Parlament Crne Gore je ovaj zakon, koji je u ime 39 poslanika podnio Nebojša Medojević (DF) jednoglasno usvojio 5. septembra ove godine.

“Vjerujem da će zakon biti sproveden, jer niko ne može biti iznad zakona. Do detalja je sve precizirano i nema prostora za manipulacije ni u jendom segmentu. Parlament je stao u zaštitu građana u odnosu na banku, koja je iz štetnog posla ostvarila ekstra profit. Banka ima pravo na kamatu, ali ne i na ekstra profit”, kaže Senić i dodaje da je u pitanju loša namjera banke i da je zbog neprimjene ranijeg zakona, nažalost, bilo i tragedija. On podsjeća da je i prethodni zakon bio precizan, ali je bilo opstrukcija u njegovoj primjeni. I Ustavni sud je, dodaje, još u junu saopštio da se zakon odnosi na sve kredite.

Zakon omogućava i svim građanima koji imaju kredite ne samo kod banke nego i faktoring kompanije Heta ili su ih otplatili prije vremena da mogu da ih konvertuju po kamatnoj stopi od 8,2 odsto godišnje. Dogovor oko ovog zakona je postignut nakon što je Medojević prihvatio korigovane amandmane DPS-a. Sastavni dio zakona postao je amandman DPS-a, koji se odnosi na to da se klijentima ne obračunava zatezna kamata. Dogovoreno je i da Heta ne može obračunavati kamatu.

Odmah nakon što je parlament usvojio zakon iz Adiko banke (bivše HAAB) koja je davala ove kredite, dopisom su upozorili predsjednika Crne Gore Filipa Vujanovića da su zabrinuti i najavili da će tražiti odštetu i međunarodnu arbitražu, odnosno tužiti državu Crnu Goru. Iz Adiko banke su takođe tada objasnili da će nova rješenja primorati banku da retroaktivno konvertuje kredite u švajcarskim francima, iako su ih klijenti u prošlosti dobrovoljno zatvorili ili već konvertovali u eure ili su bili zatvoreni u procesu prinudne naplate.

“Ako amandmani stupe na snagu u formi zakona Adiko banka će uz podršku vlasnika Evropske banke za obnovu i razvoj i Advent International biti primorana, shodno Sporazumu o uzajamnom podsticanju i zaštiti ulaganja, da upotrijebi sva pravna sredstva i zatraži punu odštetu”, naveli su iz ove banke u pismu Vujanoviću i dodali da su, zbog primjene prethodnog zakona, bili na gubitku deset miliona eura.

Komentarišući najavu banke da će tražiti odštetu preko arbitraže Senić kaže neka oni dokažu šta su i kako radili.

“Prvo treba da vidimo šta su rekli iz našeg Specijalnog tužilaštva koji su ušli u ovu banku”, kazao je Senić. 

Reklama

Austrijska Unikredit banka, koja je kupila Zagrebačku banku, tužila je polovinom septembra susjednu Hrvatsku zbog donošenja sličnog zakona međunarodnom arbitražnom sudu u Vašingtonu. Hrvatska, koja je u nekoliko navrata dobila upozorenje iz EU u vezi tog zakona, nastoji da izbjegne arbitražu u Vašingtonu i da predmet prebaci arbitražnim tijelima u EU.

Iz HETE su juče Pobjedi kazali da pripremaju inicijativu Ustavnom Sudu za ocjenu ustavnosti Zakona o izmjenama i dopunama Zakona o konverziji kredita u švajcarskim francima u eure.

“Analiziramo moguće buduće pravne aktivnosti”, saopštili su iz ove faktoring kompanije.

Oni kažu da prinudna konverzija kredita u CHF-u u eure utiče na Heta asset resolution Montenegro s obzirom da je zakon sada obavezujući i za treća lica. Kazali su da sada ne bi iznosili tačne iznose kredita koji su obuhvaćeni ovim zakonom.

“S obzirom da je zakon obavezujući i primjenjiv, osim ukoliko Ustavni sud ne suspenduje njegovu primjenu sve do donošenja konačne odluke, HETA će raditi i sprovoditi njegovu implementaciju”, kazali su iz ove kompanije.

Izvor: CDM.me

Reklama