TEHNOLOGIJA
Kako je Kembridž analitika platila cijenu moći društvenih mreža
Kompanija za analizu podataka Kembridž analitika bila je optužena za pribavljanje i korišćenje ličnih podataka miliona korisnika Fejsbuka tokom izbora u SAD 2016. godine.
Internet i društvene mreže ne utiču samo na život pojedinaca, već sudeći po slučaju Kembridž analitike koja je nakon izbora u SAD 2016. godine, pod pritiskom javnosti, prestala da postoji, mogu da utiču i na donošenje važnih svetskih političkih odluka, kaže bivši direktor istraživanja Cambridge Analytica i sadašnji direktor istraživanja Auspex International Mihajlo Popesku.
Kompanija za analizu podataka Kembridž analitika bila je optužena za pribavljanje i korišćenje ličnih podataka miliona korisnika Fejsbuka tokom izbora u SAD 2016. godine, na kojima je pobedio Donald Tramp, čime je navodno izvršen uticaj na rezultate tih izbora.
Mihajlo Popesku, rođen u Beogradu, gde je završio i studije marketing menadžmenta na Beogradskom univerzitetu, a doktorirao na univerzitetu u Notingemu, ispričao je za Tanjug iz prve ruke kako je ta velika svetska kompanija usled pritiska javnosti izgubila licencu i propala, ali i o tome može li se, i kako putem društvenih mreža, uticati na glasače.
Popesku smatra da je taj uticaj minimalan, da se ne može utvrditi njihov tačan uticaj, jer se, kako kaže, operiše „u vakuumu“ i ne postoji neki drugi uzorak na kome postoji opipljiv dokaz.
Uticaj je minimalan, kaže on, ali dodaje, da se sa društvenih mreža međutim dobija jedan deo informacija i ono što se u političkim kampanjama radi – targetiraju se ljudi koji su neodlučni ili oni koji prvi put izlaze na izbore, a ne neko ko je već doneo odluku.
Na osnovu podataka kojima društvene mreže, aplikacije i drugi online servisi imaju pristup, kao što su pol, godište, lokacija, interesovanja, „skicira“ se profil ljudi, koji se zatim „napada“ jasno kreiranim „personalizovanim“ marketinškim kampanjama.
Prema njegovim rečima, društvene mreže su kanali kroz koji i političari pričaju i jasno je da na taj način poruka može da ima veći doseg, ali uticaj na donošenje političkih odluka u procesu koji je radila i Kembridž analitika počinje mnogo pre društvenih mreža.
„Ispituje se javno mnjenje, zatim se segmentira, predlaže se klijentu sa kojom porukom i predlogom treba da targetira određene grupe i u tom smislu kandidat može da se svidi više ciljnoj grupi“, dodao je Popesku.
S obzirom da je poenta da poruka bude konzistentna sa manifestom koji kandidat ima, konsalting kompanija kao što je bila Kembridž analitika savetuje klijente kako da pozicioniraju svoj predlog, kaže Popesku dodajući da se nakon toga ide na aktivaciju neke strategije u okviru koje se koriste i društvene mreže.
„Kembridž analitika je propala usled pritiska javnosti, izgubila je licencu da radi svoj posao. U suštini, u trenutku kada ste pod aferom, vas iseku svi, nestaju klijenti koji se plaše da se na njih ne prelije ta reputaciona šteta, a u isto vreme vaši dobavljači, kao što je Fejsbuk ili neke istraživačke agencije koje vam daju podatke, vas napuste i ostajete “brod duhova““, naveo je Popesku.
Navodeći da je u Kembridž analitici bio šest meseci pre nego što je kompanija propala, Popesku tvrdi da nikada nije video Fejsbuk podatke u toj kompaniji.
Ono što se desilo, navodi, jeste da 2014. godine Kembridž analitika, koja je eksperimentisala raznim podacima, kupila jedan set podataka od profesora na Univerzitetu Kembridž, Aleksandra Kogana, koji je imao svoju aplikaciju koja je profilisala ljude na Fejsbuku, odnosno određivala njihove crte ličnosti.
Kako kaže Popesku, problem je bio što je ta aplikacija povlačila i prijatelje onih koji su tu anketu radili, i Kembridž analitika je na taj način kupila 27 miliona profila.
„Ono što ja znam iz priča kolega koji su tada radili, je da su oni pokušali da koriste te podatke za targetiranje na internetu, ali ti podaci nisu najbolje funkcionisali i kompanija je rešila da to više ne koristi. Međutim, godinu dana nakon toga, Fejsbuk je stupio u kontakt sa Kembridž analitikom i rekao im da poseduju podatke na koje nemaju pravo“, kazao je.
Kembridž analitika je nakon toga tužila profesora Kogana, jer on po licenci sa Fejsbukom nije imao pravo da te podatke proda Kembridž analitici.
„Mi koji smo radili, većina nas je imala doktorate, profesionalci smo koji se drže nekih profesionalnih normi, nikada nismo imali agendu, nama nikada nije bila nametana agenda. Problem je bio u tome što Kembridž analitika nije bila selektivna po pitanju izbora klijenata. Menadžment kompanije je bio sačinjen od ljudi koji su imali tu oportunističku crtu tako da je to predstavljalo veliki problem“, kazao je Popesku.
Pročitajte još: Fejsbuku kazna od 644.000 $ zbog skandala Kembridž analitika
Dodao je da je nakon propadanja Kembridž analitike, njih 70 ostalo bez posla, i osim što su imali reputacionu štetu, imali su i ogromnu finansijsku štetu.
Takođe, posle toga mnogi od njih su imali i problem da se ponovo zaposle.
Kada je u pitanju doprinos Kembridž analitike u pobedi Donalda Trampa, Popesku objašnjava da je urađena analiza koji regioni imaju svojstvo da promene svoj glas, odnosno, da umesto da glasaju za republikance, glasaju za demokrate, i ustanovljena su tri regiona.
„Kembridž analitika je savetovala da se Donald Tramp fokusira na ta tri regiona i on je dobio veći broj elektorata, ali je ukupan zbir glasova bio manji nego što je imala Hilari Klinton i zbog toga je postojao osećaj da je izigrana demokratija u Americi“, rekao je Popesku.
Večernje novosti
TEHNOLOGIJA
Univerzitetu u Banjaluci predata projektna dokumentacija za izgradnju Naučno-tehnološkog parka
Projekat koji je najavljen još sredinom prošle godine i čija je gradnja bila najavljena za proljeće ove, konačno je počeo i da se realizuje, istina sa procjenom troškova koji su od juna 2023. godine malo i porasli. Naime, juče je, kako prenosi RTRS, predstavnicima Univerziteta u Banjaluci i Ministarstva za naučno-tehnološki razvoj i visoko obrazovanje predata projektna dokumentacija za izgradnju i opremanje Naučno-tehnološkog parka Republike Srpske koji će biti izgrađen u kampusu Univerziteta u Banjaluci.
Kako je u julu 2023. saopšteno, izgradnja ovog objekta bi trebalo da košta više od 10 mil EUR, potom je u septembru iste godine okvirna vrijednost procijenjena na 15 mil EUR, a juče je, sudeći po ovoj vijesti RTRS-a, rečeno da je ukupna vrijednost investicije oko 19 mil EUR.
Podsjećamo, rektor Univerziteta u Banjaluci prof. dr Radoslav Gajanin i ministar za naučno-tehnološki razvoj Republike Srpske Željko Budimir prošle godine su, 13. septembra, potpisali ugovor o osnivanju Naučno-tehnološkog parka (NTP) Republike Srpske. Kako je tada navedeno, riječ je o prvom naučno-tehnološkom parku u Republici Srpskoj, čiji su osnivači Vlada RS i Univerzitet u Banjaluci, a za njegovog direktora imenovan je Nikola Dragović.
Vlada Republike Srpske, kako je tada saopšteno, obezbijedila je sredstva za prvi period rada, a za početak, kancelarije NTP-a biće u novom objektu Arhitektonsko-građevinsko-geodetskog fakulteta i Šumarskog fakulteta, u krugu Univerzitetskog grada. Inače, lokacija je u neposrednoj blizini budućeg objekta NTP, za koji je izrada projektno-tehničke dokumentacije tada bila u toku. Tada je i rečeno da se na proljeće 2024. godine planira polaganje kamena temeljca za izgradnju ovog objekta ukupne površine 7,5 hiljada kvadratnih metara, sa planiranim rokom od 24 mjeseca, a tada je procijenjeno da će okvirna vrijednost objekta, sa neophodnom opremom i laboratorijom, iznositi 15 mil EUR.
eKapija je ranije pisala da je Saudijski fond za razvoj odobrio sredstva za dva projekta u Srpskoj – jedan je izgradnja Studentskog centra u Foči, a drugi izgradnja Naučno-tehnološkog parka u Banjaluci.
Što se tiče projektne dokumentacije koja je juče predata predstavnicima Univerziteta i Ministarstva za naučno-tehnološki razvoj, ona je, kako je prenio RTRS, finansirana kroz Italijanski fond za inovativne projekte, preko Razvojne banke Savjeta Evrope.
Inače, nadležni kažu da će budući Naučno-tehnološki park biti centralno mjesto gdje se rađaju inovativne ideje i tehnološki napredak Srpske.
– Siguran sam da će izgradnjom NTP imati ogromnu korist prije svega UNIBL i studenti UNIBL, odnosno naši nastavnici i saradnici kroz angažman u kompanijama koje budu smještene u NTP – istakao je Radoslav Gajanin, rektor Univerziteta u Banjaluci, prenosi RTRS.
Nikola Dragović, direktor Naučno-tehnološkog parka Republike Srpske, najavio je, kako navodi RTRS, još neke novine.
– Јedan od prvih programa koji će NTP uskoro početi sprovoditi jeste program kampa za koji intenzivno traje kampanja jedinstveni startap program za mlade od 18 do 35 godina – rekao je Dragović.
Vlada Srpske je prošle godine usvojila informaciju o osnivanju prvog NTP u Srpskoj čiji je cilj ubrzan tehnološki razvoj.
– Za razvoj preduzetništva i inovativnosti kod mladih ljudi, to je cilj ovog projekta – poručio je Zoran Bjelajac, pomoćnik ministra za naučnotehnološki razvoj i visoko obrazovanje Republike Srpske.
Kompanija Ananas stigla je i na bosanskohercegovačko tržište sa svojom online prodajnom platformom.
– Proteklih mjeseci smo dokazali da živimo svoju priču, teško a jako! Danas smo završili vrlo važan korak i otvorili dva nova tržišta! Ananas sada posluje i u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini – objavio je Ananas E-commerce na svom LinkedIn profilu.
„Regionalni Amazon“, kako su ga mediji prozvali, sjedište je najprije osnovao u Sarajevu, gdje je registrovana firma Ananas doo, a 7. juna je osnovana i podružnica u Banjaluci, sa sjedištem u Bulevaru Stepe Stepanovića br. 171 E.
Direktor preduzeća, ujedno i banjalučke podružnice, jeste Erol Ferović.
Direktni osnivač sarajevskog društva je Ananas E-Commerce Beograd. Vlasnik platforme Ananas je Delta holding, a kako je ranije saopšteno iz kompanije, platforma je u prošloj godini otvorila svoje kancelarije i u Sjevernoj Makedoniji.
Ananas je, inače, u prošloj godini zabilježio izuzetno veliki rast, potvrđujući da bude regionalni lider u domenu online trgovine. Na 94% poštanskih brojeva isporučeno je dva ili više Ananas paketa, a broj partnera porastao je više od tri i po puta u odnosu na 2022. godinu.
– Cilj je da u 2024. godini broj trgovaca poraste na preko 2.000, i da ukupan promet preko sajta bude preko 70 mil EUR – saopšteno je na konferenciji u januaru.
Nakon što je portal Capital otkrio da je Vlada Republike Srpske sa kineskom kompanijom ELINC u tajnosti potpisala 57 mil KM vrijedan ugovor za nabavku softvera za digitalnu zaštitu, stigla je i potvrda iz Agencije za informaciono-komunikacione tehnologije Republike Srpske.
Oni su naveli da su u proteklih godinu dana izvršili detaljnu analizu stanja informacione bezbjednosti u javnoj upravi i kritičnim infrastrukturama, izradili smjernice razvoja informacione bezbjednosti i izvršili projektovanje novog nacionalnog sistema zaštite.
Navode da on po obimu, resursima i složenosti predstavlja najveći IKT projekat u Srpskoj.
– Projekat je samoodrživ i ima za cilj punu zaštitu sajber prostora Republike Srpske – istakli su iz Agencije.
U skladu sa predviđenom dinamikom, iz Agencije su naglasili da se do kraja avgusta očekuje početak implementacije projekta.
– Implementacija je predviđena u dvije paralelne faze. Omogućava potpunu integraciju državnih organa, akademskog i privatnog sektora u upravljanju incidentima. Funkcije zaštite u odnosu na korisnike se ogledaju u zaštiti tri grupe korisnika: javne uprave i kritičnih infrastruktura, zaštiti djece i zaštiti mikro, malih i srednjih preduzeća – istaknuto je u saopštenju.
Iz Agencije su istakli da će sistem štititi javnu upravu i kritične infrastrukture koje čini 780 institucija republičkog nivoa.
– Za partnera je, u skladu sa smjernicama Vlade za upravljanje krizom lanaca snabdijevanja i politički motivisanih ne-UN sankcija, izabrana kompanija ELINC, specijalizovani proizvođač opreme iz domena nacionalnih sistema informacione bezbjednosti – navedeno je u saopštenju.
Capital podsjeća da je ugovor sa Kinezima potpisan početkom juna ove godine, a nakon toga je na njega stavljena oznaka tajnosti, da bi se od javnosti sakrilo još jedno trošenje desetina miliona maraka na softver, kao i njegova namjena.
Planirano je da se ovaj softver implementira u sve institucije u Srpskoj na rok od deset godina, a ELINC je, kako piše Capital, posao dobio na osnovu prethodnog dogovora iza zatvorenih vrata, bez tendera.
Čapljinski preduzetnici traže coworking prostor po uzoru na Trebinje i Mostar
Grad Mostar od prodaje vinjeta zaradio 1.5 milijuna KM
Bitcoin skočio na 90.000 dolara po prvi put u povijesti
-
NEKRETNINE8 meseci prijePočela izgradnja novog stambenog objekta „Bregovi“ u Trebinju
-
TELEKOMUNIKACIJE1 godina prijeNovi pad dionica Mtela, vrijednost kompanije dugo nije bila niža
-
NOVOSTI3 meseca prijeUčesnici Visa olimpijskog triatlona prikupili 26.500 KM za Specijalnu Olimpijadu u Bosni i Hercegovini
-
FINANSIJE11 meseci prijeVlada RS donijela odluku: Minimalac će biti 900 KM
-
INVESTICIJE1 godina prijeCastellina Srpska preuzela 29,9 posto akcija Napretka
-
NOVOSTI1 godina prijePrag za PDV se diže na 100.000 KM, neophodan zahtjev za izlazak iz sistema
-
POLJOPRIVREDA1 godina prijeProizvođači digli ruke, mnogi zbog malina i na sudu
-
FINANSIJE12 meseci prijeMtel izašao iz vlasništva svoje firme u BiH, sprema se ulazak Britanaca