PRIVREDA
Mali: Dižemo plate i penzije, dinar ostaje stabilan
Ukupna pomoć države privredi i građanima od početka krize izazvane pandemijom kovida19, uključujući i novi paket mjera koji se planira za nekoliko dana, iznosiće čak 700 milijardi dinara, odnosno šest milijardi evra, izjavio je danas ministar finansija Srbije Siniša Mali.
„To je oko 12,7 odsto našeg Bruto domaćeg proizvoda i malo je zemalja na svetu koje su sprovele ovako jake i snažne mere“, rekao je Mali u intervjuu za „Novosti“.
Mali povodom odluke da se 17. i 18. decembra isplati po 5.000 dinara za oko 1,7 miliona penzionera, kao i po jedna minimalna zarada radnicima u ugostiteljstvu, hotelijerstvu, turističkim i renta kar agencijama, objašnjava odakle novac za dve dodatne mjere.
„Krajem novembra imali smo bolju naplatu PDV nego što smo očekivali, što su izuzetno dobre vesti. Vodimo odgovornu ekonomsku politiku, a mere koje donosimo usmerene su prema onima kojima je pomoć najpotrebnija“.
Srbija je, ističe, izbegla najcrnji scenario sa kojim su se suočile neke zemlje i kod nas nije bilo masovnih otpuštanja, zatvaranja fabrika, jer je država na pravi način i odlučno reagovala u trenucima kada je to bilo potrebno.
„Bilo je i prostora za to, jer poslednje četiri godine, zahvaljujući reformama koje smo sproveli, imamo suficit u budžetu, a javni dug nam je pod potpunom kontrolom. Država je najveći teret krize preuzela na sebe, a stopa rasta naše ekonomije ove godine biće najviša u Evropi, što su potvrdili i MMF i EK“.
Vlada će, dodaje, ostati posvećena realizaciji plana „Srbija 2025“ i to se vidi iz aktivnosti u 2020, a pogotovo po predlogu budžeta za 2021, u kojem su definisana dva osnovna stuba.
Prvi je, navodi, podizanje standarda građana, koje će ići i kroz povećanje penzija i plata u javnom sektoru.
Podsjeća da cilj plana „Srbija 2025“ i jeste da za pet godina prosječne plate budu 900 evra, a penzije 430 evra. Drugi stub je povećanje kapitalnih investicija i dostizanje projektovanog rasta BDP-a od šest odsto.
„O tome koliko se radilo i za vreme pandemije najbolje govori podatak da smo u periodu januar – novembar realizovali kapitalne investicije u iznosu od 146 milijardi dinara, što je povećanje od 14,7 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Dakle, naši projekti nisu stali. Naprotiv“, naglasio je Mali.
Za upozorenje Fiskalnog savjeta da je budžet za 2021. trebalo da bude planiran restriktivnije, sa deficitom od dva, a ne tri odsto BDP-a, jer lako može da ne bude ostvaren rast od šest odsto, Mali kaže da je to visoka stopa, ali da je potpuno ostvariva.
„Ovu najtežu ekonomsku godinu ikada završićemo sa najvišom stopom rasta, odnosno sa najmanjim padom. Biće pad od 0,6 do jedan odsto, ali najmanji u Evropi. Projekciju budžeta smo pravili na realnim osnovama. Nikada u životu nisam napravio neralan budžet, a skrojio sam ih pet za Beograd, dok sam bio gradonačelnik, a ovo mi je treći budžet kao ministru“.
„Čak je i ekonomista Milojko Arsić koji nas stalno kritikuje, rekao da je tri odsto deficita sasvim u redu, a MMF takođe smatra da sa tako projektovanim deficitom podržavamo planirani rast BDP od šest odsto“, ističe ministar.
Objašnjava da su u budžetu za narednu godinu planirana nikada veća izdvajanja za kapitalne javne investicije, 330 milijardi dinara, što je 5,5 odsto BDP. Prošle godine je taj iznos bio 4,9 odsto BDP-a, a ove 5,2 odsto.
„Dakle, ne samo da ne zaustavljamo projekte zbog kovida 19, nego za njih izdvajamo još više novca, za puteve, železnice, industrijske parkove, mostove, kanalizacione i vodovodne mreže, fabrike za prečišćavanje otpadnih voda… Državne investicije u infrastrukturu onda podstiču i privatne investicije. Velika investicija biće i planirano povećanje plata i penzija. Takođe, smanjujemo nepotrebne troškove godinama unazad, štedimo na reprezentacijama, putovanjima, gorivu i drugom“.
Kaže da pandemija nije uticala na priliv direktnih stranih investicija.
„U apsolutnom iznosu – ne, nijedan investitor nije odustao od investiranja u Srbiju, neki su samo pomerili planove za nekoliko meseci. U prvih devet meseci ove godine imali smo 1,9 milijardi direktnih stranih investicija. Više od 60 odsto svega što je ušlo na Zapadni Balkan došlo je u Srbiju.
Penzije će, po švajcarskoj formuli, od 1. januara biti povećane za 5,9 odsto, minimalne zarade za 6,6 odsto.
Plate u zdravstvu idu gore za pet odsto, a ostalim zaposlenima u javnom sektoru 3,5 odsto, pa onda dodatnih 1,5 od 1. aprila.
Sa jedne strane, podižemo životni standard uprkos krizi, a s druge strane, dobijamo na tražnji, što je pokretač ekonomskih aktivnosti, ističe ministar finansija.
Navodi i da je ispunjeno obećanje od prošlog decembra da će prosječna plata u Srbiji biti 500 evra, kao i da je ona sada već oko 520-530 evra. Naglašava da prosječne plate i penzije konstantno rastu, a da je inflacija 1,5 do dva odsto.
Na kritike opozicije da se prebrzo zadužujemo i da je zemlja pred bankrotom, odgovara da to demantuju brojke i realnost.
„Stopa nezaposlenosti i dalje je niža nego što je bila pre početka epidemije. Stopa rasta naše ekonomije najveća je u Evropi. Kurs i inflacija su stabilni, nema masovnog zatvaranja fabrika i otpuštanja…“.
Kada je riječ o nedavnoj emisiji euroobveznica od 1,2 milijarde dolara, kaže da je to učinjeno kako bi se refinansirao dug koji dospijeva na naplatu u septembru 2021, pošto je izuzetno povoljna situacija sa dolarom.
„Njihov skup kredit, sa kamatnom stopom od 7,25 odsto, refinansirali smo kamatnom stopom od jedan odsto. U apsolutnom iznosu javni dug ostaje isti, ali zato ćemo u narednih deset godina platiti 40 milijardi dinara manje kamata“.
Mali poručuje da građani ne treba da strahuju od pada dinara, napominjući da su devizne rezerve nikada veće, kao i rezerve zlata. Takođe, kurs dinara je danas isti, možda čak i malo jači u odnosu na mart, kada je epidemija krenula.
To što je ova vlada oročena na godinu i po dana ne vidi kao ograničavajući faktor. Ističe da je u pitanju vlada kontinuiteta, da nijedan projekat nije stao već da se oni čak i intenziviraju.
Podsjeća da će od 1. januara biti uspostavljen novi sistem zapošljavanja u javnom sektoru i da će svaka institucija biti odgovorna za to koliko će ljudi da zaposli, ali da taj broj ne može da bude veći od 70 odsto onih koji su iz raznih razloga iz te iste institucije otišli prethodne godine.
„Za sve iznad toga odobrenje mora da da Komisija za zapošljavanje. Dakle, ne otvara se prostor ni nekontrolisanom ni partijskom zapošljavanju“, naglasio je ministar.
Tanjug
Čapljina, kao i mnogi manji gradovi, još uvijek nema coworking prostor koji bi privukao digitalne nomade, samostalne profesionalce i sve one kojima je potreban radni prostor s kvalitetnim uvjetima.
Inicijative poput coworking prostora, iako prisutne u većim gradovima, i dalje su rijetke u manjim sredinama poput Čapljine, koja ima potencijal za privlačenje nove generacije radnika, ali nedostaju potrebna ulaganja i podrška.
Jedan od rijetkih primjera coworking prostora u Hercegovini jest CodeHub Mostar, koji je pokrenuo Intera Tehnološki Park s ciljem stvaranja profesionalnog okruženja za rad, povezivanje i usavršavanje.
Ovaj coworking prostor pokazao se uspješnim i privlačnim za freelance stručnjake, poduzetnike te digitalne nomade, a ponudio je sve što jedan moderan radni prostor mora imati – brz internet, kvalitetne radne stolove, ugodnu radnu atmosferu i priliku za umrežavanje, piše Čapljinski portal.
Benefiti coworking prostora
Coworking prostori poput CodeHuba nude brojne prednosti koje bi mogle unaprijediti poslovnu klimu u manjim gradovima kao što je Čapljina.
Prvo, oni pružaju brz internet i tehnološki opremljen prostor, što je ključan preduvjet za suvremeni način rada.
U coworking prostoru, radnici su okruženi sličnim profesionalcima, što potiče produktivnost i radnu atmosferu koju je teško postići u kućnom okruženju.
Dodatna prednost coworkinga je umrežavanje i stvaranje novih poslovnih veza. Rad u zajedničkom prostoru omogućava razmjenu ideja, kontakata i suradnji, čime coworking prostor postaje inkubator novih poslovnih inicijativa.
Također, prisutnost digitalnih nomada u coworking prostorima doprinosi raznolikosti i širenju znanja, što obogaćuje lokalnu zajednicu i otvara vrata novim projektima.
Potencijal za Čapljinu
Unatoč rastućoj popularnosti coworking prostora, manji gradovi poput Čapljine ostaju zapostavljeni, iako bi upravo takvi prostori mogli privući novu generaciju radnika koji ne ovise o stalnom mjestu boravka.
Coworking prostor u Čapljini ne samo da bi obogatio lokalnu poslovnu scenu, već bi stvorio preduvjete za rast zajednice digitalnih nomada, poduzetnika i kreativaca.
Primjer mostarskog CodeHuba pokazuje da coworking prostori mogu uspješno djelovati i u regijama koje nisu urbani centri, ali zahtijeva podršku i ulaganja koja će omogućiti dugoročnu održivost ovakvih inicijativa.
Ulaganje u coworking prostor u Čapljini moglo bi postati ključan korak prema stvaranju napredne poslovne klime, privlačenju novih profesionalaca te razvoja poslovnih veza koje bi mogle potaknuti nove projekte i lokalnu ekonomiju.
Tvornica keksa i vafla “Lasta“ Čapljina pokrenula je ponovno proizvodnju nakon što ju je preuzeo privrednik Petar Čorluka, vlasnik Violete.
Tvornica radi “punom parom“ i proizvodi kekse koji su zauzeli police trgovina širom regije.
Lasta je zaposlila i veliki broj radnika, što je veliki plus za lokalnu privredu.
Kako se proizvode keksi i kako izgleda jedan dan u Lasti, pogledajte u video prilogu.
Kompanija „Invictus Technology Group” iz Banjaluke, osnovana nakon što je “Infinity International Group” dospjela na “crnu listu” Sjedinjenih Američkih Država najavila je drastične poteze i otpuštanje “značajnog broja radnika”.
Oni tvrde da je odluka donesena nakon što su se “suočili sa brojnim nezakonitim postupcima onih koji bi u Republici Srpskoj i Bosni i Hercegovini trebali da osiguraju prava zagarantovana zakonima”.
Kažu da su ambiciozno zaposlili 170 ljudi nakon što su ugasili “Infinity” koji bi nastavili poslovanje koje su do tada vodili u okviru nekoliko kompanija koje su se 18. juna i ranije našle pod sankcijama.
Tvrde da su prvobitno mislili da im banke neće praviti probleme i da će im otvoriti račune, ali da je podrška izostala.
“Bez obzira što se prvobitno činilo da ćemo kod banaka bez većih problema otvoriti račune, te završiti i sve druge neophodne aktivnosti kod drugih relevantnih institucija, ipak smo naišli na ozbiljne prepreke koje nas sprečavaju da ostvarimo započeti plan. Podrška je izostala, prije svega, od banaka koje nisu bile spremne da postupe po zakonu. Nakon ogromnog pritiska Ambasade SAD u Sarajevu, a u strahu od narednih poteza američke administracije i novih sankcija, banke su ignorisale naša nastojanja da kao nova kompanija dobijemo polazne elemente neophodne za normalno poslovanje. Zbog ovakvog nerazumijevanja teško možemo da održimo finansijsku stabilnost što iz dana u dan dodatno usložnjava čitavu situaciju”, saopštili su iz “Invictusa”.
Objašnjavaju da su početkom ovog mjeseca kao novi poslovni subjekt optimistično počeli sa radom i potpisali ugovore sa više od 170 zaposlenih. Sud je uredno izvršio registraciju nove kompanije, ali su sada došli u situaciju da moraju preduzeti neželjene poteze. Za sve krive Ambasadu SAD-a u BiH, iako im je sankcije prethodno uvelo američko Ministarstvo finansija.
“Garantujemo da će svi zaposleni dobiti svoja zarađena primanja uz poštovanje ugovorom o radu i zakonom predviđenih mehanizama za djelovanje u ovakvim i sličnim situacijama. Želimo da naglasimo da se zbog postupaka Ambasade SAD na najbrutalniji način radnicima uskraćuje pravo na rad i osiguranje gole egzistencije iako za to nema bilo kakvog pravnog osnova. Baš zbog toga pozivamo sve nadležne institucije da što prije pronađu adekvatno rješenje kako ni jedna druga domaća kompanija u budućnosti ne bi bila izložena nezabilježenoj diskriminaciji”, saopšteno je iz “Invictusa”.
Kažu i da su sada izloženi potezima koji nemaju bilo kakve veze sa normalnim poslovanjem i poštovanjem zakonskih normi, a da ih relevantne institucije kao savjesnog poslovnog subjekta nisu u stanju zaštiti, zbog čega moraju priznati da je teško pronaći adekvatniji odgovor koji ne bi uključivao ozbiljnije rezove u samoj kompaniji.
Podsjetimo, 18. juna ove godine američka Kancelarija za kontrolu imovine stranaca OFAC uvela je sankcije nizu kompanija koje “čine mrežu podrške predsjedniku Republike Srpske Miloradu Dodiku”, a “Infinity International” se našao među njima, skupa sa firmama “Infinity Media”, “Prointer ITSS”, “Sirius 2010”, “Kaldera”, “K-2 Audio” u čijem je vlasništvu Alternativna televizija, “Una World” u čijem je vlasništvu bila “Una TV”.
Iz “Infinity-ja” su tada saopštili da će bez posla ostati oko 800 ljudi, a spas su potražili u registrovanju novih kompanija i promjenama vlasničke strukture, pretvarajućći dotatašnje rukovodioce u vlasnike.
„Invictus“ su prije mjesec dana osnovali menadžeri „Prointera“ i „Siriusa”.
Čapljinski preduzetnici traže coworking prostor po uzoru na Trebinje i Mostar
Grad Mostar od prodaje vinjeta zaradio 1.5 milijuna KM
Bitcoin skočio na 90.000 dolara po prvi put u povijesti
-
NEKRETNINE8 meseci prijePočela izgradnja novog stambenog objekta „Bregovi“ u Trebinju
-
TELEKOMUNIKACIJE1 godina prijeNovi pad dionica Mtela, vrijednost kompanije dugo nije bila niža
-
NOVOSTI3 meseca prijeUčesnici Visa olimpijskog triatlona prikupili 26.500 KM za Specijalnu Olimpijadu u Bosni i Hercegovini
-
FINANSIJE11 meseci prijeVlada RS donijela odluku: Minimalac će biti 900 KM
-
INVESTICIJE1 godina prijeCastellina Srpska preuzela 29,9 posto akcija Napretka
-
NOVOSTI1 godina prijePrag za PDV se diže na 100.000 KM, neophodan zahtjev za izlazak iz sistema
-
POLJOPRIVREDA1 godina prijeProizvođači digli ruke, mnogi zbog malina i na sudu
-
FINANSIJE12 meseci prijeMtel izašao iz vlasništva svoje firme u BiH, sprema se ulazak Britanaca