TEHNOLOGIJA
Da li će veštačka inteligencija postati pametnija od nas?
Tehnološki razvoj dovešće do ranjivosti ljudske civilizacije, jer će biti moguće stvoriti najmoćnije oružje kod kuće.
To smatra švedski filozof i profesor na Univerzitetu u Oksfordu Nik Bustrom. U programu RT „Sofi ko. Vizionari“ on savetuje kako se pripremiti za trenutak kada veštačka inteligencija postane pametnija od ljudi.
Suština hipoteze o ranjivom svetu je u tome da će u određenoj fazi tehnološkog razvoja stvaranje moćne razorne sile postati suviše lako, a čim civilizacija dostigne taj nivo razvoja, doći će i do njenog samouništenja. Zamislite da je za stvaranje nuklearnog oružja, umesto korišćenja teško pristupačnih sirovina kao što su plutonijum ili obogaćeni uran, dovoljno samo podgrejati pesak u mikrotalasnoj peći. Tada bi verovatno bio kraj civilizacije, kaže Bustrom.
Da li će veštačka inteligencija postati pametnija od nas?
„Na kraju hoće. A u tom trenutku moraćemo nekako da garantujemo da će ti sistemi nastaviti da funkcionišu u skladu sa našim planom. Čak i kada nas intelektualno nadmaše. To je tehnički problem, koji treba rešiti tehničkim sredstvima. Međutim, čak i da bude rešen, ostaje politički ili organizacioni problem – nazovite to kako hoćete. Recimo, ljudi mogu da nateraju veštačku inteligenciju da radi ono što je njima potrebno, ali kako osigurati da će te nove moćne tehnologije biti korišćene za dobrobit, a ne kao oruđe za rat i eksploataciju? A to već nije tehnički, nego politički problem.“
U mnogim savremenim prognozama pominje se dolazak „sudnjeg dana“, tj. trenutka kada će veštačka inteligencija zarobiti čovečanstvo. Međutim, postoje i oni koji veruju u suprotno, da će nam ona pomoći da rešimo mnogo problema kao što su glad, nejednakost, globalno zagrevanje… Šta vi mislite?
„Istina je negde na sredini. To je poput vrata kroz koja morate proći. Na drugoj strani je put koji će nas odvesti u zaista sjajnu budućnost. Ako do tog trenutka ne dođe do samouništenja, onda će se prelazak dogoditi. Dakle, naš zadatak je da se fokusiramo na istraživanja, da pretražimo globalne metode kontrole veštačke inteligencije, da svetski red dovedemo do maksimalno ostvarive adekvatnosti i pojačamo saradnju. Naročito je važno da stručnjaci za veštačku inteligenciju izrade zajedničke standarde. Sa razumevanjem da se to radi za opšte dobro. Generalno gledano, moramo postati razumniji.“
Kako sprečiti razaranje
Čak i uz totalnu kontrolu budućnost se ne može predvideti. Naravno, moguće je pratiti sve aktivnosti ljudi, ali će oni i pod nadzorom pronalaziti stvari čija se razorna moć neće ni naslutiti dok se ne desi nešto užasno. To što neko to prati ništa neće sprečiti.
„Ako pretpostavimo da će svet u određenoj fazi tehnološkog razvoja postati ranjiv, postavlja se pitanje šta u toj situaciji možemo učiniti da sprečimo razaranje svega živog. I čini se da bi u nekim scenarijima jedino moguće rešenje bilo sveopšti nadzor. Naravno, sam po sebi totalni nadzor takođe predstavlja rizik za ljudsku civilizaciju, jer će omogućiti da različiti totalitarni režimi deluju još efikasnije.“
Konstantni nadzor je sam po sebi karakterističan za totalitarni režim.
„Zavisi od toga u koje svrhe se koriste dobijene informacije. Ako ih prikupljaju da bi centralizovana vlast u potpunosti kontrolisala svačiji život, onda će to svakako biti totalitarizam bez presedana. Međutim, uz pasivno posmatranje ljudi bi nastavili da vode običan život. Mere bi se preduzimale samo u slučaju da neko pokuša da stvori oružje za masovno uništenje. U takvoj situaciji ovo ne bi izgledalo kao užasni totalitarizam.“
Da li je to izvodljivo? Ljudi koji bi bili na čelu tog programa, našli bi se u iskušenju da ga koriste u svoje svrhe. Takva je ljudska priroda…
„Naravno, čak i da se izgradi dobro proveren sistem za masovni nadzor teoretski će se pojaviti pretnja da će odmah ili uskoro on pasti u ruke nedobronamernih građana koji će ga koristiti za svakojake pritiske. Ovo je jedan od glavnih razloga za sumnjičavost prema tehnologijama za nadzor, što je u principu opravdano. Ipak, to nije pitanje našeg izbora — svet tako funkcioniše da u određenoj fazi tehnološkog razvoja postaje znatno lakše uništiti, nego stvoriti ili zaštititi. I u takvoj situaciji može se ispostaviti da je jedini način za sprečavanje samouništenja – provereni masovni nadzor.
Mnoštvo je primera da ljudski poroci i neorganizovanost pobeđuju bilo kakva ograničenja i norme, kao trava koja raste kroz asfalt…“
„Kako proces proizvodnje oružja bude postajao jednostavniji i zahtevao sve manje teško dostupnih sirovina, ljudskih resursa i prostora, biće sve teže otkriti pretnje uz pomoć trenutnih tehnologija. Mada se i ova oblast brzo razvija. Softver za prepoznavanje lica omogućava da se uz pomoć kamera prati bilo ko. Možete čak zamisliti (ovo je ekstremni slučaj samo da bi se demonstrirala teoretska mogućnost) da će svi oblačiti odeću određenih boja i imati na sebi kamere i mikrofone – tada će sistem veštačke inteligencije moći da prati i klasifikuje sve vaše aktivnosti.“
Da li živimo unutar matrice?
Veštačka inteligencija zbunjuje jer su je stvorili ljudi koji su u suštini nesavršena bića. Ako su nesavršena bića izumela veštačku inteligenciju, imitirajući svog tvorca, onda je ovaj proizvod takođe nesavršen, što znači da će pre ili kasnije nešto propustiti.
„Kao prvo, on ne imitira čoveka. A kao drugo, u zavisnosti od konkretne situacije, možda neće biti neophodno nadgledati apsolutno sve. Trenutne mogućnosti državnih organa su naravno jako ograničene, ali već je primetan ozbiljan napredak u upotrebi veštačke inteligencije za prepoznavanje nečeg – lica ili određenih aktivnosti. Pretpostavke su da će za 10-20 godina te tehnologije postati prilično ozbiljan instrument“, prenosi Sputnik.
Odnosno, čovečanstvo neće dobrovoljno preći pod kontrolu mašina…
„Postoje varijante razvoja događaja, tokom kojih će ranjivi svet biti ili uništen ili obuhvaćen sistemom za nadzor. U zavisnosti od korišćene tehnologije za nadzor, rad tog sistema se može odvijati na različite načine, što znači da on može biti i maksimalno automatizovan. Međutim, u bliskoj budućnosti je zagarantovano ljudsko učešće. Na primer, za kontrolu rezultata rada sistema i za određivanje mera za reagovanje.“
Pre hipoteze o ranjivom svetu ste imali drugu hipotezu prema kojoj svi mi možda živimo unutar određene matrice…
„Da, hipoteza simulacije. Cilj diskusije je da se pokaže tačnost jedne od tri tvrdnje. Prva tvrdnja: sve civilizacije u našoj trenutnoj fazi tehnološkog razvoja izumiru pre dostizanja tehnološke zrelosti. Možda postoje neke daleke, drugačije, vanzemaljske civilizacije, ali nijedna od njih nije dostigla tehnološku zrelost. Druga varijanta: sve civilizacije koje su dostigle tehnološku zrelost gube interes za stvaranje onoga što ja nazivam „simulacija predaka“. Računarska simulacija koja je dovoljno detaljna da bi ljudi imali svest i brige, slične našima. Treća varijanta (po mom mišljenju najverovatnija): sada gotovo sigurno živimo u računarskoj simulaciji koju je stvorila neka napredna civilizacija.“
B92
TEHNOLOGIJA
Univerzitetu u Banjaluci predata projektna dokumentacija za izgradnju Naučno-tehnološkog parka
Projekat koji je najavljen još sredinom prošle godine i čija je gradnja bila najavljena za proljeće ove, konačno je počeo i da se realizuje, istina sa procjenom troškova koji su od juna 2023. godine malo i porasli. Naime, juče je, kako prenosi RTRS, predstavnicima Univerziteta u Banjaluci i Ministarstva za naučno-tehnološki razvoj i visoko obrazovanje predata projektna dokumentacija za izgradnju i opremanje Naučno-tehnološkog parka Republike Srpske koji će biti izgrađen u kampusu Univerziteta u Banjaluci.
Kako je u julu 2023. saopšteno, izgradnja ovog objekta bi trebalo da košta više od 10 mil EUR, potom je u septembru iste godine okvirna vrijednost procijenjena na 15 mil EUR, a juče je, sudeći po ovoj vijesti RTRS-a, rečeno da je ukupna vrijednost investicije oko 19 mil EUR.
Podsjećamo, rektor Univerziteta u Banjaluci prof. dr Radoslav Gajanin i ministar za naučno-tehnološki razvoj Republike Srpske Željko Budimir prošle godine su, 13. septembra, potpisali ugovor o osnivanju Naučno-tehnološkog parka (NTP) Republike Srpske. Kako je tada navedeno, riječ je o prvom naučno-tehnološkom parku u Republici Srpskoj, čiji su osnivači Vlada RS i Univerzitet u Banjaluci, a za njegovog direktora imenovan je Nikola Dragović.
Vlada Republike Srpske, kako je tada saopšteno, obezbijedila je sredstva za prvi period rada, a za početak, kancelarije NTP-a biće u novom objektu Arhitektonsko-građevinsko-geodetskog fakulteta i Šumarskog fakulteta, u krugu Univerzitetskog grada. Inače, lokacija je u neposrednoj blizini budućeg objekta NTP, za koji je izrada projektno-tehničke dokumentacije tada bila u toku. Tada je i rečeno da se na proljeće 2024. godine planira polaganje kamena temeljca za izgradnju ovog objekta ukupne površine 7,5 hiljada kvadratnih metara, sa planiranim rokom od 24 mjeseca, a tada je procijenjeno da će okvirna vrijednost objekta, sa neophodnom opremom i laboratorijom, iznositi 15 mil EUR.
eKapija je ranije pisala da je Saudijski fond za razvoj odobrio sredstva za dva projekta u Srpskoj – jedan je izgradnja Studentskog centra u Foči, a drugi izgradnja Naučno-tehnološkog parka u Banjaluci.
Što se tiče projektne dokumentacije koja je juče predata predstavnicima Univerziteta i Ministarstva za naučno-tehnološki razvoj, ona je, kako je prenio RTRS, finansirana kroz Italijanski fond za inovativne projekte, preko Razvojne banke Savjeta Evrope.
Inače, nadležni kažu da će budući Naučno-tehnološki park biti centralno mjesto gdje se rađaju inovativne ideje i tehnološki napredak Srpske.
– Siguran sam da će izgradnjom NTP imati ogromnu korist prije svega UNIBL i studenti UNIBL, odnosno naši nastavnici i saradnici kroz angažman u kompanijama koje budu smještene u NTP – istakao je Radoslav Gajanin, rektor Univerziteta u Banjaluci, prenosi RTRS.
Nikola Dragović, direktor Naučno-tehnološkog parka Republike Srpske, najavio je, kako navodi RTRS, još neke novine.
– Јedan od prvih programa koji će NTP uskoro početi sprovoditi jeste program kampa za koji intenzivno traje kampanja jedinstveni startap program za mlade od 18 do 35 godina – rekao je Dragović.
Vlada Srpske je prošle godine usvojila informaciju o osnivanju prvog NTP u Srpskoj čiji je cilj ubrzan tehnološki razvoj.
– Za razvoj preduzetništva i inovativnosti kod mladih ljudi, to je cilj ovog projekta – poručio je Zoran Bjelajac, pomoćnik ministra za naučnotehnološki razvoj i visoko obrazovanje Republike Srpske.
Kompanija Ananas stigla je i na bosanskohercegovačko tržište sa svojom online prodajnom platformom.
– Proteklih mjeseci smo dokazali da živimo svoju priču, teško a jako! Danas smo završili vrlo važan korak i otvorili dva nova tržišta! Ananas sada posluje i u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini – objavio je Ananas E-commerce na svom LinkedIn profilu.
„Regionalni Amazon“, kako su ga mediji prozvali, sjedište je najprije osnovao u Sarajevu, gdje je registrovana firma Ananas doo, a 7. juna je osnovana i podružnica u Banjaluci, sa sjedištem u Bulevaru Stepe Stepanovića br. 171 E.
Direktor preduzeća, ujedno i banjalučke podružnice, jeste Erol Ferović.
Direktni osnivač sarajevskog društva je Ananas E-Commerce Beograd. Vlasnik platforme Ananas je Delta holding, a kako je ranije saopšteno iz kompanije, platforma je u prošloj godini otvorila svoje kancelarije i u Sjevernoj Makedoniji.
Ananas je, inače, u prošloj godini zabilježio izuzetno veliki rast, potvrđujući da bude regionalni lider u domenu online trgovine. Na 94% poštanskih brojeva isporučeno je dva ili više Ananas paketa, a broj partnera porastao je više od tri i po puta u odnosu na 2022. godinu.
– Cilj je da u 2024. godini broj trgovaca poraste na preko 2.000, i da ukupan promet preko sajta bude preko 70 mil EUR – saopšteno je na konferenciji u januaru.
Nakon što je portal Capital otkrio da je Vlada Republike Srpske sa kineskom kompanijom ELINC u tajnosti potpisala 57 mil KM vrijedan ugovor za nabavku softvera za digitalnu zaštitu, stigla je i potvrda iz Agencije za informaciono-komunikacione tehnologije Republike Srpske.
Oni su naveli da su u proteklih godinu dana izvršili detaljnu analizu stanja informacione bezbjednosti u javnoj upravi i kritičnim infrastrukturama, izradili smjernice razvoja informacione bezbjednosti i izvršili projektovanje novog nacionalnog sistema zaštite.
Navode da on po obimu, resursima i složenosti predstavlja najveći IKT projekat u Srpskoj.
– Projekat je samoodrživ i ima za cilj punu zaštitu sajber prostora Republike Srpske – istakli su iz Agencije.
U skladu sa predviđenom dinamikom, iz Agencije su naglasili da se do kraja avgusta očekuje početak implementacije projekta.
– Implementacija je predviđena u dvije paralelne faze. Omogućava potpunu integraciju državnih organa, akademskog i privatnog sektora u upravljanju incidentima. Funkcije zaštite u odnosu na korisnike se ogledaju u zaštiti tri grupe korisnika: javne uprave i kritičnih infrastruktura, zaštiti djece i zaštiti mikro, malih i srednjih preduzeća – istaknuto je u saopštenju.
Iz Agencije su istakli da će sistem štititi javnu upravu i kritične infrastrukture koje čini 780 institucija republičkog nivoa.
– Za partnera je, u skladu sa smjernicama Vlade za upravljanje krizom lanaca snabdijevanja i politički motivisanih ne-UN sankcija, izabrana kompanija ELINC, specijalizovani proizvođač opreme iz domena nacionalnih sistema informacione bezbjednosti – navedeno je u saopštenju.
Capital podsjeća da je ugovor sa Kinezima potpisan početkom juna ove godine, a nakon toga je na njega stavljena oznaka tajnosti, da bi se od javnosti sakrilo još jedno trošenje desetina miliona maraka na softver, kao i njegova namjena.
Planirano je da se ovaj softver implementira u sve institucije u Srpskoj na rok od deset godina, a ELINC je, kako piše Capital, posao dobio na osnovu prethodnog dogovora iza zatvorenih vrata, bez tendera.
Čapljinski preduzetnici traže coworking prostor po uzoru na Trebinje i Mostar
Grad Mostar od prodaje vinjeta zaradio 1.5 milijuna KM
Bitcoin skočio na 90.000 dolara po prvi put u povijesti
-
NEKRETNINE8 meseci prijePočela izgradnja novog stambenog objekta „Bregovi“ u Trebinju
-
TELEKOMUNIKACIJE1 godina prijeNovi pad dionica Mtela, vrijednost kompanije dugo nije bila niža
-
NOVOSTI3 meseca prijeUčesnici Visa olimpijskog triatlona prikupili 26.500 KM za Specijalnu Olimpijadu u Bosni i Hercegovini
-
FINANSIJE11 meseci prijeVlada RS donijela odluku: Minimalac će biti 900 KM
-
INVESTICIJE1 godina prijeCastellina Srpska preuzela 29,9 posto akcija Napretka
-
NOVOSTI1 godina prijePrag za PDV se diže na 100.000 KM, neophodan zahtjev za izlazak iz sistema
-
POLJOPRIVREDA1 godina prijeProizvođači digli ruke, mnogi zbog malina i na sudu
-
FINANSIJE11 meseci prijeMtel izašao iz vlasništva svoje firme u BiH, sprema se ulazak Britanaca