Connect with us

PRIVREDA

Vlada RS obećala minimalce za firme koje su radile smanjenim intenzitetom

Objavljeno

 

 


Radnici

Za za­po­sle­ne u pre­du­zećima u ko­ji­ma ni­je bio za­bra­njen rad u apri­lu ove go­di­ne, a ko­ja su usljed ši­re­nja ko­ro­na vi­ru­som ra­di­la sma­nje­nim in­ten­zi­te­tom u tom pe­ri­odu, biće omo­gućena is­pla­ta naj­niže pla­te s po­re­zi­ma i do­pri­no­si­ma.

Sa­op­šti­li su ovo iz Pri­vre­dne ko­mo­re RS, na­kon što je Vla­da RS pri­hva­ti­la nji­hov pri­je­dlog za po­moć pri­vre­dni­ci­ma ko­ji su ra­di­li sma­nje­nim kapa­ci­te­tom.

„Vla­da RS je pri­hva­ti­la zah­tjev Pri­vre­dne ko­mo­re RS, da se osim pri­vre­dnih dru­šta­va ko­ji­ma je zbog odlu­ka Šta­ba za van­re­dne si­tu­aci­je zabra­njen rad u mar­tu i/ili apri­lu omo­gući is­pla­ta naj­niže pla­te sa do­pri­no­si­ma i svim dru­gim pre­du­zećima ko­ja su usljed ši­re­nja vi­ru­sa ko­ro­na ra­di­li sma­nje­nim in­ten­zi­te­tom“, kažu u Pri­vre­dnoj ko­mo­ri RS.

Oni su re­kli da su na­dležna mi­nis­tar­stva dužna da ut­vrde spi­sak pra­vnih li­ca i pre­du­ze­tni­ka ko­ji su u ovom pe­ri­odu po­tpu­no pres­ta­li s ra­dom, spi­sak onih ko­ji su s ra­dom pres­ta­li u pe­ri­odu ko­ji je kraći od 1. do 30. apri­la ove go­di­ne, te na­ves­ti pe­ri­od pres­tan­ka. Ka­ko kažu u Pri­vre­dnoj ko­mo­ri RS, na­dležna mi­nis­tar­stva su dužna na­pra­vi­ti spi­sak i onih ko­ji su dje­li­mično pres­ta­li s ra­dom, ali raz­gra­ničiti po­slo­vne je­di­ni­ce u okvi­ru je­dnog pri­vre­dnog druš­tva i na­ves­ti da li je rad pres­tao u cije­los­ti ili dje­li­mično, te na­ves­ti dje­la­tnost ko­ja ni­je obav­lja­na. Ovo se odno­si i na one pre­du­ze­tni­ke ko­ji­ma je sma­njen obim po­slo­va­nja s pro­cen­tom sma­nje­nja u odno­su na is­ti pe­ri­od la­ni, kao i pre­gled pri­ho­da u prva četi­ri mjeseca ove go­di­ne.

Ka­ko se na­vo­di u sa­op­šte­nju, za sva pra­vna li­ca i pre­du­ze­tni­ke po­tre­bno je na­ves­ti i po­da­tak o bro­ju za­po­sle­nih ko­ji u apri­lu ni­su bi­li angažova­ni.

„Mi­nis­tar­stvo pri­vre­de i pre­du­ze­tniš­tva RS pri­pre­mi­lo je obra­zac na osno­vu ko­jeg će pra­vna li­ca i pre­du­ze­tni­ci pri­ja­vi­ti u kom obi­mu su sma­nje­ne po­slo­vne akti­vnos­ti, ka­ko bi im za april bi­lo omo­gućeno ko­ri­šte­nje sred­sta­va pre­dviđenih za ublažava­nje eko­nom­skih po­slje­di­ca kri­ze“, na­vo­di se u sa­op­šte­nju.

Reklama

Pri­vre­dna ko­mo­ra RS je po­zva­la sva pri­vre­dna druš­tva ko­ji­ma je bio do­zvo­ljen rad u apri­lu, a ko­ja su ra­di­la sma­nje­nim ka­pa­ci­te­ti­ma, da ispune obra­zac i da ga dos­ta­ve na­dležnim mi­nis­tar­stvi­ma.

„Ovom mje­rom Vla­da RS po­ka­za­la je spre­mnost da se pri­vre­di RS, u ovom tre­nut­ku, pruži značaj­na po­drška za pre­va­zi­laženje pos­to­jeće krize“, re­kli su oni.

Sa­ša Tri­vić, pred­sje­dnik Uni­je udruženja po­slo­da­va­ca RS, kaže da će u po­zi­vu ko­ji objav­lju­je Vla­da RS bi­ti dos­tu­pan obra­zac pri­vre­dni­ci­ma, u kom će oni moći da pri­ja­ve svo­ju šte­tu i s ko­li­kim ma­njim ka­pa­ci­te­tom su ra­di­li.

„On­da ćemo vi­dje­ti šta i ka­ko, u ovom mo­men­tu ni­ko ne može reći da će svi ra­dni­ci da do­bi­ju mi­ni­mal­nu pla­tu, ne­go će po­moć do­bi­ja­ti određeni dio pre­du­zeća po određenim pra­vi­li­ma, ali se prvo mo­ra ut­vrdi­ti ko­li­ka je šte­ta. Znači, još ni­su na­pi­sa­na pra­vi­la po ko­ji­ma možemo reći ko će ko­li­ko do­bi­ti“, re­kao je Tri­vić, ko­ji je is­ta­kao da je bi­tno da se po­slo­vni su­bje­kti ko­ji su ima­li šte­tu pri­ja­ve, te će bi­ti pos­tav­lje­na određena pra­vi­la, gdje će i ko­li­ko bi­ti po­moći do­di­je­lje­no.

„Zbog to­ga smo išli na va­ri­jan­tu da se lju­di prvo pri­ja­ve, pa on­da da ana­li­zi­ra­mo. Zlo­upo­tre­ba ne smi­je bi­ti, taj obra­zac će se po­dno­si­ti pod mate­ri­jal­nom i kri­vičnom od­go­vor­nošću“, kaže Tri­vić i is­tiče da će se to pro­vje­ra­va­ti.

On kaže da po­red fir­mi ko­je su ima­li za­bra­njen rad, pos­to­je i one ko­je su zbog ne­dos­tat­ka ma­te­ri­ja­la ima­le sma­nje­no ili pre­ki­nu­to po­slo­va­nje.

Reklama

„Ni­je u re­du ako ugos­ti­telj ni­je ra­dio ni­šta i do­bio je za is­pla­tu pla­ta od 520 KM, a ne­ko je, re­ci­mo, ra­dio sa 20 od­sto ka­pa­ci­te­ta i is­pla­tio ra­dni­ci­ma pla­te, ta­ko da je i on ugrožen bez ob­zi­ra na to što mu ni­je za­bra­njen rad. Ni­je to ra­vno­pra­van odnos pre­ma pri­vre­dnim su­bje­kti­ma. Za­to tre­ba pri­ku­pi­ti po­dat­ke, po­dni­je­ti zah­tjev, na­kon čega će se sve ana­li­zi­ra­ti“, re­kao je Tri­vić i do­da­o da je ovo je­di­ni mo­gući način s ob­zi­rom na to da pos­to­je ogra­ničena sred­stva ko­ja se iz­dva­ja­ju.

Izvor: Nezavisne novine

Slične teme:
Nastavite čitati

PRIVREDA

Zaduženost Republike Srpske gotovo dvostruko veća od FBiH

Objavljeno

4 meseca prije

 

22. januar 2024.

Od

Prvo zaduženje u ovoj godini Vlada Republike Srpske planira već ove sedmice. Zakazana je aukcija šestomjesečnih trezorskih zapisa na Banjalučkoj berzi, putem koje se RS planira zadužiti 10 miliona KM.

Podsjetimo da je Narodna skupština RS krajem prošle godine usvojila odluke o dugoročnom i kratkoročnom zaduženju RS za 2024. godinu kojima je predviđeno da se taj entitet može zadužiti iznosom do 1,2 milijarde KM.

Najavljeno je da će 87. aukcija trezorskih zapisa RS biti održana 25. januara na Banjalučkoj berzi. Planirani iznos emisije je 10 miliona KM sa rokom dospijeća šest mjeseci. Biće to prvo ovogodišnje zaduženje RS.

Maksimalan iznos kratkoročnog duga prema odluci koja je usvojena krajem godine ne može biti veće od 337 miliona KM u ovoj godini, a dugoročno maksimalno 951 milion KM.

Sredstva pribavljena dugoročnim zaduživanjem biće upotrijebljena u skladu sa Zakonom o zaduživanju, dugu i garancijama RS za finansiranje kapitalnih investicija, refinansiranje ukupnog duga ili dijela duga RS, plaćanje uslovnih obaveza po osnovu garancija RS te za finansiranje budžetskog deficita u slučajevima kada Ministarstvo finansija procijeni da će planirani rashodi biti veći od iznosa planiranih prihoda, naveli su iz Vlade.

Ukupan javni dug RS je oko 6,2 milijarde KM što je oko 40 posto BDP-a i vlast ovog entiteta tvrdi da RS nema problema sa otplatom te da je zaduženost na istorijskom minimumu. Opozicija je stava da se i u ovoj godini nastavlja politika neosmišljenog zaduživanja kojima se krpe rupe u budžetu.

Reklama

– Neosmiljeno zaduživanje kao što je neosmiljeno bez osnovnih ekonomskih parametara, recimo, podići minimalnu platu u RS. To je vjestačka priča koja služi za jednokratnu upotrebu i zadovoljenje političkih mjera koje služe samo za izbornu priču – smatra Milan Miličević, predsjednik SDS-a.

– To zaista zvuči mnogo, ovako kada razmišljate, ali to je opet u okvirima onih normalnih zaduženja BDP-a i dugoročno – kaže Anja Ljubojević, potpredsjednica NSRS.

Zbog priča o sankcijama, podsjeća nas sagovornik, nije isključeno da se Vlada kada je riječ o zaduženju na međunarodnom tržištu okrene dalekoistočnim zemljama.

– Zaduženje koje mora da obavi RS nije ozbiljan iznos ni za jednu berzu, tako da je samo pitanje koliko je politička situacija stabilna u smislu investitora koji bi pozajmili taj novac za obveznice, mada je kamata koja je određena vrlo atraktivna i vjerujem da će biti lako naći investitore – ističe ekonomski analitičar Zoran Pavlović.

Ukupan javni dug FBiH je oko 6,4 milijarde KM i veći je za oko 200 miliona KM u odnosu na RS. No, gledano u odnosu na BDP zaduženost RS je gotovo dvostruko veća u odnosu na drugi entitet.

BHRT

Reklama
Nastavite čitati

PRIVREDA

Odobrena akvizicija: Britanci vlasnici Mtel-ove firme „Sky Towers Infrastucture“

Objavljeno

4 meseca prije

 

22. januar 2024.

Od

Konkurencijsko vijeće Bosne i Hercegovine dopustilo je koncentraciju na tržištu iznajmljivanja telekomunikacijskih tornjeva, odnosno, tržištu pružanja prostora na tornjevima za instalaciju infrastrukture elektronskih komunikacijskih mreža na području Bosne i Hercegovine.

Drugim riječima, Vijeće je odobrilo prodaju Mtelove firme Sky Towers Infrastucture međunarodnom gigantu Actis EU Menagement S à.r.l. Luksemburg, izvještava BiznisInfo.ba.

Kako smo ranije pisali, kompanija Actis, vodeći globalni investitor u održivu infrastrukturu sa sjedištem u Londonu, preuzima veliku mrežu telekomunikacionih stubova u Bosni i Hercegovini koja je pripadala firmi Mtel, odnosno Telekomu Srbija.

Odlukom Konkurencijskog vijeća otklonjena je prepreka za ovu veliku akviziciju.

Kako smo ranije pisali, Telekom Srbija Grupa osnovala je Sky Towers Infrastructure u Srbiji, Crnoj Gori i BiH na koje je prenijela vlasništvo nad antenskim stubovima, kao i nad poslovima njihove izgradnje i održavanja. Sky Towers Infrastructure tako je postao vlasnik antenskih stubova i ostale pasivne telekomunikacione infrastrukture.

Prošlog mjeseca smo objavili da Telekom Srbija sprema prodaju ove infrastrukture, i to ukupno 1.827 ovih stubova, od kojih se 995 nalazi u Srbiji, 725 u Bosni i Hercegovini i 107 u u Crnoj Gori.

Reklama

Telekom Srbije posljednjih godina se agresivno širio u cijelom regionu, uključujući BiH, ali je ujedno drastično uvećao dugove. Iz kompanije su kasnije rekli da se prodaju stubovi, ali ne i oprema za telekomunikacije povezana sa njima, kao što su bazne stanice.

Telekom će i dalje ostati korisnik tih stubova u svojstvu zakupca, a njihovom prodajom će prikupiti značajna sredstva.

BiznisInfo.ba

Nastavite čitati

PRIVREDA

Nakon 44 godine gasi se proizvodnja u Prevent FAD-u

Objavljeno

5 meseci prije

 

23. decembar 2023.

Od

Prevent grupacija odlučila je da ugasi proizvodnju u kompaniji Prevent FAD Jelah i otpusti radnike.

Kako je kazao predsjednik sindikata Prevent FAD-a Enes Roša, firma gasi proizvodnju nakon 44 godine rada, a 59 radnika ostaće bez posla.

Otkaze je već dobilo 35 radnika, a preostala 24 su iz zaštićenih kategorija kojima uprava takođe namjerava dati otkaz.

Prema navodima Roše, iz kompanije su kao razlog za gašenje naveli da proizvodni program nije profitabilan, mada je kompanija ostvarila prošle godine dobit od 2,6 mil KM. Navodno, kompanija planira mašine iz Jelaha izmjestiti u Željezaru Ilijaš.

Povodom odluke o gašenju proizvodnje i otkazima, radnici su protestvovali pred Upravom Preventa u Sarajevu tražeći da im minimalne zakonske otpremnine koje je ponudila Uprava budu uvećane.

Iz Prevent grupacije nisu se oglašavali ovim povodom.

Reklama

Prevent FAD bio je poznat kao proizvođač kočionih diskova koje je izvozio na tržište EU za direktnu ugradnju u vozila VW grupacije.

Prevent je nedavno zatvorio fabriku u Bužimu u kojoj je bez posla ostalo 70 radnika.

eKapija

Nastavite čitati

U trendu