Sve banke u Srpskoj su pozitivno poslovale u prvoj polovine ove godine sa ukupnom dobiti od 64 miliona KM, stoji u Izvještaju Agencije za bankarstvo RS za šest mjeseci ove godine.

Ovo je znatno bolji rezultat u odnosu na isti prošlogodišnji period, odnosno profit banaka je veći za čak 69 odsto ili za 26,4 miliona maraka

„Ukupni prihodi banaka za prvih šest mjeseci iznose 240,9 miliona KM i veći su za 20,7 miliona KM ili 9% u odnosu na kraj 2020. godine.

Prihodi od kamata i slični prihodi iznose 148,8 miliona KM i veći su za 3,6 miliona KM ili 2% u odnosu na kraj prošle godine, ali su smanjili učešće u ukupnim prihodima za 4,1 procentni poen“, stoji u izvještaju.

Kako se dalje navodi, u strukturi prihoda od kamata i sličnih prihoda i dalje su najznačajniji prihodi po kamatama na kredite koji iznose 127,3 miliona KM ili 85,6 odsto ukupnih prihoda od kamata sa rastom u iznosu od 2,5 miliona KM ili 2% u odnosu na isti period lani.

„Ukupni rashodi bankarskog sektora iznose 170,9 miliona KM i manji su za 8,2 miliona KM ili 5% u odnosu na isti period lani“, pojašnjava se u izvještaju.

Reklama

Štednja građana, uključujući i tekuće račune, iznosi 3,8 milijardi KM.

„Oročena štednja čini 71,8 odsto, dok je krajem 2020. godine iznosila 73,8 odsto ukupne štednje građana i bilježi pad od 26 miliona KM ili 1%, dok štednja po viđenju bez tekućih računa građana čini 28,2 odsto ukupne štednje građana i veća je za 60 miliona KM ili devet odsto u odnosu na kraj 2020. godine“, ističe se u izvještaju i dodaje se, kada se dodaju tekući računi građana koji su veći za 139 miliona KM ili 12 odsto, vidimo da su ukupni depoziti građana veći za 173 miliona KM ili pet odsto u odnosu na kraj prošle godine.

„Istovremeno, ukupna aktiva bankarskog sektora iznosi 10,3 milijarde KM i za 591,2 miliona KM ili za šest odsto je veća u odnosu na prošlu godinu. Ukupni krediti čine 58,9 odsto bruto bilansne aktive i iznose 5,6 milijardi KM i veći su za 111,4 miliona KM ili 2% u odnosu na lani“, navodi se u izvještaju.

Najveće učešće u ukupnim kreditima od 48,1 odsto i dalje imaju krediti dati građanima, koji iznose 2,7 milijardi KM i veći su za 125,7 miliona KM ili pet odsto. Krediti dati privatnim preduzećima čine 34,8 odsto ukupnih kredita i veći su za 36,2 miliona KM ili dva odsto u odnosu na kraj prošle godine. Ostale kategorije kredita čine 17 odsto ukupnih kredita i imaju smanjenje u odnosu na kraj 2020. godine.

Nekvalitetni krediti, odnosno krediti razvrstani u nivo kreditnog rizika 3 (NPL), iznose 258,6 miliona KM i u odnosu na kraj 2020. godine manji su za 28,9 miliona KM ili 10 odsto.

Depoziti kao najznačajniji izvor finansiranja banaka sa učešćem od 77,5 odsto u ukupnoj pasivi iznose 7,1 milijardu KM i zabilježili su rast od 574,7 miliona KM ili za 9% u odnosu na kraj prošle godine,

Reklama

Depoziti građana imaju najveće učešće u strukturi depozita od 57,1% i porasli su za 193,7 miliona KM ili 5% u odnosu na kraj 2020. godine.

Najveći rast depozita imaju Vlada i Vladine institucije od 410,7 miliona KM ili 66 odsto, depoziti javnih i državnih preduzeća za 34,9 miliona KM ili 11 odsto, depoziti privatnih preduzeća za 92,1 milion KM ili 10 odsto, depoziti neprofitnih organizacija za 10,9 miliona KM ili 10 odsto i ostali depoziti za 7,9 miliona ili 47 odsto, u odnosu na kraj 2020. godine

Marko Đogo, predsjednik Sekcije za bankarstvo u Udruženju ekonomista RS SWOT, u razgovoru za „Nezavisne“ kazao je da bilo kakvo ekonomsko poređenje sa prošlom godinom nije adekvatno, jer, kako kaže, lani je pandemija poremetila sve parametre.

„Čini mi da ove godine ipak nije postignut nivo iz 2019. godine, ali to je godina koja je bila istorijska što se tiče poslovanja banaka. Međutim, sigurno da ovi podaci govore da smo vrlo blizu toga“, kazao je Đogo.

Kako je zaključio, pozitivno poslovanje banka pokazuje da se vraćamo na godinu koja je bila rekorda te da to pokazuje mnogo brži oporavak od kovida-19 nego što se očekivalo.

Nezavisne novine

Reklama