Connect with us

PRIVREDA

IDDEEA gubi dozvolu vrijednu 1,4 miliona KM

SA­RA­JE­VO – Uko­li­ko u naj­sko­ri­je vri­je­me ne bu­de ra­spi­san ten­der za izbor izvo­đa­ča ra­do­va na iz­gra­dnji zgra­de Agen­ci­je za iden­ti­fi­ka­ci­ona do­ku­men­ta, evi­den­ci­ju i raz­mje­nu po­da­ta­ka (ID­DEEA) u Ba­nja­lu­ci, gra­đe­vin­ska do­zvo­la za taj pro­je­kat vri­je­dna 1,4 mi­li­ona KM će pro­pas­ti s ob­zi­rom na to da joj u okto­bru is­ti­če rok va­že­nja.

Objavljeno

 

 


Na ovoj je upo­zo­rio Ra­di­vo­je Trbić, za­mje­nik di­re­kto­ra ID­DEEA, po­jaš­nja­va­ju­ći da 10. okto­bra is­ti­če rok do kojeg vri­je­di gra­đe­vin­ska do­zvo­la te da Sa­vjet mi­nis­ta­ra BiH pod hi­tno tre­ba da iz­mije­ni svo­ju ra­ni­ju odlu­ku o gra­dnji sje­di­šta ID­DEEA, ko­ja je do­ne­se­na još 2010. go­di­ne. Ta odlu­ka iz­gra­dnju zgra­de ID­DEEA de­fi­ni­še kao pro­je­kat za ka­pi­tal­na ula­ga­nja i usvo­je­na je za pe­ri­od od 2011. do 2014. go­di­ne, a ka­ko u tom pe­ri­odu ni­šta ni­je ura­đe­no ne­op­ho­dno je da se na­pra­vi no­va odlu­ka i rok de­fi­ni­še na pe­ri­od od 2016. do 2020. go­di­ne.

„Mo­že do­ći do to­ga da ne iza­be­re­mo izvo­đa­ča do tog ro­ka, a on­da ka­da is­te­kne gra­đe­vin­ska do­zvo­la mi je vi­še ne­ma­mo po Za­ko­nu o gra­đe­nju. Da­kle, mo­ra­li bismo ići u po­no­vnu pro­ce­du­ru“, re­kao je Trbić, ape­lu­ju­ći na po­sla­ni­ke i Sa­vjet mi­nis­ta­ra da iz­mije­ni odlu­ku ko­ja če­ka od 2015. go­di­ne.

On na­gla­ša­va da je do­šlo do iz­mje­na za­ko­na ko­je, izme­đu os­ta­log, po­dra­zu­mi­je­va­ju dru­ga­či­je pro­je­kto­va­nje, što bi u pra­ksi zna­člo da bi, u slu­ča­ju da do okto­bra ne po­čnu ra­do­vi na iz­gra­dnji no­ve zgra­de, kom­ple­tna pro­ce­du­ra mo­ra­la ići na po­če­tak.

„To bi nam si­gur­no uze­lo naj­ma­nje go­di­nu do go­di­nu i po vre­me­na da se po­no­vo do­đe do gra­đe­vin­ske do­zvo­le, ko­ju mi već ima­mo“, is­ti­če Trbić.

Ina­če, „Ne­za­vi­sne“ su još u sep­tem­bru pro­šle go­di­ne pi­sa­le o pro­ble­mi­ma ko­ji pra­te iz­gra­dnju zgra­de ID­DEEA u Ba­nja­lu­ci, či­ja je vri­je­dnost pro­cije­nje­na na oko 22 mi­li­ona KM. Tom pri­li­kom smo na­ja­vi­li da će ova in­sti­tu­ci­ja po sve­mu su­de­ći os­ta­ti bez gra­đe­vin­ske do­zvo­le s ob­zi­rom na to da se od sa­mog po­čet­ka na odre­đe­ni na­čin op­stru­iše taj pro­je­kat.

Je­dan od pro­ble­ma je i taj što zgra­da tre­ba da se gra­di na ze­mlji­štu biv­še ka­sar­ne u Tra­pis­ti­ma, ko­je je do­dije­lje­no Vla­di RS, a ko­ja je ID­DEEA us­tu­pi­la taj pros­tor na ko­ri­šte­nje bez na­kna­de. Odre­đe­nim kru­go­vi­ma bi­lo je spor­no to što ID­DEEA pra­kti­čno vlas­ti­ti obje­kat gra­di na tu­đem ze­mlji­štu iako je ugo­vo­rom de­fi­ni­sano da se ze­mlji­šte us­tu­pa na 99 go­di­na bez ika­kve na­kna­de.

O ovo­me su čak go­vo­ri­li i re­vi­zo­ri u je­dnom od svo­jih iz­vje­šta­ja, a što je ne­ki­ma po­slu­ži­lo da tra­že knji­že­nje imo­vi­ne u Tra­pis­ti­ma na drža­vu BiH, do če­ga ba­rem u do­gle­dnoj bu­du­ćnos­ti sa­svim si­gur­no ne­će do­ći. Za iz­gra­dnju zgra­de ID­DEEA u Ba­nja­lu­ci još ra­ni­je bio je ra­spi­si­van ten­der, ali po­sli­je žal­bi po­je­di­nih po­nu­đa­ča on je po­ni­šten iako se od sa­mog po­čet­ka zna­lo da ni­su stvo­re­ni uslo­vi da po­čne gra­dnja tog obje­kta.

Reklama

„Ne­ma po­li­ti­čke vo­lje da se odlu­ka u Sa­vje­tu mi­nis­ta­ra BiH do­ne­se. Tu ne mislim na po­li­ti­čku vo­lju pred­sta­vni­ka RS u Sa­vje­tu mi­nis­ta­ra, ne­go na ne­ke pred­sta­vni­ke iz Fe­de­ra­ci­je BiH. To je moj uti­sak, ali ne mo­gu da ga­ran­tu­jem“, re­kao je Trbić.

Ki­ša pa­da na ser­ve­re ID­DEEA
Agen­ci­ja za iden­ti­fi­ka­ci­ona do­ku­men­ta, evi­den­ci­ju i raz­mje­nu po­da­ta­ka (ID­DEEA) tre­nu­tno je smje­šte­na u pros­to­ri­ja­ma pri­va­tne fir­me ko­ja se pre­ma ne­zva­ni­čnim in­for­ma­ci­ja­ma na­la­zi u ste­ča­ju.

Ka­ko tvrde zva­ni­čni­ci ID­DEEA, taj pros­tor je kraj­nje neu­slo­van, ne od­go­va­ra uslo­vi­ma i pro­pi­sa­nim stan­dar­di­ma po­tre­bnim za rad s li­čnim po­da­ci­ma.

„To je pro­blem i za ser­ve­re, ko­ji ne smi­ju da sta­nu nije­dnog tre­nut­ka, a sa­da je si­tu­aci­ja takva da krov pro­kiš­nja­va na ser­ver. U ra­zvoj­nom smi­slu smo ugro­že­ni jer ne mo­že­mo pla­ni­ra­ti za­nav­lja­nje i ši­re­nje i ne zna­mo do­kle će­mo bi­ti u pri­va­tnom pros­to­ru. Pre­mje­štaj je­dne ta­kve in­sti­tu­ci­je ni­je lak jer ona mo­ra da ra­di 24 sa­ta“, re­kao je Ra­di­vo­je Trbić, za­mje­dnik di­re­kto­ra ID­DEEA, do­da­ju­ći da su po­da­ci gra­đa­na bez­bje­dni. 

 

Izvor: Nezavisne

Reklama
Slične teme:
Nastavite čitati

PRIVREDA

Čapljinski preduzetnici traže coworking prostor po uzoru na Trebinje i Mostar

Objavljeno

2 meseca prije

 

12. novembar 2024.

Od

Čapljina, kao i mnogi manji gradovi, još uvijek nema coworking prostor koji bi privukao digitalne nomade, samostalne profesionalce i sve one kojima je potreban radni prostor s kvalitetnim uvjetima.

Inicijative poput coworking prostora, iako prisutne u većim gradovima, i dalje su rijetke u manjim sredinama poput Čapljine, koja ima potencijal za privlačenje nove generacije radnika, ali nedostaju potrebna ulaganja i podrška.

Jedan od rijetkih primjera coworking prostora u Hercegovini jest CodeHub Mostar, koji je pokrenuo Intera Tehnološki Park s ciljem stvaranja profesionalnog okruženja za rad, povezivanje i usavršavanje.

Ovaj coworking prostor pokazao se uspješnim i privlačnim za freelance stručnjake, poduzetnike te digitalne nomade, a ponudio je sve što jedan moderan radni prostor mora imati – brz internet, kvalitetne radne stolove, ugodnu radnu atmosferu i priliku za umrežavanje, piše Čapljinski portal.

Benefiti coworking prostora

Coworking prostori poput CodeHuba nude brojne prednosti koje bi mogle unaprijediti poslovnu klimu u manjim gradovima kao što je Čapljina.

Prvo, oni pružaju brz internet i tehnološki opremljen prostor, što je ključan preduvjet za suvremeni način rada.

Reklama

U coworking prostoru, radnici su okruženi sličnim profesionalcima, što potiče produktivnost i radnu atmosferu koju je teško postići u kućnom okruženju.

Dodatna prednost coworkinga je umrežavanje i stvaranje novih poslovnih veza. Rad u zajedničkom prostoru omogućava razmjenu ideja, kontakata i suradnji, čime coworking prostor postaje inkubator novih poslovnih inicijativa.

Također, prisutnost digitalnih nomada u coworking prostorima doprinosi raznolikosti i širenju znanja, što obogaćuje lokalnu zajednicu i otvara vrata novim projektima.

Potencijal za Čapljinu

Unatoč rastućoj popularnosti coworking prostora, manji gradovi poput Čapljine ostaju zapostavljeni, iako bi upravo takvi prostori mogli privući novu generaciju radnika koji ne ovise o stalnom mjestu boravka.

Coworking prostor u Čapljini ne samo da bi obogatio lokalnu poslovnu scenu, već bi stvorio preduvjete za rast zajednice digitalnih nomada, poduzetnika i kreativaca.

Primjer mostarskog CodeHuba pokazuje da coworking prostori mogu uspješno djelovati i u regijama koje nisu urbani centri, ali zahtijeva podršku i ulaganja koja će omogućiti dugoročnu održivost ovakvih inicijativa.

Reklama

Ulaganje u coworking prostor u Čapljini moglo bi postati ključan korak prema stvaranju napredne poslovne klime, privlačenju novih profesionalaca te razvoja poslovnih veza koje bi mogle potaknuti nove projekte i lokalnu ekonomiju.

Nastavite čitati

PRIVREDA

VIDEO / Jedan dan u Lasti – kako se proizvode najukusniji keksi?

Objavljeno

2 meseca prije

 

12. novembar 2024.

Od

Tvornica keksa i vafla “Lasta“ Čapljina pokrenula je ponovno proizvodnju nakon što ju je preuzeo privrednik Petar Čorluka, vlasnik Violete.

Tvornica radi “punom parom“ i proizvodi kekse koji su zauzeli police trgovina širom regije.

Lasta je zaposlila i veliki broj radnika, što je veliki plus za lokalnu privredu.

Kako se proizvode keksi i kako izgleda jedan dan u Lasti, pogledajte u video prilogu.

Nastavite čitati

PRIVREDA

„Invictus“ otpušta radnike

Objavljeno

5 meseci prije

 

30. avgust 2024.

Od

 Kompanija „Invictus Technology Group” iz Banjaluke, osnovana nakon što je “Infinity International Group” dospjela na “crnu listu” Sjedinjenih Američkih Država najavila je drastične poteze i otpuštanje “značajnog broja radnika”.

Oni tvrde da je odluka donesena nakon što su se “suočili sa brojnim nezakonitim postupcima onih koji bi u Republici Srpskoj i Bosni i Hercegovini trebali da osiguraju prava zagarantovana zakonima”.

Kažu da su ambiciozno zaposlili 170 ljudi nakon što su ugasili “Infinity” koji bi nastavili poslovanje koje su do tada vodili u okviru nekoliko kompanija koje su se 18. juna i ranije našle pod sankcijama.

Tvrde da su prvobitno mislili da im banke neće praviti probleme i da će im otvoriti račune, ali da je podrška izostala.

“Bez obzira što se prvobitno činilo da ćemo kod banaka bez većih problema otvoriti račune, te završiti i sve druge neophodne aktivnosti kod drugih relevantnih institucija, ipak smo naišli na ozbiljne prepreke koje nas sprečavaju da ostvarimo započeti plan. Podrška je izostala, prije svega, od banaka koje nisu bile spremne da postupe po zakonu. Nakon ogromnog pritiska Ambasade SAD u Sarajevu, a u strahu od narednih poteza američke administracije i novih sankcija, banke su ignorisale naša nastojanja da kao nova kompanija dobijemo polazne elemente neophodne za normalno poslovanje. Zbog ovakvog nerazumijevanja teško možemo da održimo finansijsku stabilnost što iz dana u dan dodatno usložnjava čitavu situaciju”, saopštili su iz “Invictusa”.

Objašnjavaju da su početkom ovog mjeseca kao novi poslovni subjekt optimistično počeli sa radom i potpisali ugovore sa više od 170 zaposlenih. Sud je uredno izvršio registraciju nove kompanije, ali su sada došli u situaciju da moraju preduzeti neželjene poteze. Za sve krive Ambasadu SAD-a u BiH, iako im je sankcije prethodno uvelo američko Ministarstvo finansija.

Reklama

“Garantujemo da će svi zaposleni dobiti svoja zarađena primanja uz poštovanje ugovorom o radu i zakonom predviđenih mehanizama za djelovanje u ovakvim i sličnim situacijama. Želimo da naglasimo da se zbog postupaka Ambasade SAD na najbrutalniji način radnicima uskraćuje pravo na rad i osiguranje gole egzistencije iako za to nema bilo kakvog pravnog osnova. Baš zbog toga pozivamo sve nadležne institucije da što prije pronađu adekvatno rješenje kako ni jedna druga domaća kompanija u budućnosti ne bi bila izložena nezabilježenoj diskriminaciji”, saopšteno je iz “Invictusa”.

Kažu i da su sada izloženi potezima koji nemaju bilo kakve veze sa normalnim poslovanjem i poštovanjem zakonskih normi, a da ih relevantne institucije kao savjesnog poslovnog subjekta nisu u stanju zaštiti, zbog čega moraju priznati da je teško pronaći adekvatniji odgovor koji ne bi uključivao ozbiljnije rezove u samoj kompaniji.

Podsjetimo, 18. juna ove godine američka Kancelarija za kontrolu imovine stranaca OFAC uvela je sankcije nizu kompanija koje “čine mrežu podrške predsjedniku Republike Srpske Miloradu Dodiku”, a “Infinity International” se našao među njima, skupa sa firmama “Infinity Media”, “Prointer ITSS”, “Sirius 2010”, “Kaldera”, “K-2 Audio” u čijem je vlasništvu Alternativna televizija, “Una World” u čijem je vlasništvu bila “Una TV”.

Iz “Infinity-ja” su tada saopštili da će bez posla ostati oko 800 ljudi, a spas su potražili u registrovanju novih kompanija i promjenama vlasničke strukture, pretvarajućći dotatašnje rukovodioce u vlasnike.

„Invictus“ su prije mjesec dana osnovali menadžeri „Prointera“ i „Siriusa”.

CAPITAL.BA

Reklama
Nastavite čitati

U trendu