Prije nedjelju dana prestalo je i trgovanje obveznicama štednje na Beogradskoj berzi i time se završila finansijska epoha isplate jedne od najatraktivnijih hartija od vrijednosti.
Država je isplatom posljednje rate izmirila dug od 4,2 milijarde evra, a štediše su, uz kamatu, ipak došle do ušteđevine. Nažalost, oko 600.000 građana kojima su depoziti tokom devedesetih godina bili „zamrznuti“ nisu dočekali svoje uloge.
Najveći broj građana koji je dobijao svake godine svoje rate sa devizama ponovo je stavljao na štednju, naročito u periodu od 2006. do 2010. godine, kada je kamata bila enormno visoka i dostizala 11 odsto na godišnjem nivou.
Mali se procenat odlučio za štednju u dinarima, ali je, na primer, 2003. godine prinos u domaćoj valuti bio i najveći, čak 18 odsto. Ipak, nesvakidašnje za naše prilike bilo je ulaganje u obveznice i trgovina na Berzi.
Isplata duga države građanima bila je pretvorena u obveznice i podjeljena u 14 rata sa rokom dospeća svakog 31. maja u godini. U prve tri godine isplaćeno je sa 700.000 evra oko 90 odsto „sitnih“ štediša.
Ko je želio mogao je da proda obveznice prije vremena ili da čeka rok za isplatu rate u punom iznosu sa dva odsto godišnje kamate. Ko je kupio obveznice 2002. godine sa rokom dospeća 2016. platio ih je oko 14,5 evra, mogao je te obveznice ovih dana da proda za 100 evra, ukazuju brokeri.
Za štediše Beobanke, Jugobanke, Investbanke, Beogradske banke, Dafiment banke, Jugoskandika…država je svake godine morala da izdvaja oko 350 miliona evra za vraćanje duga.
Izvor: Bizlife.rs
