Svjetsko stanovništvo suočiće se sa „neizrecivom patnjom zbog klimatske krize“, osim ako ne bude velike trasnformacije u globalnom društvu, upozorilo je više od 11.000 naučnika, objavio je Gardijan.
„Jasno i nedvosmisleno izjavljujemo da se planeta Zemlja suočava sa klimatskom krizom“, navode naučnici.

„Da bismo osigurali održivu budućnost, moramo da promenimo način na koji živimo. To podrazumeva velike transformacije u načinu na koji naše globalno društvo funkcioniše i interakciju sa prirodnim ekosistemima.“ Nema vremena za gubljenje, kažu naučnici.
„Klimatska kriza je stigla i ubrzava se brže nego što je većina naučnika očekivala. Teža je nego što se predviđalo i preti prirodnim ekosistemima i sudbini čovečanstva.“
Zajednička izjava 11.000 naučnika objavljena je u časopisu „BioScience“ povodom 40. godišnjice prve svetske konferenciji o klimi, koja je održana u Ženevi 1979. godine.
Zajednička izjava nastala je na osnovu saradnje desetina naučnika, da bi je potom podržalo još 11.000 iz 153 zemlje sveta. Naučnici kažu da su neophodne hitne promene ukidanja rasta populacije, ostavljanje fosilnih goriva u zemlju, zaustavljanje uništavanja šuma i konzumacija mesa.

Profesor Vilijam Ripl sa Univerziteta u Oregonu i vodeći autor zajedničke izjave rekao da je da je na ovaj korak bio podstaknut povećanjem ekstremnih vremenskih prilika koje je video.

Ključni cilj upozorenja je da se utvrdi čitav niz „vitalnih znakova“ pokazatelja uzroka i posledica propadanja klime, a ne samo emisija ugljenika i porast visokih temperatura.
„Treba nadgledati širi set pokazatelja, uključujući rast ljudske populacije, potrošnju mesa, energije, subvencija na fosilna goriva, godišnje ekonomske gubitke od ekstremnih vremenskih pojava…“, rekao je koautor zajedničke izjave Tomas Njusom sa Univerziteta u Sidneju.

Ostali „duboko zabrinjavajući znakovi ljudskih aktivnosti“ koje su naučnici detektovali, uključuju i rastući broj vazdušnih putnika i rast svetskog BDP. „Klimatska kriza je usko povezana sa prekomernom potrošnjom, bogatim načinom života“, naveli su naučnici.
Pad nataliteta kao ohrabrenje?

Naučnici su identifikovali i neke ohrabrujuće znakove, kao što su smanjenje nataliteta na globalnom nivou, povećanje solarne i energije vetra, kao i odlaganje fosilnih goriva. Stope uništavanja šuma u Amazoniji takođe su bile u opadanju, sve do nedavnog porasta pod novim predsednikom Bolsonarom.

Reklama

Gardijan podeća i na upozorenje od opasnosti od zagađenja i gomilajućeg, masovnog izumiranja divljih životinja na Zemlji, koje je takođe uputio profesor Ripl, a koje je objavljeno 2017. godine. Podržalo ga je više od 15.000 naučnika i pročitano je u parlamentima od Kanade do Izraela.

To upozorenje pojavilo se 25 godina nakon originalnog „Upozorenja svetskih naučnika čovečanstvu“ iz 1992. godine, u kojem je rečeno: „Potrebna je velika promena u našem upravljanju Zemljom i životom na njoj, ako želimo da izbegnemo veliku ljudsku bedu“.
Ripl je rekao da naučnici imaju moralnu obavezu da izdaju upozorenja o katastrofalnim pretnjama: „Važnije je nego ikada da to izgovorimo… Vreme je da se pređe sa istraživanja i da se direktno pređe na građane i donosioce odluka“.

Izvor: Nedeljnik, Jutarnji list