Pregovori koji se trenutno vode obuhvataju tretman GMO proizvoda, nadležnost arbitražnih sudova u slučaju sporova kompanija sa državama, ujednačavanje standarda u smislu aditiva u ishrani, načinu tretiranja mesnih proizvoda i mnogih drugih standarda koji se trenutno dosta razlikuju u SAD i EU.
Na sajtu Evropske komisije ističu da bi usvajanje sporazuma godišnje Evropi donijelo 120 milijardi evra, a SAD oko 90 milijardi evra, te da bi dovelo do otvaranja miliona novih radnih mjesta. Bh. stručnjaci se slažu da se u našoj zemlji veoma malo o tom sporazumu govori, dijelom i zbog toga što ni evropska ni američka javnost još ne znaju o čemu se tačno pregovara i kakav će biti konačan dogovor, ako bude postignut.
Azra Hadžiahmetović, profesor ekonomije na Sarajevskom univerzitetu i odličan poznavalac ove oblasti, ističe da je dijelom interes za TTIP manji u BiH i zbog toga što smo preokupirani prilagođavanjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. „A puno se ne govori dijelom i zbog nemogućnosti BiH da u ovoj fazi utiče na pregovarački proces. Mi ćemo najvjerovatnije biti objekt dogovorenog sporazuma. Mislim da je posebno važno da se naš poslovni sektor na vrijeme pripremi na ono što nas očekuje kao rezultat primjene takvog sporazuma, naravno ako do njegovog potpisivanja na kraju dođe“, rekla je ona. Zoran Pavlović, ekonomski stručnjak iz Banjaluke, ističe da male zemlje poput BiH ionako niko neće ni pitati za mišljenje o samom sporazumu.
„Imamo i situaciju da moramo da prihvatimo i tradicionalnu trgovinu sa Hrvatskom u okviru prilagođavanja SSP-a. U međunarodnim odnosima uvek je tako da veći i jači pobedi. A koliko bismo mi koristi ili štete imali ako bi sporazum stupio na snagu, u ovom momentu se može samo nagađati“, ocijenio je on. Igor Gavran, ekonomski analitičar iz Sarajeva, ocjenjuje da sporazum, ako bude potpisan, neće imati direktnog uticaja na BiH dok ona ne postane članica EU, ali da će imati indirektne uticaje.
„Ukoliko EU otvori tržište za uvoz iz SAD, konkurencija na tržištu EU će se dodatno povećati i bh. izvoznici će morati biti konkurentniji i od američkih kompanija koje budu plasirale svoje konkurentne proizvode. Naravno, privrede SAD i BiH se teško mogu uspoređivati pa je ovaj efekat teško unaprijed procijeniti“, rekao je on.
On je, pak, upozorio da je još rano pričati o usvajanju sporazuma, s obzirom na to da postoje veliki otpori i u EU i u SAD. „Sporazum se tek dijelom odnosi na trgovinu, a ostali segmenti poput standarda koje proizvodi moraju ispunjavati su veoma sporni i nailaze na sve negativniju percepciju javnosti na obje strane Atlantika, ali i nekih od vodećih političara ili kandidata za preuzimanje vlasti“, rekao je on.
I Pavlović takođe misli da njegovo potpisivanje nije izvjesno jer, kako on smatra, on bi bio dosta nepovoljniji za EU s obzirom na to da su SAD mnogo integrisanije i politički i ekonomski. „Ali u svakom slučaju TTIP neće biti skoro usvojen jer bi doneo jako puno promena u Evropi koja pokušava da se izbori sa unutrašnjim konsenzusom. Podsećam da je on još od 2013. na dnevnom redu“, rekao je Pavlović. Hadžiahmetovićeva, pak, smatra da je njegovo usvajanje u ovoj ili onoj formi skoro neminovnost, ako SAD i EU žele da se izbore sa rastućim ekonomijama u Aziji, posebno Kine, Indije i Vijetnama. „Sporazum bi jačao konkurentnost i američke i evropske ekonomije u odnosu na narastajuće ekonomije u Aziji. EU i SAD na neki način pokušavaju da doskoče tome pronalazeći mehanizme da se lakše nose sa sve žešćom konkurencijom“, navela je ona.
Izvor: Nezavisne novine
