Radnike iznajmljuju svuda u Evropi, najčešće za razne privremene sezonske poslove, poput branja voća, međutim, da li će ovakav propis, kada bude donijet, zaista zaštititi i izjednačiti prava radnika, ili će ih ostaviti bez prava na plaćene odmore, tople obroke i regrese, ali i mogućnosti da u banci uzmu kredit za stan, videćemo tek kada zaživi. Trenutno, pri Ministarstvu rada, zapošljavanja, boračkih i socijalnih pitanja formirana je radna grupa koja se bavi ovim Zakonom, a u kojoj su osim predstavnika države, i poslodavci i sindikati.

Predsednik UGS Sloga, Željko Veselinović, kaže da takav zakon uopšte ne treba da postoji.

– Taj zakon će smanjiti broj zaposlenih na neodređeno, odnosno povećaće se zapošljavanje na određeno, a to znači da svi ti radnici koje će firme da iznajmljuju od agencija, koje nisu ništa drugo nego nasljednici nekadašnjih omladinskih zadruga, neće imati osnovna prava. Radiće za minimalac, bez prava na tople obroke i regrese, poslodavci ih rentaju, kao što rentiraju automobile – kaže Veselinović.

On napominje kako je najava države da će se na ovaj način povećati zaposlenost možda i tačna, kao i to da će plate na istim poslovima biti izjednačenije, ali da to izjednačavanje znači da će svi raditi za minimalne zarade. I bez zakona, ističe Veselinović, po mnogim preduzećima radnici se već uveliko iznajmljuju preko agencija.

– Sličnih zakona ima u Evropi i zapošljavanje preko agencija uglavnom se odnosi na razne privremene i povremene poslove, to su ljudi koji beru voće, turistički radnici tokom sezone. Svuda ima zloupotreba, ali plašim se, znajući kako se ovde u Srbiji radi, da će kod nas tek da ih bude. Oni koji se budu tako zapošljavali neće potpisivati kolektivne ugovore, što znači da neće imati pravo i na sindikalno organizovanje. Najveći je problem što će svi budući investitori ovde imati mogućnost da zaposle radnike na taj način – napominje Veselinović.

Međutim, tvorci novog zakona koji bi trebalo da bude među prvim na spisku za usvajanje kada parlament u novom sazivu počne da zasjeda, tvrde suprotno – da će zakonom zaštititi prava svih onih koji su već zaposleni na ovaj način, a ima ih više od 50.000 u Srbiji.

Reklama

Krajem marta 2016. godine resorni ministar rekao je da radna grupa radi na ovom zakonu, koji će urediti angažovanje preko agencija za privremeno zapošljavanje.

– Neshvatljivo je da dva radnika rade na istom radnom mjestu, a nemaju ista prava i obaveze, niti su plaćeni na isti način za svoj rad, niti ih država štiti na isti način – rekao je tada ministar.

Prema podacima koje je saopštio tada, najveće agencije zapošljavaju 12.000 ljudi, dok je broj onih koje su angažovale manje agencije daleko veći i prelazi 50.000. Cilj države je, kako kaže, da se svim tim ljudima obezbjede jednaka prava, ali i da se reguliše tržište i eliminiše nelojalna konkurencija.

Konfederacija slobodnih sindikata ima svog predstavnika u radnoj grupi, Ivicu Cvetanovića, a on kaže da zakon mora da se uradi tako da ovakav vid zapošljavanja bude izuzetak, a ne pravilo.

– Mi ćemo insistirati na tome. Razlog za ovakav zakon jeste da se reši situacija koja je nastala, a u kojoj imamo veliki broj agencija koje uveliko rade i uzimaju proviziju. Oni su već ušli na mala vrata i sada moramo da pomognemo radnicima koji su na taj način upošljeni – kaže Cvetanović.

Više od 50.000 radnika trenutno je, smatra on, totalno nezaštićeno, jer rade iste poslove kao i neki koji su zaposleni na određeno ili neodređeno u tim kompanijama, a primaju duplo manje novca.

Reklama

– Ovim zakonom mi moramo da poboljšamo njihov status, da im pomognemo da ostvare svoja prava, bitno je da se definiše koliko dugo može tako da se radi. Ukoliko to sve ne bude precizno definisano, mi nećemo pristati na takav zakon – napominje Ivica Cvetanović.

Jovan Protić iz Međunarodne organizacije rada kaže da MOR nema svog predstavnika u radnoj grupi, te da ni radnu verziju zakona nije video. „Pitanje zapošljavanja preko agencija trebalo je da bude rešeno još Zakonom o radu („Sl. glasnik RS“, br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013 i 75/2014), ali kad nije tada, onda svakako treba doneti neki zakonski okvir kojim bi se to regulisalo. Verujem da ćemo, kada bude gotov, imati priliku da vidimo Nacrt zakona i da pomognemo ukoliko je potrebno da se on usaglasi sa evropskim konvencijama“, ističe Protić.

Izvor: Paragraf.rs