OSTALO
Kako zaboraviti opsednutost hranom i preći na intuitivnu ishranu
Zamislite na trenutak kako ste jeli kad ste bili malo dete. Moja radoznalost i mašta su radile punom parom dok sam pravila logorsku vatru na tanjiru od pomfrita i kečapa. Ali, kao i većina nas, prerasla sam taj bezbrižni odnos prema hrani. Na kraju su me moje sklonosti ka savršenstvu dovele do opsesije hranom i vežbanjem, što je kasnije imalo veliki uticaj na moju odluku da postanem dijetetičar.
Kad sam prešla u srednju školu, počela sam da se osećam anksiozno i depresivno.
Kao odbrambeni mehanizam od ogromnog pritiska koji sam sama sebi nametnula da bih uspela, počela sam da ograničavam unos hrane, i to je postao ritual koji je sprečavao da nastane haos: merenje na vagi svakog jutra. Mali ručak ponet od kuće. Pohvala za samokontrolu. Odlazak u krevet dok mi krče creva. Onda sve to iznova.
Nakon godina borbe da se osećam normalno kad je hrana u pitanju, čula sam za nešto što se zove intuitivna ishrana.
Intuitivna ishrana se zasniva na 10 principa koji vam pomažu da se povežete sa unutrašnjim osećajem za glad i sitost, što mnogi zanemaruju usled godina i godina na strogim pravilima ishrane i ograničenjima.
Ovaj pristup bez držanja dijete vam omogućava da se oslobodite svih tih pravila i da odluke o hrani donosite na osnovu toga koliko ste gladni i koja vrsta hrane vas zadovoljava. Nisam verovala da ljudi zaista osluškuju signale gladi i sitosti i imaju jednostavan odnos prema kretanju. Mislila sam da to zvuči dobro ali da ja to ne bih mogla da radim.
Nakon što sam se godinu dana opirala ideji o nutritivnoj ishrani, konačno sam uzela knjigu o toj temi koju su napisali Evelin Trajbol i Eliz Reš. Dugo sam je imala ali sam se plašila da ću, ako je pročitam, da se odreknem svojih pravila, ugojim se i izgubim kontrolu nad svojim životom, tako da mi je trebalo dosta dugo da je zaista pročitam.
Kada sam počela da čitam o intuitivnoj ishrani, ponašanje koje sam posmatrala kao nedostatak samokontrole je sada počelo da izgleda kao da je rezultat svih mojih pravila. Nikada nisam shvatala da je delimičan razlog zašto noću jedem hranu punu šećera u tome što se celog dana izgladnjujem. Uvek sam pretpostavljala da sa mnom nešto nije u redu i da sam sigurno zavisna od šećera. Ali sam uvidela da razlog zašto sam osećala da nemam kontrolu kad je hrana u pitanju leži u tome što sam sebi natovarila toliko mnogo pravila o hrani. Nisam bila zavisna od određenih namirnica, već sam žudela za njima jer nikada sebi nisam dozvoljavala da ih jedem.
Čitajući više materijala o intuitivnoj ishrani koje su napisali dijetetičari i terapeuti koji ne preporučuju dijetu, počela sam da preduzimam određene korake kako bih promenila neke stvari u sopstvenom životu. Nije uvek bilo lako. I dalje sam bila vezana za vagu u kupatilu i trebalo mi je neko vreme pre nego što su se te veze prekinule. Svaki put kad bih bila u iskušenju da stanem na vagu, zapitala bih se da li će me borjka koju pokazuje učiniti srećnijom. U prošlosti bi „dobra” ili „loša” brojka ujutro odredila čitav moj dan. Ali bez obzira šta je vaga pokazivala, nikad nisam bila srećna.
Intuitivna ishrana mi je pomogla da razmislim o svom izboru hrane na nov način i, na neki čudan način, dala mi je dozvolu da mi ne treba dozvola da jedem ono što mi se jede.
Ali sam išla korak po korak. Dovela sam u pitanje svoja pravila o ishrani tako što sam u svoju kuhinju unela namirnice koje su nekada bile zabranjene. Uskoro sam otkrila da, sa sve manje i manje pravila u primeni, hrana ima sve manju i manju kontrolu nad mojim životom. Umesto da hranu posmatram samo kao hranljive materije i kalorije, razvila sam radoznalost prema eksperimentisanju sa hranom.
Jedna od najtežih stvari na tom putu je bilo ispitivanje sopstvenog identiteta kao osobe koja se bavi trčanjem. Tokom perioda života kada sam imala poremećaj u ishrani, trčanje nije bilo samo nešto na šta mogu da se oslonim da bih „sagorela” ono što sam pojela, već je predstavljalo i bekstvo od sopstvenih emocija. Iako mi je trčanje pomagalo da se privremeno oslobodim stresa, koristila sam ga da bih prigušila svoja osećanja. Kad god bi se desilo nešto neprijatno, trčala bih kilometrima i kilometrima da bih zaboravila na to – kao što sam uradila onog dana kad je mojoj majci otkriven rak dojke.
Takođa sam uradila jedini „detoks” koji preporučujem kao dijetetičar – prestala sam da na instagramu pratim ono što sam ranije pratila.
Prostor koji je nekad bio pun top-modela i vežbača u teretani sa izvajanim telima sada se popunio pozitivnim pričama o prihvatanju sopstvenog tela, promovisanju različitih namirnica i ohrabrivanju drugih žena. Dok sam se nekada poredila samo sa „savršenim” osobama koje sam pratila na internetu, sada sam bila okružena porukama koje su mi pomogle da se usmerim na svoj lični razvoj, a ne na izgled ili svoje stare stroge standarde uspeha.
Iako je moj put sa hranom bio težak i ne želim da i drugi kroz to prolaze, on je oblikovao moju perspektivu kao dijetetičara i života uopšte. Držanje restriktivnih dijeta i vojničke vežbe mi nikada nisu dozvoljavale da budem radoznala u vezi sa hranom i kretanjem. Učenje da poštujem svoju glad i odbacim mentalitet držanja dijete mi je ne samo pomogao da se hranim intuitivno, već i da živim instinktivnije.
Ne možemo da se vratimo u detinjstvo, ali možemo da negujemo dete u sebi kad su u pitanju hrana i kretanje.
Izvor: https://www.self.com/story/how-intuitive-eating-helped-me-stop-counting-calories-and-following-impossible-food-rules
Izvor: BIZLife
EKONOMIJA
Kina u BiH investirala četiri milijarde maraka
Kina je izuzetno važan strateški partner i veliki prijatelj naše zemlje, što pokazuje i time da je ukupna vrijednost njihovih projekata u BiH već premašila dvije milijarde evra. Mi smo malo tržište koje u značajnijoj mjeri ne može uticati na globalna ekonomska kretanja, ali prostora za produbljivanje saradnje sa jednom od najmoćnijih država današnjice itekako ima, posebno uzimajući u obzir izuzetan geografski položaj naše zemlje koji omogućava kineskoj privredi pristup evropskom tržištu, rekao je u intervjuu za portal CAPITAL ambasador BiH u Kini Siniša Berjan.
Po vrijednosti investicija iz Kine, kaže Berjan, naša zemlja je na četvrtom mjestu u Centralnoj i Istočnoj Evropi, odmah poslije Srbije, Mađarske i Rumunije.
BERJAN: Kineski investitori iskazuju značajan interes za nekoliko ključnih sektora u BiH, prepoznajući izuzetne mogućnosti za razvoj i saradnju. Najveću pažnju posvećuju infrastrukturnim projektima, od izgradnje autoputeva i mostova do željezničkih pruga. Energetski sektor je vrlo atraktivan, s posebnim fokusom na projekte izgradnje hidroelektrana, termoelektrana i obnovljivih izvora energije. Rudarstvo i metalurgija su među ključnim oblastima interesa zahvaljujući bogatstvu prirodnih resursa koje BiH posjeduje. Osim toga, kineski investitori istražuju mogućnosti u sektorima poljoprivrede, turizma, zdravstva i informacionih tehnologija.
CAPITAL: Kako onda komentariše optužbe EU koje se odnose na maligni kineski uticaj, zatim na njihovo zanemarivanje ekoloških standarda, netransparentnosti u radu, te stav da Kina koristi ovaj region samo da bi ušla na tržište EU?
BERJAN: Kineske investicije donose značajne ekonomske benefite BiH, uključujući razvoj infrastrukture i otvaranje novih radnih mjesta. Naša zemlja se trudi da osigura da svi projekti budu u skladu sa ekološkim standardima i principima transparentnosti. Saradnja za Kinom nije usmjerena protiv bilo koje treće strane, već je motivisana našim potrebama za ekonomskim razvojem i prosperitetom. BiH ostaje posvećena uravnoteženim međunarodnim odnosima i vjerujemo da je moguće ostvariti saradnju koja donosi korist svim uključenim stranama.
Tajni ugovori sa Kinom
CAPITAL: Zbog čega su ugovori sa Kinezima tajni?
BERJAN: Ugovori sa kineskim kompanijama često sadrže komercijalno osjetljive informacije koje nisu javno dostupne radi zaštite interesa svih strana. Tajnost ugovora i poslovna povjerljivost nisu specifični samo za kineske investitore, već je uobičajena praksa u poslovnim odnosima širom svijeta kako bi se zaštitili konkurentski podaci i osigurala povjerljivost poslovnih planova. Transparentnost se osigurava kroz zakonske procedure, mehanizme nadzora nad realizacijom projekata i periodično izvještavanje relevantnih institucija, koji osiguravaju da su ovi ugovori u skladu sa interesima javnosti.
CAPITAL: Da li ste upoznati sa ugovorom koji je Vlada RS početkom juna sklopila sa kompanijom ELNIC za nabavku zaštitnog softvera?
BERJAN: Nisu mi poznati detalji ali svakako da jedan takav sporazum naglašava našu posvećenost poboljšanju mjera sajber bezbjednosti. Iako određeni aspekti takvih sporazuma mogu zahtijevati povjerljivost, zaštita naše digitalne infrastrukture ostaje prioritet.
CAPITAL: Da li ste upoznati sa konkretnim ugovorima sa Kinezima, poput HE Dabar, auto-puteva i drugim?
BERJAN: Da, Ambasada BiH u Kini je upoznata sa osnovnim karakteristikama ugovora i aktivno prati realizaciju važnih projekata. Posjedujemo osnovne, javno dostupne informacije o investitorima, vrijednostima i ciljevima ugovora. Projekat HE Dabar, koji uključuje izgradnju hidroelektrane na rijeci Trebišnjici, je u fazi implementacije i očekuje se da će značajno doprinijeti energetskoj sigurnosti regije. Takođe, kineske kompanije su uključene u izgradnju autoputeva, što je ključni segment infrastrukturnog razvoja zemlje. Ovi projekti su od strateškog značaja za ekonomski razvoj BiH, a saradnja s kineskim kompanijama omogućava transfer tehnologije, stvaranje novih radnih mjesta i poboljšanje ukupne infrastrukture u zemlji.
CAPITAL: Prema našim informacijama, kineska kompanija Norinco planira da preko mađarskog ogranka kupi 80 odsto udjela u stolačkoj Aurori i preuzimanje koncesije na 30 godina. Da li ste upoznati sa ovim informacijama i znate li više detalja o njihovim planovima u BiH?
BERJAN: U ovom trenutku nemamo detaljnije informacije o planovima kineske kompanije Norinco u BiH ali očekujemo da će dodatne informacije o njihovim planovima biti dostupne uskoro, nakon finalizacije pregovora.
Komunikaacija kroz više kanala
CAPITAL: Da li su vam poznati detalji ulaganja u Željeznice RS koje je potpisao ministar Nedeljko Čubrilović?
BERJAN: Kineska kompanija je izrazila interes za modernizaciju i unapređenje željezničke infrastrukture u Republici Srpskoj, što uključuje rekonstrukciju postojećih pruga, eventualnu nabavku novih voznih sredstava i uvođenje naprednih tehnologija za upravljanje željezničkim saobraćajem. Ova ulaganja će doprinijeti boljem povezivanju regija unutar BiH, kao i poboljšanju međunarodnih transportnih veza.
CAPITAL: Kako se odvija komunikacija sa kineskim kompanijama zainteresovanim za BiH?
BERJAN: Komunikacija se odvija se na više nivoa i putem različitih kanala. Ambasada BiH u Kini organizuje poslovne seminare i sastanke na kojima se predstavljaju komparativne prednosti investiranja u naše zemlje. Pruža se podrška kineskim kompanijama u identifikaciji poslovnih prilika, povezivanju sa lokalnim partnerima i razumijevanju regulativa i procedura u BiH.
Takođe, postoji saradnja sa kineskim privrednim komorama i trgovinskim organizacijama radi olakšavanja komunikacije i razmjene informacija. Ambasada aktivno učestvuje na raznim privrednim forumima i sajmovima u Kini, gdje promoviše investicione potencijale BiH i stupa u direktan kontakt s potencijalnim investitorima. Takođe, aktivno koristimo medije i promotivne kampanje. Ambasada pruža i konzularne usluge i podršku kineskim investitorima u vezi sa izdavanjem viza. Kroz ove aktivnosti, naša ambasada aktivno radi na izgradnji čvrstih poslovnih veza, olakšavanju investicionih procesa i osiguravanju uspješne saradnje između kineskih investitora i BiH.
CAPITAL: Da li se kompanije obraćaju Ambasadi BiH ili direktno vladama?
BERJAN: Kineske kompanije se često obraćaju Ambasadi BiH kao prvoj tački kontakta za informacije i podršku. Ambasada nerijetko igra ključnu ulogu u inicijalnim fazama pregovora i uspostavljanju kontakata sa relevantnim institucijama i kompanijama u BiH. Međutim, u zavisnosti od prirode projekta, kineske kompanije takođe direktno kontaktiraju vlade na državnom i entitetskom nivou, kao i lokalne vlasti, kako bi pregovarale o specifičnim uslovima i realizaciji projekata.
CAPITAL: Da li i kako komentarišu saradnju sa vlastima u BiH?
BERJAN: Kineske kompanije uglavnom pozitivno komentarišu saradnju sa vlastima u BiH. Posebno cijene otvorenost i spremnost na saradnju, kao i napore koji se ulažu u unapređenje poslovnog okruženja. Ističu da je komunikacija sa vlastima transparentna i efikasna, ali naglašavaju da postoji prostor za dalja poboljšanja, posebno u pogledu ubrzanja administrativnih procedura i smanjenja birokratskih prepreka. Kineski investitori ističu značaj BiH kao mosta za pristup drugim tržištima u regionu, što dodatno podstiče investicije.
Birokratija u BiH izazov i za Kinu
CAPITAL: Da li se žale na administraciju i birokratske barijere?
BERJAN: Povremeno registrujemo žalbe na kompleksne procedure koje usporavaju realizaciju projekata. Kineske kompanije ističu da su proceduralni zahtjevi i složenost birokratskih procesa ponekada izazov, ali cijene napore vlasti u BiH da riješe ove probleme. Vlada i relevantne institucije aktivno rade na pojednostavljenju procedura i poboljšanju poslovnog okruženja kako bi privukle još više investicija.
CAPITAL: Ima li novih projekata u najavi i šta najuspješnije realizovano?
BERJAN: Trenutno se pregovara o nekoliko novih infrastrukturnih i energetskih projekata, kao što su proširenje mreže autoputeva i modernizacija željezničke infrastrukture što će značajno unaprijediti transportnu mrežu i povezanost. Posebno interesantne su inicijative za ulaganja u zelenu energiju. Drugi značajni projekti uključuju i izgradnju bolnice u Doboju, kao i vjetroelektranu “Ivovik” sa investicijom od 130 miliona evra.
Većina kineskih projekata koji se trenutno realizuju u BiH uglavnom se odnose na energetski sektor i saobraćajnu infrastrukturu. Posebno bih ovom prilikom izdvojio izgradnju Termoelektrane Stanari vrijednosti preko 500 miliona evra, kao rezultat saradnje kineske kompanije “Dongfang Electric Corporation” i lokalnih partnera. To je prvi veliki infrastrukturni projekat, koji smo radili u saradnji sa Kinom, ali i prvi projekat, koji je iskoristio specijalni kredit u sklopu mehanizma saradnje Kine i zemalja Centralne i Istočne Evrope, a kojeg je dodijelila Kineska razvojna banka.
Mnogobrojne kineske kompanije su zainteresovane za saradnju. Treba istaći da Kina i BiH imaju potpisan „Sporazum o izbjegavanju dvostrukog oporezivanja“ kao i „Sporazum o zaštiti i promociji stranih investicija“ što uveliko olakšava rad zainteresovanih privrednih subjekata.
CAPITAL: Andrijana Pisarević
OSTALO
Jednostavni savjeti kako uštedjeti gorivo u vožnji
Njemačka organizacija Tüv Süd, koja se bavi certificiranjem i inspekcijama, dala je nekoliko zanimljivih savjeta o štedljivoj vožnji. Neke znate, a neke možda i ne. Kako biste uštedjeli gorivo prebacite u višu brzinu pri 2000 o/min. Također, mnogi vozači imaju potrebu ostati u nižoj brzini, ali već pri 50 km/h možete biti u četvrtoj brzini, a ovisno prijenosnim omjerima u mjenjaču te vrsti motora (turbodizelski, turbobenzinski…) možda čak i u petoj. Potrošnja goriva pada za čak pedeset posto ako ste u četvrtoj brzini, a ne u drugoj pri navedenoj brzini. Novi automatski mjenjači optimiziraju stupanj prijenosa, ali s ručnim mjenjačima vi ćete morati izabrati, piše Revijahak.hr. (više…)
OSTALO
KKI Vrbas i MH “Elektroprivreda Republike Srpske” potpisali ugovor o saradnji
Povodom 20 godina postojanja Košarkaškog kluba invalida „Vrbas predsjednik KKI „Vrbas“ Marinko Umičević i generalni direktor MH “Elektroprivreda Republike Srpske” Luka Petrović potpisali su ugovor o saradnji i tom prilikom je Elektroprivreda Republike Srpske donirala klubu iznos od 5 hiljada KM, kao znak podrške za uspješan rad. (više…)
-
NEKRETNINE8 meseci prije
Počela izgradnja novog stambenog objekta „Bregovi“ u Trebinju
-
TELEKOMUNIKACIJE1 godina prije
Novi pad dionica Mtela, vrijednost kompanije dugo nije bila niža
-
NOVOSTI3 meseca prije
Učesnici Visa olimpijskog triatlona prikupili 26.500 KM za Specijalnu Olimpijadu u Bosni i Hercegovini
-
FINANSIJE11 meseci prije
Vlada RS donijela odluku: Minimalac će biti 900 KM
-
INVESTICIJE1 godina prije
Castellina Srpska preuzela 29,9 posto akcija Napretka
-
NOVOSTI1 godina prije
Prag za PDV se diže na 100.000 KM, neophodan zahtjev za izlazak iz sistema
-
POLJOPRIVREDA1 godina prije
Proizvođači digli ruke, mnogi zbog malina i na sudu
-
FINANSIJE11 meseci prije
Mtel izašao iz vlasništva svoje firme u BiH, sprema se ulazak Britanaca