Ovakve rezultate Srbija je postigla i zahvaljujući rastu investicija i potrošnje, a u drugom kvartalu može biti još i veći, dodaje Nikolić.
„Osjetno je ubrzan rast proizvodnje u prerađivačkoj industriji. Dobro je što su komponente rasta široko postavljene po svim oblastima. To pokazuju podaci za april…I to nema mnogo veze sa niskom prošlogodišnjom bazom, niti sa poplavama koje su se dogodile još 2014.“, reako je Nikolić u intervjuu za novi broj Magazina Biznis.
Navodi da je tendencija rasta iz prvog tromjesečja „sada izvjesno nastavljena u aprilu“.
„Prema procjeni direktora Republičkog zavoda za statistiku Miladina Kovačevića, rast BDP-a u drugom kvartalu će biti još veći i kretaće se između 3,5 do četiri odsto“, dodaje Nikolić, inače saradnik biltena Makroekonomske analize i trendovi (MAT).
Intenziviranje rasta će, smatra on, zavisiti od toga da li će se trenutna dinamika održati i u narednim mjesecima, a ako bi se taj trend nastavio, onda bi, kako ocjenjuje, očekivana stopa rasta od 2,5 odsto za ovu godinu bila pesimistična.
Rezultati u gotovo svim oblastima u aprilu su, kako je naveo, bili dobri, pa je tako samo u građevinarstvu zabeležen rast od 18,6 odsto realno.
„Promet u trgovini na malo je na granici dvocifrenog rasta. Stagnacija je vidljiva samo u aktivnostima državne uprave kao što su zdravstvo i obrazovanje. Kad ovako govorimo, čini se da u to niko ne može da povjeruje, ali je potpuno jasno da je trend u ovoj godini rastući. On se neće održati ovim intenzitetom, jer bi nam to obezbijedilo rast od pet, šest odsto, kao u Kini. Ali, jako je zanimljivo da sve raste. Gotovo da izgleda kao šok“.
Upitan zašto građani na svom standardu ne osjećaju dobre rezultate, Nikolić je odgovorio da ima statističkih rezultata koji govore da osjećaju.
„Zarade su realno povećane za 4,2 odsto, od čega je povećanje u javnom sektoru bilo svega 1,6, a u privatnom čak 9,2 odsto“, predočio je on.
Komentarišući aktuelnu situaciju u Fijatu, ocjenjuje da je reč o mjesečnim oscilacijama, ali da je loše što se kod Fijata vidi trend smanjenja proizvodne aktivnosti.
„Na prvi pogled, rezultati u aprilu su dobri. Zabiljeležen je međugodišnji porast proizvodnje u tom mjesecu za 4,2 odsto. Desezonirani indeks je ‘skočio’ za više od 20 odsto, ali to nije dovelo ni do rastućeg trenda, niti do kumulativnog međugodišnjeg rasta. Naprotiv, u periodu januar-april je zabiljeležen međugodišnji pad za 7,4 odsto, što je rezultat sistema ‘pođi-stani’ u proizvodnji Fijata“, izjavio je on.
Saradnik MAT-a je posebno ukazao na izvozne prihode od informacionih, kompjuterskih i telekomunikacionog sektora, navodeći da je neto efekat u ovoj oblasti veći nego Fijatov i iznosi 318 miliona evra.
„Prihodi od ITC usluga u Srbiji su u periodu od 2008. do 2015. utrostručeni, a od kompjuterskih usluga, čak učetvorostručeni. Uprkos tome, to nije bitno nadoknadilo zaostajanje za evropskim zemljama u ovom sektoru“, izjavio je Nikolić.
Ovaj sektor u razmjeni sa inostranstvom, kako navodi, generiše visok suficit, dok su jedina dva proizvoda koja su u Srbiji tokom 2015. imala bolji neto izvozni rezultat kukuruz i smrznuto voće, što je, kako ocjenjuje, ipak razmjena kao u srednjem vijeku.
„Kuriozitet je da sektor ICT usluga odlične performanse ostvaruje bez ozbiljnijeg prisustva stranih strateških kompanija. Veliki broj strateških ICT kompanija sa proizvodnim kapacitetima je prisutan u regionu. Srbija se mora potruditi da privuče neke od velikog broja strateških ICT kompanija sa proizvodnim kapacitetima u regionu ili njima sličnih, bilo da ih ‘otme’, ili ubedi neke nove da ovde investiraju“.
Kako objašnjava, možemo im ponuditi obrazovane i prilagodljive IT profesionalce, finansijske i inovativne državne podsticaje, atraktivno poslovno okruženje i konkurentnu cijenu rada, iako se u ovom segmentu zaostatak za regionom smanjuje.
Na pitanje odakle su došli pritisci na kurs i na to da NBS od početka godine potroši na odbranu kursa više od 800 miliona evra, Nikolić kaže da je to rezultat povlačenja portfolio investitora koji su ulagali, pre svega, u državne hartije od vrijednosti.
„U međuvremenu su se promijenile okolnosti na globalnom tržištu, američke Federalne rezerve su povećale kamate, što je dužničke papire u dolarima učinilo atraktivnijim“, kaže on.
Istovremeno, na domaćem tržištu su, kako navodi, pale kamate pa više i nema mnogo prostora za investiranje.
„Država je bitno smanjila kamatne stope, pa je atraktivnost tih papira niža. U evro znaku, kamata sada na tromjesečnom nivou iznosi 1,5 odsto, a nekada je bila nekoliko puta viša. Jednostavno, pala je atraktivnost državnih dužničkih papira, zato se investitori povlače“, zaključio je Nikolić u intervjuu za Magazin Biznis.
Izvor: Tanjug
