Ljudi vjeruju da što više rade da su produktivniji, ali to je u stvari velika zabluda koju razotkrivaju sve studije produktivnosti sprovedene do danas.

Istraživanja produktivnosti

Prva studija produktivnosti je sprovedena davne 1880. godine (Ernst Abbe) i još tada je pokazala što i svaka sljedeća da smo produktivni do 40 sati nedeljno, a nakon toga naš rad postaje manje pouzdan i isplativ.

A zašto je to tako? Zato što pravimo greške kada smo umorni i onda su nam potrebni dodatni sati rada da bismo ispravili ono što smo pogriješili. U nekim branšama je to naročito vidljivo kao što je, recimo, IT industrija gde je ispravljanje grešaka u kodu velik posao. U proizvodnji greške podrazumavaju više škarta i otpada.

Međutim, iako se svim studijama produktivnosti dokazuje isto ljudima je teško da u to povjeruju. Naprosto zbog toga što nam izgleda sasvim logično da ako smo dva puta više radili da smo ujedno i dva puta više toga uradili. Zvuči logično, ali nije tako. Naprosto kritična mera rada ne može biti napor koji ulažemo već ono što smo na kraju napravili. Nije bitno koliko sati smo radili već je bitan kvantitet i kvalitet onoga što smo uradili.

Takođe, nekima se može činiti da bez problema mogu da rade i cijelu noć ako zatreba, ali i tu nas činjenice pobijaju. Samo jedna neprospavana noć umanjuje naše kognitivne sposobnosti na istovjetan način kao da smo pod dejstvom alkohola.

San i produktivnost

Zbog čega je san toliko važan nije lako objasniti. Kada smo umorni to se na naše različite radne sposobnosti različito odražava. Poslije neprospavane noći moždana aktivnost se prvo smanjuje u temenom i potiljačnom režnju. U tjemenom režnju se integrišu informacije koje primamo preko čula i ovaj dio mozga učestvuje u našem poimanju brojeva i od značaja je za našu sposobnost manipulacije objektima. Potiljačni režanj učestvuje u vizuelnoj obradi informacija. Znači, dijelovi mozga koji su odgovorni za naše razumijevanje svijeta i obradu informacija koje dobijamo iz okruženja počinju sporije da rade kada smo neispavani i umorni. To se dešava zbog toga što mozak prioritet stavlja na talamus koji je odgovoran za to da nas održi u budnom stanju.

Reklama

Posle 24 sata nespavanja do mozga stiže manje glukoze. Ali nisu svi dijelovi mozga u podjednakoj mjeri izloženi manjku glukoze. Najpogođeniji su dijelovi mozga odgovorni za sposobnost rasuđivanja, samokontrolu, pravljenje razlike između dobra i zla. Posle niza neprospavanih noći do izražaja dolazi loša narav, donose se loše odluke, izostaju plodonosne diskusije i u krajnjoj liniji izostaje produktivan rad.

Kao što se može videti za produktivan rad neophodno je da smo se dobro naspavali. Međutim, danas je sve većem broju ljudi sve teže dobro se naspavati.

Promijeniti način spavanja

Prema jednoj studiji čak 80% radne populacije pati od neke vrste nedostatka sna, odnosno neispavanosti.

Prema preporukama naučnika odrasli ljudi bi trebalo da spavaju od sedam do devet sati dnevno.

U prosjeku ljudi danas spavaju jedan do dva sata manje nego što su to činili pre pedeset ili sto godina. Ako se posmatraju samo vikendi onda se može reći da danas ljudi u prosjeku vikendom spavaju 38 minuta manje nego što su to činili pre desetak godina.

Prema podacima Američke nacionalne fondacije za san čak 50 do 70 miliona amerikanaca pati od hronične neispavanosti.

Reklama

Neke studije pokazuju da postoje i ekonomski faktori koji se mogu dovesti u vezu sa nedostatkom sna. Najniže plaćeni radnici imaju 50% veće šanse da imaju problema sa snom i da u proseku spavaju manje od šest sati dnevno.

Nedostatak sna ima neželjene efekte po zdravlje čoveka. Neke od posledica hronične neispavanosti su: prekomjerna težina, veća koncentracija hormona stresa kortizola u krvi, pad imunog sistema, opadanje insulina i sklonost ka dijabetesu tipa II, povećava se sklonost ka rizičnom ponašanju kao što su zloupotreba alkohola i narkotika, povećava se sklonost ka impulsivnom reagovanju.

Naučna istraživanja pokazuju da gubitak sna uzrokuje i nagomilavanje određenih proteina koji dovode do neuro degenerativnih bolesti kao što je Alchajmerova i Parkinsonova bolest.

Zdravstveni troškovi koji se mogu povezati sa nedostatkom sna rastu i predstavljaju sve veći finansijski teret za radno aktivno stanovništvo.

Jasno je da poslodavci koji žele da imaju produktivnu radnu snagu treba da se postaraju da zaposleni dolaze naspavani na posao.

Jer kao što rezultati naučnih istraživanja pokazuju san je od izuzetne važnosti za kognitivne funkcije, sposobnost pamćenja, a novija istraživanja pokazuju da je od značaja i za sposobnost kreativnog mišljenja (American Sleep Disorders Association).

Reklama

A u današnjoj ekonomiji znanja te sposobnosti su od vitalnog značaja. Međutim, najveći izazov ostaje kako se izboriti sa kulturom radoholizma koja tjera ljude na sve više rada, dovodi ih u stresno stanje, a rezultat toga je kraći i manje kvalitetan san.

Izvor: Mojtim.com