Connect with us

PRIVREDA

Povećan izvoz, a smanjen uvoz u Republiku Srpsku

BIJELJINA – U prvom polugodištu 2016, u odnosu na prvo polugodište 2015. godine, izvoz je povećan sa 101,7 milion KM na 131,2 miliona KM, odnosno za 29,5 miliona KM ili za 29 odsto, ističe Slavko Stevanović, sekretar Agro-udruženja u Privrednoj komori Republike Srpske.

Objavljeno

 


„Istovremeno, uvoz je smanjen sa 359,8 miliona KM na 349,5 miliona KM, odnosno za 10,3 miliona ili za 2,9 odsto“, precizira u intervjuu Srni Stevanović i napominje da su to podaci Republičkog zavoda za statistiku. Stanje u izvozu i uvozu dovelo je do smanjenja debalansa sa minus 258,1 milion KM na minus 218,3 miliona KM, odnosno za 39,8 miliona KM ili za 15,4 odsto i povećanja pokrivenosti uvoza izvozom sa 28,3 odsto na 37,5 odsto ili za 9,2 indeksna poena. Posmatrano po sektorima, ostvarena su pozitivna kretanja, pri čemu je kod hrane i živih životinja izvoz povećan za 25,6 odsto, a uvoz za 5,1 odsto, što je dovelo do smanjenja debalansa za 3,8 odsto i povećanja pokrivenosti uvoza izvozom sa 30,1 odsto na 36 odsto. Kod sektora pića i duvana izvoz je povećan za 66,2 odsto, a uvoz smanjen za 52 odsto, što je dovelo do smanjenja debalansa za 76,1 odsto i povećanja pokrivenosti uvoza izvozom sa 17 odsto na 58,7 odsto. Na pozitivna kretanja u sektoru hrane i živih životinja u najvećoj mjeri uticali su, ističe Stevanović, povećanje izvoza čokolade i biskvita sa 21,4 miliona KM na 37 miliona KM, te svježih jabuka, krušaka i dunja sa 9,5 miliona KM na 16,8 miliona KM…

„Pozitivno kretanje uočeno je i kod uljanih pogača – sa 19,2 miliona KM na 13,5 miliona KM, dok su u sektoru pića i duvana na povećanje izvoza u najvećoj mjeri uticali povećanje izvoza cigara sa 2,5 miliona KM na 5,4 miliona KM, a na smanjenje uvoza u najvećoj mjeri uticalo je smanjenje uvoza piva sa 24,5 miliona KM na 1,9 miliona KM“, naglašava Stevanović za Srnu. Najviše se uvozilo žitarica 63 miliona KM, od čega pšenice 21,7 miliona KM, kukuruza 41,3 miliona KM, konditorskih proizvoda 45,9 miliona KM, od čega čokolade 20,5 miliona KM, biskvita 25,4 miliona KM, svježeg mesa 29,7 miliona KM, od čega goveđeg 16,8 miliona KM, a svinjskog 12,9 miliona KM… Stevanović ističe da je najznačajniji spoljnotrgovinski partner Srpske i dalje Srbija.

Posmatrano po državama, najznačajniji spoljnotrgovinski partner u ukupnoj razmjeni je Srbija sa 39,9 odsto, Hrvatska sa 6,6 odsto, Italija sa 6,5 odsto, Mađarska sa 4,4 odsto, NJemačka i Turska sa po 4,1 odsto, Rusija sa 3,6 odsto i druge zemlje. Kada je riječ o izvozu, ističe on, najviše je izvezeno u Srbiju – 22,9 odsto, Italiju 13,8 odsto, Tursku 13,7 odsto, Rusiju 12,8 odsto i druge zemlje, dok je najviše uvezeno iz Srbije 46,2 odsto, Hrvatske i Mađarske po 6,1 odsto, NJemačke 4,8 odsto, Italije i Austrije po 3,8 odsto… „U pogledu bilansa izvoza i uvoza, najveći debalans ostvaren je u trgovini sa Srbijom, Mađarskom, NJemačkom, Austrijom… dok je najveći pozitivni bilans ostvaren u trgovini sa Rusijom, Turskom, Crnom Gorom i Hrvatskom“, ističe Slavko Stevanović.

Ostvareni rezultat je, napominje Stevanović, istovremeno, i najbolji polugodišnji i godišnji rezultat od 1996. godine. „Potrebno je istaći da su na rezultate u najvećoj mjeri uticali povećanje izvoza konditorskih proizvoda za 15,6 miliona KM, svježih jabuka, krušaka i dunja za 7,3 miliona KM i šećera, odnosno hemijski čiste saharoze za 5,4 miliona KM, te smanjenje uvoza piva za 22,6 miliona KM“, napominje on i pojašnjava: „Smanjenje uvoza piva je, u velikoj mjeri, rezultat administrativnog djelovanja u vezi sa deklaracijama na uvoz piva iz Srbije, a ne povećanja domaće proizvodnje ili smanjene potrošnje, jer su se trgovine snabdijevale pivom koje je uvezeno iz firmi u Federaciji BiH.

Kada je riječ o drugim grupama proizvoda, potrebno je istaći da se i dalje uvoze velike količine mesa i prerađevina, vode i vina, te da je izvoz žitarica smanjen, a uvoz brašna povećan. „Kod mlijeka i mlječnih prerađevina, došlo je do pada izvoza sa 8,4 miliona KM na 8,0 miliona KM i povećanja uvoza sa 2,8 miliona KM na 5,7 miliona KM, ali je i dalje prisutan pozitivan bilans od 2,3 miliona KM. Kod povrća je došlo do pada izvoza sa 5,2 miliona KM na tri miliona KM /sušeno i zamrznuto/ i pada uvoza sa 5,9 miliona KM na pet miliona KM, a debalans je smanjen sa minus 0,736 miliona KM na minus 0,341 miliona KM“, navodi Stevanović u intervjuu za Srnu.

Izvor: Nezavisne novine

Reklama
Nastavite čitati

PRIVREDA

Čapljinski preduzetnici traže coworking prostor po uzoru na Trebinje i Mostar

Objavljeno

 

Od

Čapljina, kao i mnogi manji gradovi, još uvijek nema coworking prostor koji bi privukao digitalne nomade, samostalne profesionalce i sve one kojima je potreban radni prostor s kvalitetnim uvjetima.

Inicijative poput coworking prostora, iako prisutne u većim gradovima, i dalje su rijetke u manjim sredinama poput Čapljine, koja ima potencijal za privlačenje nove generacije radnika, ali nedostaju potrebna ulaganja i podrška.

Jedan od rijetkih primjera coworking prostora u Hercegovini jest CodeHub Mostar, koji je pokrenuo Intera Tehnološki Park s ciljem stvaranja profesionalnog okruženja za rad, povezivanje i usavršavanje.

Ovaj coworking prostor pokazao se uspješnim i privlačnim za freelance stručnjake, poduzetnike te digitalne nomade, a ponudio je sve što jedan moderan radni prostor mora imati – brz internet, kvalitetne radne stolove, ugodnu radnu atmosferu i priliku za umrežavanje, piše Čapljinski portal.

Benefiti coworking prostora

Coworking prostori poput CodeHuba nude brojne prednosti koje bi mogle unaprijediti poslovnu klimu u manjim gradovima kao što je Čapljina.

Prvo, oni pružaju brz internet i tehnološki opremljen prostor, što je ključan preduvjet za suvremeni način rada.

Reklama

U coworking prostoru, radnici su okruženi sličnim profesionalcima, što potiče produktivnost i radnu atmosferu koju je teško postići u kućnom okruženju.

Dodatna prednost coworkinga je umrežavanje i stvaranje novih poslovnih veza. Rad u zajedničkom prostoru omogućava razmjenu ideja, kontakata i suradnji, čime coworking prostor postaje inkubator novih poslovnih inicijativa.

Također, prisutnost digitalnih nomada u coworking prostorima doprinosi raznolikosti i širenju znanja, što obogaćuje lokalnu zajednicu i otvara vrata novim projektima.

Potencijal za Čapljinu

Unatoč rastućoj popularnosti coworking prostora, manji gradovi poput Čapljine ostaju zapostavljeni, iako bi upravo takvi prostori mogli privući novu generaciju radnika koji ne ovise o stalnom mjestu boravka.

Coworking prostor u Čapljini ne samo da bi obogatio lokalnu poslovnu scenu, već bi stvorio preduvjete za rast zajednice digitalnih nomada, poduzetnika i kreativaca.

Primjer mostarskog CodeHuba pokazuje da coworking prostori mogu uspješno djelovati i u regijama koje nisu urbani centri, ali zahtijeva podršku i ulaganja koja će omogućiti dugoročnu održivost ovakvih inicijativa.

Reklama

Ulaganje u coworking prostor u Čapljini moglo bi postati ključan korak prema stvaranju napredne poslovne klime, privlačenju novih profesionalaca te razvoja poslovnih veza koje bi mogle potaknuti nove projekte i lokalnu ekonomiju.

Nastavite čitati

PRIVREDA

VIDEO / Jedan dan u Lasti – kako se proizvode najukusniji keksi?

Objavljeno

 

Od

Tvornica keksa i vafla “Lasta“ Čapljina pokrenula je ponovno proizvodnju nakon što ju je preuzeo privrednik Petar Čorluka, vlasnik Violete.

Tvornica radi “punom parom“ i proizvodi kekse koji su zauzeli police trgovina širom regije.

Lasta je zaposlila i veliki broj radnika, što je veliki plus za lokalnu privredu.

Kako se proizvode keksi i kako izgleda jedan dan u Lasti, pogledajte u video prilogu.

Nastavite čitati

PRIVREDA

„Invictus“ otpušta radnike

Objavljeno

 

Od

 Kompanija „Invictus Technology Group” iz Banjaluke, osnovana nakon što je “Infinity International Group” dospjela na “crnu listu” Sjedinjenih Američkih Država najavila je drastične poteze i otpuštanje “značajnog broja radnika”.

Oni tvrde da je odluka donesena nakon što su se “suočili sa brojnim nezakonitim postupcima onih koji bi u Republici Srpskoj i Bosni i Hercegovini trebali da osiguraju prava zagarantovana zakonima”.

Kažu da su ambiciozno zaposlili 170 ljudi nakon što su ugasili “Infinity” koji bi nastavili poslovanje koje su do tada vodili u okviru nekoliko kompanija koje su se 18. juna i ranije našle pod sankcijama.

Tvrde da su prvobitno mislili da im banke neće praviti probleme i da će im otvoriti račune, ali da je podrška izostala.

“Bez obzira što se prvobitno činilo da ćemo kod banaka bez većih problema otvoriti račune, te završiti i sve druge neophodne aktivnosti kod drugih relevantnih institucija, ipak smo naišli na ozbiljne prepreke koje nas sprečavaju da ostvarimo započeti plan. Podrška je izostala, prije svega, od banaka koje nisu bile spremne da postupe po zakonu. Nakon ogromnog pritiska Ambasade SAD u Sarajevu, a u strahu od narednih poteza američke administracije i novih sankcija, banke su ignorisale naša nastojanja da kao nova kompanija dobijemo polazne elemente neophodne za normalno poslovanje. Zbog ovakvog nerazumijevanja teško možemo da održimo finansijsku stabilnost što iz dana u dan dodatno usložnjava čitavu situaciju”, saopštili su iz “Invictusa”.

Objašnjavaju da su početkom ovog mjeseca kao novi poslovni subjekt optimistično počeli sa radom i potpisali ugovore sa više od 170 zaposlenih. Sud je uredno izvršio registraciju nove kompanije, ali su sada došli u situaciju da moraju preduzeti neželjene poteze. Za sve krive Ambasadu SAD-a u BiH, iako im je sankcije prethodno uvelo američko Ministarstvo finansija.

Reklama

“Garantujemo da će svi zaposleni dobiti svoja zarađena primanja uz poštovanje ugovorom o radu i zakonom predviđenih mehanizama za djelovanje u ovakvim i sličnim situacijama. Želimo da naglasimo da se zbog postupaka Ambasade SAD na najbrutalniji način radnicima uskraćuje pravo na rad i osiguranje gole egzistencije iako za to nema bilo kakvog pravnog osnova. Baš zbog toga pozivamo sve nadležne institucije da što prije pronađu adekvatno rješenje kako ni jedna druga domaća kompanija u budućnosti ne bi bila izložena nezabilježenoj diskriminaciji”, saopšteno je iz “Invictusa”.

Kažu i da su sada izloženi potezima koji nemaju bilo kakve veze sa normalnim poslovanjem i poštovanjem zakonskih normi, a da ih relevantne institucije kao savjesnog poslovnog subjekta nisu u stanju zaštiti, zbog čega moraju priznati da je teško pronaći adekvatniji odgovor koji ne bi uključivao ozbiljnije rezove u samoj kompaniji.

Podsjetimo, 18. juna ove godine američka Kancelarija za kontrolu imovine stranaca OFAC uvela je sankcije nizu kompanija koje “čine mrežu podrške predsjedniku Republike Srpske Miloradu Dodiku”, a “Infinity International” se našao među njima, skupa sa firmama “Infinity Media”, “Prointer ITSS”, “Sirius 2010”, “Kaldera”, “K-2 Audio” u čijem je vlasništvu Alternativna televizija, “Una World” u čijem je vlasništvu bila “Una TV”.

Iz “Infinity-ja” su tada saopštili da će bez posla ostati oko 800 ljudi, a spas su potražili u registrovanju novih kompanija i promjenama vlasničke strukture, pretvarajućći dotatašnje rukovodioce u vlasnike.

„Invictus“ su prije mjesec dana osnovali menadžeri „Prointera“ i „Siriusa”.

CAPITAL.BA

Reklama
Nastavite čitati

U trendu