Novi vrtoglavi rast cijena gasa pokazuje da EU apsolutno zavisi od ruskog energenta, kao i (u manjem obimu) od tečnog gasa iz Katara, Alžira i SAD.

Cijena gasa u EU ponovno je „porasla“ na jedan od rekordnih nivoa od 1.000 dolara za hiljadu kubika – što je granica koja je dostignuta na početku energetske krize, navodi „Geopoltika“.

Rast cijena za sedam odsto – na 964 dolara početkom sedmice – rezultat je odluke ruskog „Gasproma“ da ne rezervirše dodatni tranzit kroz Ukrajinu i Poljsku.

„Gasprom“ nije učestvovao na aukciji za rezervisanja količina za decembar za tranzit kroz Poljsku gasovodom „Jamal-Evropa“ kao ni za gasni transportni sistem Ukrajine.

To proizlazi iz rezultata aukcije kojeg je objavio evropski operater „GSA platform“.

Prema posljednjim podacima evropskih operatera, zalihe gasa u evropskim skladištima od 1. novembra kontinuirano se smanjuju svaki dan i ostaju na rekordno niskom nivou od 50 do 70 odsto skladišnih kapaciteta posljednjih godina.

Reklama

Evropske firme povećale su korištenje gasa iz rezervi i onemogućile da „Gasprom“ napuni skladišta na sigurniji nivo.

Najmanje zalihe gasa su u Austriji – oko 52 odsto, a skladišta su 100 odsto popunjena samo u Velikoj Britaniji.

Mjesec dana ranije, „Gasprom“ je rezervisao tranzitni volumen od 31,4 miliona kubnih metara gasa dnevno nakon aukcije za novembar, a uz to je povećao tranzit kroz Ukrajinu za 1,5 puta.

„Gasprom“ je 8. novembra povećao isporuke u EU – cijena je pala za četiri odsto na 911 dolara, a 9. novembra najavio je početak „ubrizgavanja“ gasa u pet evropskih podzemnih skladišta.

To je dovelo do pada cijene ugovora za isporuku gasa u EU za 12 odsto, odnosno na 760 dolara za hiljadu kubnih metara.

Međutim, očito je da se nestabilnosti evropskog energetskog tržišta ne nazire kraj i da bilo koji potez „Gasproma“ utiče na evropsko tržište.

Reklama

To je najbolji pokazatelj koliko je EU daleko od svojih želja za energetskom nezavisnošću.

EU je zavisna od Rusije i njenog prirodnog gasa iz postojećih gasovoda, a i, u manjoj mjeri, od tečnog (LN) koji joj stiže većinom iz Katara, Alžira i SAD.

Skupa zelena energija, naročito kada joj se pridoda odustajanje od uglja i planirano odustajanje od nuklearne energije, teško će promijeniti to stanje zavisnosti u dugoročnoj perspektivi, zaključuje „Geopolitika“.

Preuzeto: Nezavisne novine