Smanjenje stopa poreza i doprinosa i uvođenje minimalne zarade za svaku granu privrede posebno biće jedna od ekonomskih mjera Vlade Srpske za iduću godinu, a poslodavci kažu da će se tim potezom konačno stati u kraj sivoj zoni te da će na dobitku biti i oni, a i država i radnici.

Predsjednik Vlade RS Radovan Višković rekao je proteklog vikenda da će jedna od ekonomskih mjera za 2023. godinu biti smanjenje trenutnih stopa poreza i doprinosa na način da ne budu oštećeni ni država, ni poslodavci, a da povećanjem plata profitiraju zaposleni.

– Da nije bilo pandemije virusa korona i ukrajinske krize, već bi bila definisana najniža zarada u određenoj grani. Ne možemo u istu ravan staviti kožu i tekstil i, recimo, elektroprivredu, bankarstvo, građevinu ili prerađivačku industriju – rekao je Višković navodeći da će biti propisano da svaka grana ima neku svoju minimalnu zaradu na koju će plaćati poreze i doprinose.

Predsjednik Unije udruženja poslodavaca RS Saša Trivić rekao je za “Glas” da bi uvođenje minimalnih poreskih osnovica za određene grane privrede bilo jedna od mjera borbe protiv sive ekonomije.

– Očekujemo da Vlada i poslodavci zajedno utvrde koja je to najniža poreska osnovica na koju se mogu platiti porezi za određenu granu privrede. Sigurno je to put da se izborimo protiv sive zone. Najveću korist tu bi imali radnici jer bi njihove plate išle u potpunosti preko računa, sutra bi imali normalne penzije, a i država bi ubirala veći porez jer bi radnici na crno prešli u legalne tokove – rekao je Trivić naglasivši da bi ova mjera bila korisna i za radnike, poslodavce i za državu. Trivić naglašava da je trenutno najvažniji zadatak nadležnih da ukinu nelojalnu konkurenciju.

– U situaciji dok jedni poslodavci plaćaju pune doprinose, a drugi ih ni ne plaćaju, imamo neravnopravne i radnike i poslodavce. Ova mjera bi izjednačila poslodavce na tržištu, a to bi se, naravno, odrazilo i na rast plata – smatra Trivić.

Reklama

Predsjednik Udruženja poslodavaca trgovine, ugostiteljstva i turizma “Horeka” Dalibor Šajić istakao je da je mjera koju je premijer najavio jedna od najvažnijih za osnaživanje privrede Srpske.

– Radnici više ne bi odlazili u inostranstvo. Trenutno je situacija takva da mi ne možemo ispratiti rast plata i plaćati doprinose, a ako se smanje nameti, i plate će rasti i svi ćemo biti na dobitku – rekao je Šajić.

Član Upravnog odbora Udruženja “Horeka” Zlatan Tatić podsjetio je da su još prije dvije godine ugostitelji pokrenuli priču da osnovica plate u ugostiteljstvu bude 700 maraka, što bi značilo da na taj iznos plaćaju doprinose, a radniku bi u tom slučaju na račun mogli pustiti platu od oko 1.500 maraka.

– U tom slučaju radnik je kreditno sposoban, može lagodnije da živi, ne mora da ide u inostranstvo. Nema više koverte i crnog tržišta i svi su na dobitku. Država bi ubirala veći porez ukoliko bi uspostavili takvo normalno stanje, svi bi zarađivali. Hoćemo da naš radnik bude zadovoljan – poručio je Tatić.

On je podsjetio na pogodnosti koje ima sektor kože i tekstila naglasivši da su oni dobar primjer da se može radniku dati veća plata ukoliko država pomogne i smanji namete.

Direktor i vlasnik fabrike obuće “Sanino”, koja u Derventi i Prnjavoru zapošljava stotine radnika, Radovan Pazurević rekao je za “Glas Srpske” da ova branša ima tu privilegiju da plaća doprinose na nivou od 25 odsto prosječno isplaćene zarade.

Reklama

– Da nema toga, sigurno ne bismo imali ovo što imamo u obućarskoj industriji, ne bi bilo ove industrije uopšte u Srpskoj. Obućari su primjer razumne politike ekonomskog razvoja – istakao je Pazurević.

U Savezu sindikata RS ističu da je radnik vlasnik bruto plate, te da sindikalci svakako moraju učestvovati u pregovorima oko nje.

– Kada se priča o smanjenju poreza i doprinosa, treba samo voditi računa o funkcionisanju sistema zdravstvene zaštite, penzijskog sistema, dječije zaštite. Ne želimo doći u situaciju da, ako radnik ostane bez posla, ne može ostvariti naknadu na birou kakvu ima sada. Stav saveza je da se smanjenje poreza i doprinosa ne može u velikoj mjeri odraziti na povećanje plate radnika. Kada su prošle godine zbirne stope doprinosa smanjene sa 32,8 na 31 odsto, za Vladu je to bilo značajno, u budžet se slilo oko 70 miliona KM, dok su radnici dobili između 15 i 20 maraka na platu. Svaku mjeru koja ide u pravcu poboljšanja statusa radnika pozdravljamo, ali i ostajemo pri tome da je neophodna detaljna analiza – istakao je Stanković.

Ekonomista Zoran Pavlović kaže da je situacija takva da nema smisla da doprinosi za one koji su u niskoprofitabilnim sektorima, kao što su koža i tekstil, budu identični sa onima u bankarstvu i osiguranju.

– Profitna stopa ili zarada je značajno različita, tako da to što je rekao premijer zna se u ekonomiji, ali do sada nikoga nije bilo briga. Ima osnova za tu priču i treba tome težiti, ali na način da se time bave eksperti koji analiziraju situaciju u okruženju i daju matematičke modele. Kao što je definisano za sektor kože i tekstila da su doprinosi niži, na isti način detaljnom analizom to treba uraditi i za ostale sektore – rekao je Pavlović.

Minimalac

Reklama

Socijalni partneri u Srpskoj već mjesecima ne mogu da nađu zajednički jezik kada je riječ o povećanju najniže plate. I dok Savez sindikata insistira da ona bude povećana treći put ove godine, poslodavci ističu da za to nema prostora i da bi to dovelo do masovnih otpuštanja. Vlada Srpske je krajem prošle godine povećala najnižu platu sa 540 na 590 maraka. Uprkos protivljenju poslovne zajednice sredinom maja iznenada je Vlada RS prelomila i posegla za novim rastom minimalca na 650 maraka.

Glas Srpske