je zapečatila i sama kompanija Erbas svojim novijim avionom A350, koji je privukao avio-kompanije u celom svetu svojim uspešnim odnosom radijusa letenja i štedljive potrošnje.

Pri tome, tvrde stručnjaci, i „nežni div“ A380 je imao sve predispozicije da bude ekološki primer u avionskom saobraćaju, ali su ga avio-prevoznici, time što nikad nisu koristili njegov puni kapacitet, osudili da emituje srazmerno više štetnih gasova od drugih aviona.

Uticaj gašenja produkcije A380 na radna mesta još nije poznat. Kada je saopštila tu odluku, kompanija Erbas je naglasila da će svi radnici zaduženi za delove za taj avion biti prebačeni u druge proizvodne sektore.

O Erbasovom A380 već se, zbog tehničke superiornosti i vrhunskih performansi, govori u sličnom svetlu kao i o Konkordu, nadzvučnom mlaznjaku koji je iz saobraćaja izbačen 2003. godine.

Oba aviona su zbog kriza izbačeni iz upotrebe mnogo pre nego što se očekivalo. Jedna tragična nesreća 2000. godine i pad potražnje za transatlantskim letovima posle terorističkih napada u Njujorku 11. septembra 2001. godine ubrzali su kraj programa Konkord.

Reklama

Za A380, kraj još nije stigao, ali je njegova budućnost već duže vreme izvesna, a pandemija sa koronavirusom je tu sudbinu izgleda samo ubrzala.

Izvor: BETA

ANALIZE

Egzodus doktora iz Republike Srpske: Male plate i loši uslovi rada ih tjeraju u inostranstvo

Objavljeno

 

Na mogući egzodus zdravstvenih radnika upozoravalo se nekoliko godina unazad. Na birou za zapošljavanje u Republici Srpskoj doktora više nema. Iscrpljenost kadra zavladala je u bolnicama i domovima zdravlja. O zadržavanju radnika povećanjem plate i boljim uslovima rada, niko ne priča. Jedine brojke koje se spominju su one odlazećih radnika.

NEMA DOKTORA NI NA BIROU

Dom zdravlja Banjaluka raspisao je konkurs za prijem nekoliko zdravstvenih radnika. Na posljednji, niko se nije javio. Šta je razlog, pitali smo rukovodstvo.

„Mislim kada bismo doktorima ponudili bolje uslove rada, bolju platu u terenskim ambulantama posebno da bi možda bio i veći odaziv i veća zainteresovanost za taj posao. Nema ni na birou doktora, a nema ni kandidata koji žele da rade“, istakla je Vedrana Antonić Kovljenović, pomoćnica direktora Doma zdravlja Banjaluka i specijalistkinja porodične medicine.

No, na birou ih ipak ima. Prema podacima Zavoda za zapošljavanje nekoliko stotina medicinkog kadra, nezaposleno je. Pa se postavlja pitanje – gdje su u stvarnosti?

„Rade i kao konobari, rade i u kuhinjama, rade u supermarketima. Vrsni profesionalci odlaze da rade u parfimerije, odlaze da rade neke druge poslove manje složenosti u drugim strukama, ali nažalost za duplo veću platu i onda na taj način osiguravaju egzistenciju svoje porodice“, pojasnio je Mirko Šerbedžija iz Strukovnog sindikata medicinskih sestara i tehničara RS.

Reklama

MALE PLATE

Osim trbuhom za kruhom u inostranstvo, brojni odlaze u privatne ustanove zbog boljih uslova rada. Takvih je više od 20 u posljednjih nekoliko godina u bolnici Srbija u Istočnom Sarajevu. Iako su plate medicinarima u Kantonu Sarajevo zbog kojih su do nedavno željeli u generalni štrajk, male i takve za radnike zdravstva u RS – nedostižne.

„Najgora situacija je trenutno u bolnici u Istočnom Sarajevu gdje doktori masovno prelaze u bolnice u KS kako privatne tako i državne, specijalista u KS ima bukvalno duplo veću platu nego specijalista u RS. Uglavnom je plata glavni razlog odlaska ljekara ili u inostranstvo ili privatne ustanove“, naglasio je Jovica Mišić, opšti hirurg u bolnici Doboj.

Da je nešto bolja situacija u banjalučkoj bolnici, ne potvrđuju. Nedostaje čak – 700 radnika. U Domu zdravlja u naredne dvije godine, skoro 40 doktora će se penzionisati. Pa se postavlja pitanje – ko će ih zamijeniti?

„U zadnjih nekoliko godina je bilo više desetina doktora na birou , molbii u domovima zdravlja za posao, kako doktora porodične medicine, tako i medicinskih tehničara, ali sada nema nijednog, evo mi smo nakon pola godine uspjeli zaposliti jednog mladog doktora. Što se tiče timova hitne pomoći, bilo bi poželjno da ih ima deset timova, ali mi to nemamo sada, imamo tri mobilna tima“, navela je Nada Banjac, načelnica Službe Hitne medicinske pomoći u Banjaluci.

No, to nisu jedini problemi zdravstva u RS. Da povećanja plata neće biti, poručeno im je iz resornog ministarstva. Trenutno, oni koji su ostali, nadaju se barem redovnim isplatama. S obzirom na to da je ove godine zabilježeno nekoliko kašnjenja plata i doprinosa zdravstvenim radnicima. Pa zbog svega i strah od neizvjesnosti – tjera na pakovanje kofera.

Reklama

N1

Nastavite čitati

ANALIZE

Republika Srpska povećava kvotu radnih dozvola za strance na 2.000

Objavljeno

 

Upravni odbor Zavoda za zapošljavanje Republike Srpske donio je odluku o izmjeni odluke o utvrđivanju kvota radnih dozvola za zapošljavanje stranih državljana i lica bez državljanstva u Republici Srpskoj, a do izmjena, odnosno povećanja kvota došlo je na zahtjev Unije udruženja poslodavaca Republike Srpske.

Kako su za „Nezavisne novine“ objasnili iz Zavoda za zapošljavanje Srpske, odlukom je utvrđena kvota radnih dozvola za 2024. godinu za zapošljavanje 2.000 stranih državljana i lica bez državljanstva.

Kvota se odnosi na 500 produženih ranije izdatih radnih dozvola i 1.500 za novo zapošljavanje. Pomenuta kvota je važeća do 31.12.2024. godine„, istakli su oni.

Da podsjetimo, prošle godine donesena je odluka za zapošljavanje 1.400 stranih državljana i lica bez državljanstva u Republici Srpskoj i to 1.000 za novo zapošljavanje stranih državljana i osoba bez državljanstva i 400 za produženje ranije izdatih radnih dozvola.

Saša Aćić, direktor Unije poslodavaca Republike Srpske, istakao je za „Nezavisne novine“ da je, imajući u vidu trendove, realno očekivati da će nova kvota biti dovoljna do kraja godine.

S obzirom na to da ima veći broj poništenih radnih dozvola u periodu do sada i s obzirom na to da smo podigli kvotu na 2.000, mislimo da će taj broj biti dovoljan do kraja godine uz obećanje da ćemo, ukoliko bude nedostatak dozvola na kraju godine, korigovati odluku i povećati za potreban iznos„, kaže Aćić.

Reklama

Prema njegovim riječima, stranih radnika je potrebno u svim oblastima, ali najviše ih ima u građevinarstvu, poljoprivredi i prerađivačkoj industriji.

U svim deficitarnim granama, što se tiče radne snage, potrebni su radnici, međutim ova tri sektora trebaju najviše ljudi iz inostranstva„, navodi on.

Takođe, na sjednici Upravnog odbora koja je održana krajem jula ove godine utvrđena je i kvota radnih dozvola za zapošljavanje stranih državljana i lica bez državljanstva u Republici Srpskoj za 2025. godinu.

Kvota se odnosi na 2.000 radnih dozvola za zapošljavanje stranih državljana, a ista je važeća do jula 2025. godine. Od ukupnog broja radnih dozvola, 500 će se odnositi na produžene, a 1.500 za novo zapošljavanje stranih državljana i lica bez državljanstva“, objasnili su za „Nezavisne novine“ u Zavodu za zapošljavanje Srpske.

Kada je riječ o kvotama za prvu polovinu naredne godine, Aćić ističe da će, s obzirom na trendove iz okruženja, vrlo vjerovatno doći i do korekcija te odluke.

Nezavisne novine

Reklama
Nastavite čitati

BIZNIS

Đorđe Đoković širi biznis u Srpskoj

Objavljeno

 

Banjalučka agencija „Legacy international“ u vlasništvu Đorđa Đokovića, mlađeg brata Novaka Đokovića, dobila je posao promocije Olimpijskog centra (OC) „Jahorina“ vrijedan oko 84.000 KM.

Kako se navodi u odluci o izboru najpovoljnije ponude, bila je ovo jedina ponuda koja je stigla na tender, javlja Akta.ba.

Procijenjena vrijednost ponude bez PDV-a je bila 72.200 KM, a Đoković je ponudio promociju za 72.180 KM bez PDV-a.

Agencija „Legacy international“ osnovana je u novembru prošle godine. Do sada nije imala dobijenih tendera, ali je bila zadužena za poslove oko organizacije teniskog ATP turnira „Srpska open“.

U banjalučku podružnicu registrovanu uplatio je kapital od 9.779,15 KM, a osnovna i pretežna djelatnost je rad sportskih objekata. Đoković je direktor i vlasnik beogradske firme istog imena, koja se bavi organizovanjem teniskih turnira u Srbiji.

Đorđe Đoković je najmlađi je od trojice braće Đokovića koji se nakon profesionalnog tenisa posvetio biznisu, a do sada je realizovao nekoliko sportskih projekata.

Reklama

Osnovna i pretežna djelatnost je rad sportskih objekata.

Inače, Đokoviću su česti gosti na Jahorini koja ima staze nazvane po Novaku Đokoviću.

Nakon mnogobrojnih posjeta porodice najboljeg tenisera, Novaka Đokovića, olimpijskoj planini prošle godine je postignut dogovor i o investicijama koje će ova porodica realizovati na Jahorini.

„Imamo tu čast da su naši česti gosti članovi porodice Đoković koji su sami po sebi svjetski poznat brend. Nakon privilegije koju smo dobili imenovanjem jahorinskih ski staza po imenu najpoznatijeg srpskog tenisera Novaka Đokovića sada Jahorina dobija i hotel u neposrednoj blizini upravo ovih staza. Naša vizija je da privučemo što više ovakvih investitora te da Jahorina u budućnosti ide rame uz rame sa najuspješnijima jer joj svim prethodno realizovanim taj status i pripada. Prije par dana na jednom kongresu sam saznao da je moj tim na koji sam beskrajno ponosan tim koji je sagradio najviše žičara na svijetu“, izjavio je tada Ljevnaić.

Dodao je da veliku zahvalnost duguje prije svega Srđanu Đokoviću sa kojim je kako kaže zadovoljstvo sarađivati i realizovati vizije koje su prije svega usmjerene na budućnost i naslijeđe za naredne generacije.

Sa ovom dogovorenom promocijom, čini se da se poslovna saradnja širi.

Reklama

Akta.ba

Nastavite čitati

U trendu