Mnoge second hand prodavnice se vode kao klasični butici. Agencija za privredne registre  zabilježila je svega 29 prodavnica polovne robe tokom 2013. godine, a iz iste agencije kažu da u Srbiji sada postoji 592 “second hand-a”, od kojih je 119  samo u Beogradu. Ovaj broj je, pretpostavlja se, drastično veći, jer se mnogi “second hand” šopovi vode kao klasične prodavnice.

Jedna od mušterija, priseća se da je najjeftiniju polovnu stvar platila svega sto dinara. ,,To je bio ekskluzivni top od svile koji je imao neku pokidanu kopčicu. Ovde faktički nalaziš unikat, ne možeš da nađeš dve iste stvari”, kaže Tatjana, naučni radnik. Zaista, na rafovima ovih prodavnica cene se kreću od 100 do 1.500 dinara.

Second hand se povezuje sa siromaštvom

Zbog minimalnih cijena, mnogi kupovinu u trgovinama ovog tipa povezuju sa najnižim slojevima društva. Da li je to zaista tako govori vlasnik jednog “second hand-a” na Voždovcu: ,,Ovde kupuju pretežno ljudi koji imaju novca. Siromašni i ne ulaze. Očigledno ne znaju šta ovde mogu da nađu. Obrazovan čovek zna da je kupio originalnu Bossovu košulju za 500 dinara. I on zna šta je kupio. Ovaj drugi to ne zna.”  On ističe da “second hand” prodavnice uglavnom posjećuju ljekari, advokati, profesori, umjetnici, studenti, kostimografi, novinari ali i estradne ličnosti. Njegove riječi potvrdili su gotovo svi radnici prodavnica koje smo posjetili.

E svašta ima dole da se nađe, obavezno uđite”, reče nam presrećna devojka ispred prvog “second hand-a” na koji smo naišli. ,,Ja stvarno nisam neki ljubitelj ovih prodavnica ali ovde stalno dolazim”, govori pokazujući punu kesu stvari. Kaže da je najpre imala barijeru prema ovoj vrsti kupovine. ,,Kada sam vidjela na prijateljici kožnu jaknu, oduševila sam se. Ona mi reče da ju je kupila ovde za nekih hiljadu dinara. Onda sam došla i ja da vidim šta sve ima tu i našla pantalone koje nedeljama tražim da uklopim sa jednim blejzerom”.

Reklama

Šta je to „balkanizam“?

Svi prodavci polovne odjeće kažu da uvijek postoje ljudi koji imaju odbojnost prema takvom šopingu iz različitih razloga. Oni su saglasni da je uzrok tome nedovoljna informisanost o proizvodima. Jedna od njih tu pojavu karakteriše kao “balkanizam”.

,,Onaj ide da kupi novu stvar pa makar je dva puta obukao i bacio, ali neće sebi da dopusti da kupi polovnu stvar. Tu je taj strah samo da siromaštvo ne izađe na vidjelo.”

,,Svi vole da uđu u prodavnicu i kupe sebi neku stvar”, kaže gospođa iz prodavnice na Autokomandi i dodaje da mnogi danas nisu u mogućnosti da pazare u velikim tržnim centrima. ,,Ljudi stegnu srce i dođu ovdje. Zažmire samo dok izađu iz prodavnice. Posle opet svi srećni i zadovoljni. Čak i ne kažu gdje su kupili odeću.”

Sa brendovima ovi prodavci nikada nisu imali problema, ali kažu, etikete “jačih” marki ipak moraju da se isjeku.  Pa eto, ako ste nekada kupili u “second hand shopu”  možda ni sami ne znate da ste obukli Armanijevu haljinu ili odijelo. 

Izvor: Srbija danas

Reklama