Najteže posljedice korona virusa u Srpskoj, kao i u državama koje je pogodila ova zaraza, imaju branše koje su gotovo 100 odsto vezane za slobodno kretanje ljudi i roba i one u ovakvim uslovima ne mogu funkcionisati.

Kako kaže Miroslav Vukajlović, direktor banjalučke agencije „Spektar“, to su oblasti turizma, ugostiteljstva, proizvođačke industrije.

Ove oblasti su uslovljene nabavkama sirovina ili prodajom na tržištima pogođenim posljedicama korona virusa, kao i usluge koje se obavljaju isključivo neposrednim kontaktom između stranaka.

Vukajlović dodaje da biznisi koji se mogu djelimično ili u potpunosti obavljati na daljinu, imaju drugačiju situaciju.

– U ovu grupu spadaju kompanije ili preduzetnici iz oblasi softverske industrije, finansijske institucije, pružaoci usluga obrazovanja, konsultantske firme, inženjerski i usko stručno specijalistički poslovi koji se jednostavno rade na daljinu, kol centri, servisne usluge podrške, prevodilački poslovi, dijelom i usluge iz oblasti medicine… Za očekivati je da će većina razmatrati povećanje obima poslova na daljinu, iz straha od mogućnosti sličnih pojava u budućnosti – ističe Vukajlović za Srpskainfo.

Dodaje da je već izvjesno da će korona virus izazvati radikalne promjene na globalnim tržištima.

Reklama

– Bez obzira na to u koju grupu biznisa spadaju, pametni će izvući pouku za neku sličnu situaciju koja će se vjerovatno desiti, prije ili kasnije. A moguća rješenja svakako su: razvoj biznis modela koji se djelimično ili u potpunosti mogu izvoditi i raditi na daljinu, odbacivanje rizičnih biznisa ili dodatno osiguranje tih poslova, što je obavezna preporuka ako se nastavlja ista djelatnost, kreiranje kreativnih formi organizovanja koji omogućavaju fleksibinost organizaciji, podrška razvoju instrumenata za pravovremeno identifikovanje opasnosti – kaže Vukajlović.

On dodaje da se, možda, u ovoj situaciji krije i šansa ne samo za kompanije i preduzetnike, već i za kreatore ekonomskih prilika.

– Ekonomske zajednice, države, entiteti, trebalo bi da jasnije odrede pravce razvoja ekonomija. Dodatnu prednost i podršku moraju dobiti biznisi i ideje koje u nestabilnim uslovima mogu preživjeti i nastaviti dalji razvoj. Ta politika će sigurno napraviti razliku u budućnosti, krize će se ponavljati, samo ćemo svjedočiti različitim uzrocima – naglašava Vukajlović.

Po njegovim riječima, njegovanje i podrška domaćim ponuđačima proizvoda i usluga treba da je prioritetna.
– Nema više razloga da tako ne bude i u praksi na našem tržištu rada. Biznisi koji cijeli postupak, od sirovine do finalnog proizvoda završavaju na lokalu, najbitniji su „državni projekti“. Još ako bismo uveli praksu promocije izvrsnosti na svim nivoima, ne bismo trebali strahovati od sličnih pojava u budućnosti – poručuje Vukajlović.

Anketu Privredne komore RS o posljedicama virusa korona na poslovanje popunilo je do sada više od 1.000 preduzeća u RS, koja se svakodnevno javljaju i direktno, sa pitanjima koja su u vezi sa problema koje imaju u poslovanju. Mnoga od njih su zatvoreni zbog vanredne situacije.

– Kriza se prelila na sve sektore i skoro da ne postoji firma koja nije pogođena u ovoj situaciji. Problem će samo eskalirati u aprilu, jer će neki ostati bez repromaterijala koji su imali do sada i moraće da prestanu da rade. Već je veliki broj njih zatvorenih potpuno, jer su prekinuti višegodišnji i višemilionski ugovori sa stranim partnerima. Pojedine firme su potpuno zaustavile rad, neki rade smanjeniim kapacitetima minimalnim, vjerovatno će i oni uskoro zatvoriti – kaže portparol Privredne komore RS Vladimir Blagojević.

Reklama

Dodaje da imamo i one koji su morali da zaustave proizvodnju i vrate radnike kućama zbog pojave korone među njihovim zaposlenima.

– Privredna komora sada ima dva cilja – da sačuvamo radnike i da sačuvamo firme, da, kada sve prođe, to dočekamo spremno. Međutim, nećemo to moći sami, bez podrške Vlade RS – poručuje Blagojević.

Malo onih koji su povećali posao

Postoje i kompanije i biznisi koji su u uslovima korona virusa povećali ukupan obim pruženih proizvoda i usluga.

– Ukupno gledajući, nije ih puno, ali važno je da postoje. Ističu se svakako farmaceutske kompanije, istraživački centri, onlajn prodavači, kućni dostavljači proizvoda i usluga, savjetodavci za psihološku i sličnu podršku. Posebno treba istaći proizvodne kompanije koje su bile u stanju da se preorijentišu i, u novim okolnostima, proizvode nama prijeko potrebne proizvode – kaže Vukajlović.

Izvor: Srpskainfo.com

Reklama