Ekonomista Stojan Stamenković rekao je da su u porastu najvažniji pokazatelji – odnosno da raste industrijska proizvodnja, posebno prerađivačka industrija, izvoz i investicije.
“Izvoz raste mnogo brže nego uvoz i bitno se povećava pokrivenost uvoza izvozom”, rekao je Stamenković novinarima i dodao da raste trgovina u prometu na malo.
Ekonomisti ukazuju da nikada do sada nije zabilježeno takvo pokriće uvoza izvozom.
Kako je naveo Stamenković, urađena je i prva procjena investicija, ali nju, kako kaže, treba uzeti sa izvesnom rezervom. Prema njoj investicije rastu oko osam odsto, dodao je.
Ekonomista Miladin Kovačević ukazuje da se i u drugom kvartalu godine može očekivati rast BDP do tri odsto, međugodišnje.
“BDP u prvom kvartalu povećan je za 3,5 odsto u odnosu na isti period prošle godine i vođen je pre svega izvozom, ali podržan i od rasta investicija i potrošnje”, navode ekonomisti i ističu da su to dobri pokazatelji.
Ekonomista Ivan Nikolić naveo je da podaci pokazuju da je makroekonomski okvir izuzetno povoljan i da su svi indikatori manje više u porastu, kao i da se taj rast ubrzava.
U novom broju MAT-a navodi se da je ukupna industrijska proizvodnja u prva četiri mjeseca na međugodišnjem nivou povećana za 9,9 odsto.
Međugodišnji rast proizvodnje prerađivačke industrije je vrlo intenzivan, navode ekonomisti i ističu da je za četiri meseca iznosio 7,8 odsto, a u aprilu 11 odsto.
Što se tiče oblasti, od 18 njih, desezonirani indeks je u aprilu bio manji nego u prethodnom mjesecu samo u dvije i to proizvodnji duvanskih proizvoda i farmaceutskoj industriji.
U ostalih 16 oblasti taj indeks je rastao, navodi se u MAT-u.
Rast prometa u trgovini na malo poduprt je i rastom zarada.
U period januar-april prosječne zarade su međugodišnje porasle za 5,4 odsto.
U tom okviru zarade u privatnom sektoru su povećane za 9,2 odsto, a u javnom za 2,8 odsto.
Ekonomisti ukazuju da je obzirom na porast broja zaposlenih u privatnom i pad u javnom sektoru masa zarada u privatnom rasla brže 10,7 odsto, a u javnom sporije nego prosječne zarade.
Ekonomisti navode i da se na osnovu dinamike prihoda i rashoda budžeta u prva četiri mjeseca 2016. godine može zaključiti da nema problema u pogledu fiskalne konsolidacije.
U toku aprila ostvareni su prihodi na nivou od 85,9 milijardi dinara, što je za oko 12 milijardi više nego tokom marta.
Najveće povećanje u odnosu na mart pokazuju poreski prihodi, odnosno prihodi od poreza na dodatu vrijednost.
Ekonomisti su ukazali i da je ICT sektor domaće ekonomije koji posljednjih godina bilježi uzlet sa potenicjalom za još značajniji rast.
Izvor:Tanjug
