Connect with us

PRIVREDA

Aerodrom bi da uzme „ Sava centar”, ali bez dugova

Na neobavezujući poziv grada za obnovu kongresnog centra ponude su poslali Aerodrom „Nikola Tesla”, „Delta holding” i slovenačka kompanija GGE ESCO

Objavljeno

 

 


Beoograd bi do kraja ove godine trebalo da dobije renoviran Sava centar, a ko će biti partner i po kom modelu će se realizovati ovaj projekat grad će odlučivati tokom maja. U igri su za sada, Aerodrom „Nikola Tesla”, „Delta holding” i slovenačka građevinska kompanija GGE ESCO koji su se javili na ovaj neobavezujući poziv objavljen početkom marta. Do 1. aprila stigla su tri predloga za saradnju i investiranje u kongresni centar.

– Zainteresovani su nam dostavili okvirni biznis plan i investicioni program, kao i prijedlog modela partnerstva sa gradom, kaže za „Politiku” Dragutin Nenezić iz kabineta gradonačelnika.

Grad je, kako dodaje, od zainteresovanih zatražio i dodatna objašnjenja koja bi trebalo da dostave do kraja ove nedelje posle čega će se razmatrati najpre koji model će biti prihvaćen, a onda će biti pokrenuta i druga faza. Kako kaže Nenezić, „ponude“ će analizirati radna grupa u kojoj se nalaze predstavnici grada, Ministarstva trgovine, turističkih organizacija i kongresnih biroa Srbije i Beograda, „Er Srbije” i „Horesa”.

Kako je ranije rečeno, okvirne procene su da bi ulaganje do 25 miliona evra u rekonstrukciju Sava centra, kao i potpuno korišćenje svih njegovih potencijala u periodu od deset godina, omogućilo prihod za kongresnu i građevinsku industriju od oko 300 miliona evra i direktno uticalo na otvaranje 5.000 novih radnih mjesta u ovim granama privrede.

 Kako su za „Politiku” rekli na Aerodromu „Nikola Tesla”, pravna forma saradnje koju su predložili ne podrazumeva preuzimanje dugovanja Sava centra.

– Predloženi plan predviđa bolje upravljanje, maksimalnu iskorišćenost postojećih kapaciteta i vraćanje regionalnog značaja ovom simbolu kongresnog turizma u jugoistočnoj Evropi. Blizina ozbiljnih hotelskih lanaca, strateška saradnja Aerodroma „Nikola Tesla” Beograd i nacionalne avio-kompanije, omogućili bi ponudu kompletnih paketa usluga ozbiljnim udruženjima i asocijacijama iz Evrope i sveta – kažu na aerodromu.

Reklama

Iako iz kabineta gradonačelnika nisu želeli da otkrivaju detalje predloga, koji su stigli na poziv grada za rekonstrukciju i unapređenje poslovanja Sava centra, u javnosti se već neko vrijeme spekuliše o tome ko je šta ponudio u trci za ovaj posao. Aerodrom „Nikola Tesla” je navodno ponudio investiranje u iznosu od 30 miliona evra, uz predlog da grad namiri sva dugovanja i odrekne se udjela u dobiti u prvih 12 godina, za koliko bi trebalo da se vrati uloženo. Nakon toga, u gradsku kasu bi se slivalo 35 odsto prihoda.

Od uprave aerodroma nismo dobili odgovor na pitanje zašto su se odlučili na ovaj potez. Istina aerodrom dobro posluje. On je prošle godine ostvario neto dobit od 26,7 miliona evra, što je najbolji rezultat u istoriji njegovog poslovanja, mada ga očekuje privatizacija, odnosno pronalaženje strateškog partnera ili koncesionara. Ranije je bilo riječi da su za njega zainteresovani francuski „Bjuig” i „Vansi”, ali je nedavno francuski „Lazar” izabran za privatizacionog savetnika. Kada se sve to zna, i kada se takođe zna da Sava centar posluje sa gubitkom, nejasno je zašto se aerodrom u ovom trenutku upušta u ovaj poduhvat.

Sava centar je kraj 2014. godine završio u minusu od 263 miliona dinara. Kako pokazuju finansijski izveštaji, ovo preduzeće kod banaka nije prezaduženo. Dugoročne kredite nema, a pozajmice na kratak rok iznose svega 944 hiljade dinara što je zanemarljivo. Međutim, to ne znači da nema dugove . Kratkoročne finansijske obaveze iznose 579 miliona dinara. Sava centar duguje i dobavljačima (225 miliona dinara), a kompanija je državi u 2014. ostala dužna za poreze i doprinose oko 114 miliona dinara. Ipak , kompanija ima značajan iznos gotovine. Kako pokazuju podaci iz finansijskih izveštaja, na kraju 2014. godine Sava centar je imao na računu 59 miliona dinara.

U „Delta holdingu” za „Politiku” nisu precizirali koji model saradnje su ponudili, ali nisu ni krili voljeli da se nađu u privatnom javnom partnerstvu sa gradom, kao i da bi to bio dobar posao za njih.

Živorad Vasić, direktor hotela i poslovnog prostora „Delta rilestejt”, kaže da ova kompanija to može finansijski da izvede, kao i da imaju znanje sa kojim bi Beograd sigurno doveli u centar kongresnog turizma.

– Ne želimo nikakvu vrstu privatizacije, nego partnerstvo sa gradom. Beograd ima veliki broj hotela i to visoke kategorije, ali nema, poput Bukurešta, Praga ili Beča, kongresni centar sa kojim bi mogao da računa i na mnogo veće prihode od kongresnog turizma. Organizovanje kongresa donosi više hiljada noćenja gde bi četiri ili pet hotela bilo rasprodato, a sastanci bi se održavali u centru koji bi bio potpuno renoviran, kaže Vasić i dodaje da je nesumnjivo da bi uz ovakav projekat oživela cela ekonomija.

Reklama

„Delta” bi navodno, kako se prethodnih dana moglo čuti u javnosti, uložila polovinu od planiranih 25 miliona evra za rekonstrukciju, radovi bi, predložili su, trajali godinu dana, profit bi mogao da se ostvaruje posle četiri godine poslovanja.

O prijedlogu slovenačke kompanije, koja se bavi investicijama u sektoru građevine i ostalih industrija, u javnosti nije bilo riječi.

 

Izvor: Politika

Slične teme:
Nastavite čitati

PRIVREDA

Čapljinski preduzetnici traže coworking prostor po uzoru na Trebinje i Mostar

Objavljeno

1 sedmica prije

 

12. novembar 2024.

Od

Čapljina, kao i mnogi manji gradovi, još uvijek nema coworking prostor koji bi privukao digitalne nomade, samostalne profesionalce i sve one kojima je potreban radni prostor s kvalitetnim uvjetima.

Inicijative poput coworking prostora, iako prisutne u većim gradovima, i dalje su rijetke u manjim sredinama poput Čapljine, koja ima potencijal za privlačenje nove generacije radnika, ali nedostaju potrebna ulaganja i podrška.

Jedan od rijetkih primjera coworking prostora u Hercegovini jest CodeHub Mostar, koji je pokrenuo Intera Tehnološki Park s ciljem stvaranja profesionalnog okruženja za rad, povezivanje i usavršavanje.

Ovaj coworking prostor pokazao se uspješnim i privlačnim za freelance stručnjake, poduzetnike te digitalne nomade, a ponudio je sve što jedan moderan radni prostor mora imati – brz internet, kvalitetne radne stolove, ugodnu radnu atmosferu i priliku za umrežavanje, piše Čapljinski portal.

Benefiti coworking prostora

Coworking prostori poput CodeHuba nude brojne prednosti koje bi mogle unaprijediti poslovnu klimu u manjim gradovima kao što je Čapljina.

Prvo, oni pružaju brz internet i tehnološki opremljen prostor, što je ključan preduvjet za suvremeni način rada.

Reklama

U coworking prostoru, radnici su okruženi sličnim profesionalcima, što potiče produktivnost i radnu atmosferu koju je teško postići u kućnom okruženju.

Dodatna prednost coworkinga je umrežavanje i stvaranje novih poslovnih veza. Rad u zajedničkom prostoru omogućava razmjenu ideja, kontakata i suradnji, čime coworking prostor postaje inkubator novih poslovnih inicijativa.

Također, prisutnost digitalnih nomada u coworking prostorima doprinosi raznolikosti i širenju znanja, što obogaćuje lokalnu zajednicu i otvara vrata novim projektima.

Potencijal za Čapljinu

Unatoč rastućoj popularnosti coworking prostora, manji gradovi poput Čapljine ostaju zapostavljeni, iako bi upravo takvi prostori mogli privući novu generaciju radnika koji ne ovise o stalnom mjestu boravka.

Coworking prostor u Čapljini ne samo da bi obogatio lokalnu poslovnu scenu, već bi stvorio preduvjete za rast zajednice digitalnih nomada, poduzetnika i kreativaca.

Primjer mostarskog CodeHuba pokazuje da coworking prostori mogu uspješno djelovati i u regijama koje nisu urbani centri, ali zahtijeva podršku i ulaganja koja će omogućiti dugoročnu održivost ovakvih inicijativa.

Reklama

Ulaganje u coworking prostor u Čapljini moglo bi postati ključan korak prema stvaranju napredne poslovne klime, privlačenju novih profesionalaca te razvoja poslovnih veza koje bi mogle potaknuti nove projekte i lokalnu ekonomiju.

Nastavite čitati

PRIVREDA

VIDEO / Jedan dan u Lasti – kako se proizvode najukusniji keksi?

Objavljeno

1 sedmica prije

 

12. novembar 2024.

Od

Tvornica keksa i vafla “Lasta“ Čapljina pokrenula je ponovno proizvodnju nakon što ju je preuzeo privrednik Petar Čorluka, vlasnik Violete.

Tvornica radi “punom parom“ i proizvodi kekse koji su zauzeli police trgovina širom regije.

Lasta je zaposlila i veliki broj radnika, što je veliki plus za lokalnu privredu.

Kako se proizvode keksi i kako izgleda jedan dan u Lasti, pogledajte u video prilogu.

Nastavite čitati

PRIVREDA

„Invictus“ otpušta radnike

Objavljeno

3 meseca prije

 

30. avgust 2024.

Od

 Kompanija „Invictus Technology Group” iz Banjaluke, osnovana nakon što je “Infinity International Group” dospjela na “crnu listu” Sjedinjenih Američkih Država najavila je drastične poteze i otpuštanje “značajnog broja radnika”.

Oni tvrde da je odluka donesena nakon što su se “suočili sa brojnim nezakonitim postupcima onih koji bi u Republici Srpskoj i Bosni i Hercegovini trebali da osiguraju prava zagarantovana zakonima”.

Kažu da su ambiciozno zaposlili 170 ljudi nakon što su ugasili “Infinity” koji bi nastavili poslovanje koje su do tada vodili u okviru nekoliko kompanija koje su se 18. juna i ranije našle pod sankcijama.

Tvrde da su prvobitno mislili da im banke neće praviti probleme i da će im otvoriti račune, ali da je podrška izostala.

“Bez obzira što se prvobitno činilo da ćemo kod banaka bez većih problema otvoriti račune, te završiti i sve druge neophodne aktivnosti kod drugih relevantnih institucija, ipak smo naišli na ozbiljne prepreke koje nas sprečavaju da ostvarimo započeti plan. Podrška je izostala, prije svega, od banaka koje nisu bile spremne da postupe po zakonu. Nakon ogromnog pritiska Ambasade SAD u Sarajevu, a u strahu od narednih poteza američke administracije i novih sankcija, banke su ignorisale naša nastojanja da kao nova kompanija dobijemo polazne elemente neophodne za normalno poslovanje. Zbog ovakvog nerazumijevanja teško možemo da održimo finansijsku stabilnost što iz dana u dan dodatno usložnjava čitavu situaciju”, saopštili su iz “Invictusa”.

Objašnjavaju da su početkom ovog mjeseca kao novi poslovni subjekt optimistično počeli sa radom i potpisali ugovore sa više od 170 zaposlenih. Sud je uredno izvršio registraciju nove kompanije, ali su sada došli u situaciju da moraju preduzeti neželjene poteze. Za sve krive Ambasadu SAD-a u BiH, iako im je sankcije prethodno uvelo američko Ministarstvo finansija.

Reklama

“Garantujemo da će svi zaposleni dobiti svoja zarađena primanja uz poštovanje ugovorom o radu i zakonom predviđenih mehanizama za djelovanje u ovakvim i sličnim situacijama. Želimo da naglasimo da se zbog postupaka Ambasade SAD na najbrutalniji način radnicima uskraćuje pravo na rad i osiguranje gole egzistencije iako za to nema bilo kakvog pravnog osnova. Baš zbog toga pozivamo sve nadležne institucije da što prije pronađu adekvatno rješenje kako ni jedna druga domaća kompanija u budućnosti ne bi bila izložena nezabilježenoj diskriminaciji”, saopšteno je iz “Invictusa”.

Kažu i da su sada izloženi potezima koji nemaju bilo kakve veze sa normalnim poslovanjem i poštovanjem zakonskih normi, a da ih relevantne institucije kao savjesnog poslovnog subjekta nisu u stanju zaštiti, zbog čega moraju priznati da je teško pronaći adekvatniji odgovor koji ne bi uključivao ozbiljnije rezove u samoj kompaniji.

Podsjetimo, 18. juna ove godine američka Kancelarija za kontrolu imovine stranaca OFAC uvela je sankcije nizu kompanija koje “čine mrežu podrške predsjedniku Republike Srpske Miloradu Dodiku”, a “Infinity International” se našao među njima, skupa sa firmama “Infinity Media”, “Prointer ITSS”, “Sirius 2010”, “Kaldera”, “K-2 Audio” u čijem je vlasništvu Alternativna televizija, “Una World” u čijem je vlasništvu bila “Una TV”.

Iz “Infinity-ja” su tada saopštili da će bez posla ostati oko 800 ljudi, a spas su potražili u registrovanju novih kompanija i promjenama vlasničke strukture, pretvarajućći dotatašnje rukovodioce u vlasnike.

„Invictus“ su prije mjesec dana osnovali menadžeri „Prointera“ i „Siriusa”.

CAPITAL.BA

Reklama
Nastavite čitati

U trendu