Fleksibilno radno vrijeme podrazumeva da je vreme dolaska i odlaska s posla klizno, što znači da nije strogo određeno već postoji određeni vremenski raspon u okviru koga se stiže na posao. Međutim, fleksibilno radno vreme podrazumeva i druge oblike fleksibilnosti, kao i vremenski interval kada svi moraju biti na poslu, a to je udarno radno vrijeme.

Različiti oblici fleksibilnosti

– fleksibilan početak radnog vremena – unutar određenog vremenskog raspona
– fleksibilna dužina trajanja radnog dana – pod uslovom da se do kraja radne nedelje ostvari puno radno vreme od 40 radnih sati
– fleksibilna dužina trajanja radne nedelje – pod uslovom da se u periodu od dve radne nedelje ispuni puno radno vrijeme u trajanju od 80 radnih sati.

Kompresovani tj. sabijeni rasporedi rada

Ovi oblici fleksibilnog radnog vremena se odnose na prilagođavanje dužine trajanja radne nedelje i to kroz sledeće modele:

• 4/10 ili 4/40 – zaposleni rade 10 sati dnevno, četiri dana u nedelji, a jedan dan imaju slobodno i najčešće je to petak ili ponedeljak,
• 9/80 – zaposleni rade devet sati dnevno u toku osam radnih dana i osam sati u toku jednog radnog dana u periodu od dve radne nedelje i dobijaju jedan slobodan dan za dve radne nedelje, obično je to petak ili ponedeljak,
• 4,5 radna nedelja – tokom radne nedelje zaposleni rade četiri radna dana devetočasovno radno vreme, a jedan radni dan polovinu radnog vremena, odnosno četvoročasovno radno vreme i najčešće je to petak.

Zašto zaposleni vole fleksibilne rasporede rada?

• Daje im mogućnost da rade u vremenskom rasponu koji im najviše odgovara
• Daje im ličnu kontrolu nad rasporedom rada
• Ostavlja im dovoljno prostora za obavljanje ličnih poslova
• Omogućava im da usklade raspored rada sa ličnim potrebama
• Omogućava im da izbJegnu saobraćajnu gužvu i da ne kasne na posao
• Smanjuje stres
• Povećava zadovoljstvo poslom.

Zašto poslodavci nude fleksibilne rasporede rada?

– Produžavaju radno vrIJeme za rad sa strankama
– Stiču mogućnost rada sa onima koji su u različitim vremenskim zonama
– Obezbeđuju dodatnu povlasticu za zaposlene
– Smanjuju premor i odsustvovanje sa posla (odlazak radnika i potrebe zapošljavanja novih)
– Povećavaju mogućnost privlačenja novih zaposlenih kroz pogodnost fleksibilnog radnog vremena
– Poboljšavaju produktivnost i moral.

Mogući problemi

U situaciji kada nije moguće ponuditi svim zaposlenima pogodnosti korišćenja elastičnog radnog vremena to može da dovede do sukoba među zaposlenima, što će rezultirati lošijim međuljudskim odnosima, padom radnog morala i produktivnosti.

U toj situaciji naročito treba biti oprezan pri određivanju toga koji zaposleni imaju pravo da koriste ovu pogodnost. Ukoliko se ovo pravo uvodi samo za zaposlene sa malom djecom to može da djeluje nepravedno za one koji nemaju djecu ili čija su djeca već odrasla, pogotovo ako se od njih istovremeno zahtijeva i da pokrivaju one koji koriste datu povlasticu kada su odsutni.

Takođe, u situaciji korišćenja elastičnog radnog vremena obavljanje zajedničkih sastanaka može da bude komplikovanije nego da svi rade standardno radno vrijeme.

Reklama

Izvor: mojtim.com