INVESTICIJE
Novi „Maršalov plan“ bi zaposlio cijelu Srbiju: Stručnjaci saglasni, ključno – u šta ulagati
BEOGRAD – Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je pokretanje novog investicionog ciklusa vrijednog pet do deset milijardi evra, koji bi „zaposlio“ cijelu Srbiju.
Stručnjaci uglavnom pozdravljaju ideju šefa države da pokrene svojevrstan „Maršalov“ plan za Srbiju, ali ukazuju da je ključno – u šta ulagati.
Vučić je, lansirajući tu ideju u javnosti, pomenuo da prije svega misli na kapitalne infrastrukturne projekte: izgradnju metroa, autoputeve, pruge, željeznički Koridor 10, kao i za izgradnju kanalizacije, vodovoda, precištače za otpadne vode…
Šta ovaj plan tačno znači, ako se ima u vidu da su investicije u Srbiju već značajne?
Na to pitanje ekonomista Ivan Nikolić kratko odgovara: „Plan“.
„Stopa investiranja u Srbiji trenutno je zadovoljavajuća, ali se čini da se i dalje stihijski ulaže, mahom vodjeno aktivnostima stranih direktnih investicija. Sa najavom ovakvog jednog većeg investicionog plana unosimo izvesnost i kontrolu tog procesa“, naveo je Nikolić za Tanjug.
Nikolić ukazuje da ukupne investicije u Srbiji iznose oko 22,5 odsto BDP-a.
„To i nije toliko loše, čak je i više od proseka EU. Bruto fiskalna ulaganja su nešto niža, ali je sama dinamika prilično zadovoljavajuća, pošto rast investicija već nekoliko kvartala čak i godina unazad ide dva i po puta brže od samog rasta BDP-a“, objašnjava ekonomista Ivan Nikolić.
Prema njegovoj oceni, trebalo bi nastaviti i sa postojećim izdašnim ulaganjima u infrastrukturu, ali, smatra, da trebaldati veći podsticaj stanogradnji.
Nikolić, inače direktor za naučnoistraživački razvoj Ekonomskog instituta, kaže da je ključno da se opredeli koje sektore, kao najisplativije, treba plan da obuhvati, budući da se i u samoj struci medju ekonomistima često vodi debata gde ulagati i koji su sektori najoptimalniji, kao i šta je najefikasnije po državu i rast BDP-a.
Čini se, dodaje, da efekti ulaganja nisu na pravi način iskorišćeni, jer ne možemo da dostignemo, a onda i održimo relativno visoku stopu rasta BDP-a.
„Zato je dobro da se pravi ovaj plan strateškog ulaganja i da taj proces kontrolišemo“, ističe Nikolić.
A na pitanje šta država treba da radi, gde najpre da ulaže, on odgovara – u infrastrukturu.
„Kada govorimo o tehničkoj strukturi ukupnih investicija, jasno je da treba napraviti balans izmedju ulaganja u samu opremu na koju svi prvo pomislimo ad hok, ali podjednako treba ulagati u gradjevinarstvo“, kaže Nikolić.
Analize pokazuju, ističe, da jedino ulaganja u stangradnju zaostaju kod nas za nekim evropskim prosekom i potrebnim nivoom ako se poredimo sa brzorastućim zemljama, dok je već značajno uradjeno na planu putne i zelezničke, a sada i energetske infrastrukture.
Direktorka predstavništva Evropske investicione banke (EIB) za Zapadni Balkan Dubravka Negre kaže da se upravo ovih dana, tokom obilnih kiša, pokazalo koliko je investiranje u infrastrukturu važno.
„Očekuju nas ulaganja u komunalnu infrastrukturu, kanalizaciju i vodovod, gde treba naročito istaći Beograd i najveću opštinu Palilula. Vidimo juče i prethodnih dana, tokom obilnih kisa, koliko je takva infrastruktura vazna“, ističe Negre za Tanjug.
EIB je prethodnu godinu označio kao jednu od najznačajnijih sa stanovišta investivionih ulaganja, budući da su uložili 1,1 milijardu evra u region, što je dvostruko više nego u 2017.godini.
U sklopu ukupnog infrastrukturnog ulaganja u Srbiji, Negre kaže da se u narednom periodu može očekivati završetak važnih projekata kao što su putni Koridor 10, Niš-Dimitrovgrad kroz Sićevacku klisuru, koji je u potpunosti finansiran iz kredita EIB-a sa 265 miliona evra, pored rehabilitacije i elektrifikacije pruge Niš-Dimitrovgrad u koju EIB ulaže više od 130 miliona evra, pored 70 miliona evra donacije EU.
„Čeka nas i nastavak ulaganja u zdravstvenu infrastrukturu pre svega u Klinički centar u Beogradu, a onda i u Novom Sadu“, dodaje Negre.
Intenzivne investicije i dalje se, kaže, očekuju u nauku i obrazovanje, kroz program vredan 200 miliona evra.
„Jedan deo tih sredstava je već investiran u naučno tehnološke parkove u Beogradu, Nišu i Novom Sadu, ali nas očekuju i isplate preostalog dela u brojne istraživačke i visoko obrazovne institucije širom zemlje“, kaže Negre.
Izvor: Tanjug
Izgradnja nove bolnice u Trebinju je završena, opremljena je najsavremenijom i najkvalitetnijom opremom, a u toku je priprema dokumentacije kako bi počela sa radom, izjavio je Srni direktor Bolnice Trebinje Nedeljko Lambeta.
Lambeta je rekao da je potrebno da se dobije upotrebna dozvola i preda zahtjev za početak rada, a nada se da će to biti završeno u januaru.
– Bolnica će imati 281 ležaj, šest operacionih sala, angio-salu koju dosad Hercegovina nije imala, najsavremeniju dijagnostiku, tako da više neće biti potrebe da se odlazi za usluge magnentne rezonace u druge zdravstvene centre – naglasio je Lambeta.
On je izjavio da je u završnoj fazi obnova Odjeljenja neurologije koje je oštećeno u nedavnom požaru.
Prema njegovim riječima, u toku je krečenje, a prije toga su promijenjeni otvori na prostoriji koja je izgorjela, kao i unutrašnja vrata.
– Očekujem da će se u toku ove sedmice kompletno osoblje i pacijenti vratiti na Odjeljenje neurologije – rekao je Lambeta.
Otvoreni specijalizovani alternativni investicioni fond za ulaganje u potraživanja po datim zajmovima, poznat pod imenom MS Loans, kojim upravlja Društvo za upravljanje investicionim fondovima Management Solutions d.o.o. Banja Luka, ovih dana bilježi prvu godišnjicu uspješnog poslovanja.
Fond, prvi takve vrste u Bosni i Hercegovini, specijalizovan je za finansiranje mikro, malih i srednjih preduzeća, kao i preduzetnika.
Već u prvoj godini postojanja MS Loans je nadmašio tržišna očekivanja.
Imovina Fonda povećana je za impresivnih 270 odsto, a ostvareni prinos iznosi oko 12 odsto, čime je opravdano povjerenje koje su mu ukazali investitori.
Ono što izdvaja MS Loans na domaćem tržištu jeste činjenica da je okupio domaća fizička i pravna lica koja su prepoznala potencijal domaćeg preduzetništva i odlučila da svoj kapital ulože upravo u njegov razvoj.
Na taj način, investitori ostvaruju konkretne finansijske koristi, ali istovremeno daju značajan doprinos rastu realnog sektora u zemlji.
U vremenu kada tradicionalni oblici štednje nude sve skromnije prinose, ovaj Fond se nameće kao moderna alternativa svima koji žele da njihov novac radi za njih, i da pritom podrže razvoj domaće privrede.
Upravo sada je prilika da postanete profesionalni investitor – iskoristite mogućnost da budete među prvima koji putem ovog savremenog modela ulaganja kreiraju vlastitu investicionu budućnost.
Kako ističu iz Društva za upravljanje investicionim fondovima Management Solutions, cilj je da se nastavi sa odgovornim vođenjem Fonda i daljim jačanjem povjerenja investitora.
„Zahvaljujemo se svim ulagačima na ukazanom povjerenju i nastavljamo raditi na očuvanju stabilnosti i ispunjavanju svih ciljeva Fonda“, poručuju iz Management Solutions-a. PR
Ulaganje u investicione fondove postalo je popularan način štednje i ostvarivanja prinosa za mnoge ulagače. Međutim, kao i svako ulaganje, i ono nosi određeni nivo rizika, naročito kada su u pitanju fondovi koji ulažu u akcije svjetskih kompanija.
U posljednje vrijeme svjedočimo padu vrijednosti na svjetskim berzama, što se direktno odrazilo i na vrijednost udjela u fondovima koji ulažu u akcije. Investitori koji su svoj novac uložili u ove fondove mogu trenutno vidjeti negativne prinose, što često izaziva zabrinutost i razmišljanje o povlačenju sredstava. Ipak, važno je razumjeti da su ovakve situacije sastavni dio tržišnih ciklusa.
Za razliku od fondova koji ulažu u akcije, obveznički fondovi ili alternativni fondovi, poput onih koji se bave davanjem zajmova nisu značajno pogođeni trenutnim tržišnim kretanjima. Njihovi prinosi su stabilniji jer se zasnivaju na prihodima od kamata i otplata zajmova, što ih čini manje volatilnim u ovakvim situacijama.
Šta učiniti kada tržište pada?
U ovakvim trenucima, najvažnije je ostati pribran i ne donositi ishitrene odluke. Tržišta imaju prirodan tok – nakon pada uglavnom slijedi oporavak, a istorija je više puta pokazala da su strpljivi investitori na kraju često nagrađeni.
Jedan od načina za ublažavanje rizika jeste diverzifikacija – odnosno raspodjela sredstava na više vrsta fondova, uključujući akcijske, obvezničke, mješovite i alternativne fondove. Na taj način se smanjuje zavisnost od jednog tržišta ili sektora, a portfelj postaje otporniji na negativne oscilacije.
Zaključak
Pad tržišta, iako može djelovati zabrinjavajuće, prirodan je dio investicionog procesa. Ulaganje treba posmatrati kao dugoročan cilj, a ne kao sredstvo za brzu zaradu. Ključ uspjeha leži u diverzifikaciji i strpljenju – dvije najvažnije strategije koje pomažu investitorima da izdrže turbulentna vremena i ostvare pozitivne rezultate na duže staze.
Završena izgradnja nove bolnice u Trebinju
Kvadrat za generaciju Z: Kako će mladi kupci promijeniti tržište u sledećih 10 godina?
Trebinje: Počela prodaja stanova u luksuznom stambeno-poslovnom objektu „Kompas“
-
NEKRETNINE4 meseca prijeTrebinje: Počela prodaja stanova u luksuznom stambeno-poslovnom objektu „Kompas“
-
NEKRETNINE9 meseci prijeInflacija već progutala povrat PDV-a na prvu nekretninu
-
INVESTICIJE1 godina prijeNapreduje gradnja bolnice u Trebinju – završetak krajem sljedeće godine
-
NEKRETNINE1 godina prijeJedinstvena prilika za jedinstven poslovni prostor na Zlatiboru!
-
INVESTICIJE1 godina prijeEksproprijacija zemljišta za aerodrom u Trebinju biće završena 2025. godine
-
TEHNOLOGIJA1 godina prijeUniverzitetu u Banjaluci predata projektna dokumentacija za izgradnju Naučno-tehnološkog parka
-
FINANSIJE1 godina prijeFirmama MMSCODE i Core 3,7 mil KM za održavanje IZIS-a
-
KONKURSI1 godina prijeDINECO zapošljava: 2 dizajnera enterijera