Connect with us

PRIVREDA

Srbija: Siva ekonomija dnevno guta osam miliona evra

Objavljeno

 


Svakoga dana, siva ekonomija „proguta“ oko osam miliona evra koji bi mogli da završe u budžetu Srbije, procena je proistekla iz istraživanja Nacionalne alijanse za lokalni razvoj (NALED).

Obim sive ekonomije u Srbiji je, naime, od 21 do 30 odsto BDP-a. S obzirom na to da se kao relevantna uzima najviša vrednost, to bi, preneseno na novac, značilo da se u sivoj zoni približno „vrti“ oko 10 milijardi evra, od čega za oko tri milijarde ostane uskraćen budžet.

Poređenja radi, izgradnja beogradskog Mosta na Adi sa svim pristupnim saobraćajnicama je, prema dostupnim podacima, koštala oko 360 miliona evra, dok je cena „Pupinovog mosta“, takođe u Beogradu, bila oko 230 miliona. Dakle, u idealnom scenariju u kome bi se sav novac slivao gde treba, Srbija bi svakog meseca mogla da izgradi jedan novi most.

„To je zaista preveliki obim za jednu slabu ekonomiju kao što je naša“, kaže predstavnik NALED-a Ivan Radak i dodaje da je Srbija, u segmentu sive ekonomije, druga od pozadi u Evropi, odmah ispred Bugarske u kojoj je njen obim neslavnih 32 odsto BDP-a. Istina, u tim računicama nema BiH, Albanije i Makedonije, ali to statistiku ne čini ništa veselijom. Naime, u zapadnoj Evropi procenat je, u proseku, oko 15 odsto BDP-a.

Neprijavljeni radnici i šverc

Stručnjaci ukazuju da razloge treba tražiti u dva osnovna problema -neprijavljenim radnicima i švercu. Mnogim građanima je prodaja švercovane hrane i druge robe na buvljacima i pijacama jedini način da prežive, dok će vam veliki brojprivrednika, pre svega vlasnika malih i srednjih preduzeća, reći da su ih u sivu zonu „odgurali“ visoki državni nameti.

Reklama

Primera radi, u tekstilnoj industriji neregistrovani subjekt je u startu 50 odsto jeftiniji od registrovanog.

„Ja se već nekoliko puta pitam jesam li ja normalan što legalno radim i sve više mislim da nisam“, kaže Milan Knežević, vlasnik kompanije „Modus“. Zahvatanja iz privrede su enormna, dodaje ovaj privrednik i ističe da su porezi i doprinosi 72 odsto, dok se plaća 147 različitih fiskalnih nameta.

„Ovo je država koja je potpuno iracionalna. Jedina zemlja na svetu koja je oporezovala investicije. Svugde u civilizovanom svetu, motorika razvoja i privrede se zasniva na prostoj činjenici – dokle god investirate, mi klečimo pred vama da investirate. Oslobađamo vas svih obaveza, a vi ste naš najveći interes ako niste izvukli novac i kupili jahtu, nego ste kupili novu mašinu. Ne! Ovde vas kazne ako kupite novu mašinu. Bilansno gledajući, ovde je sve protiv privrede. Ovo je anti-država koja sve radi protiv privrede i razvoja“, kaže Knežević.

Nije lako ni pokrenuti posao. Ekonomista Milan Kovačević ukazuje da preduzetniku, kada počne da posluje, poskupe mnoge usluge, dok za porez nema nikakvog popusta. „I on prosto može da proračuna da mu je bolje krenuti u sivoj ekonomiji. Kada bi se stvorili bolji uslovi, naročito u malim i srednjim preduzećima, to bi doprinelo i manjoj korupciji“, naglašava Kovačević.

Istovremeno, utisak privrednika je da nadležni ne rade gotovo ništa da suzbiju sivu ekonomiju i crno tržište, koja onima, koji posluju po pravilima, praktično predstavljaju nelojalnu konkurenciju.

Upravo suprotno, kaže Milan Knežević, najviše je generišu za tu oblast važne ustanove.

Reklama

„To je Carina koja ne kontroliše uvoz, odnosno plasman robe posle toga. Zatim lokalne zajednice koje su dozvolile otvaranje stotine tezgi na buvljacima od kojih oni imaju ogromne prihode. Zatim zelene pijace koje su pretvorile maltene sve svoje prodaje u robne prodaje mada za to ne postoji ni zakonski osnov niti mogućnost tehničkih uslova prodaje. Ne možete veš prodavati pored salate, to je apsurdno i na kraju imate inspekcije koje se ni jednog trenutka nisu trudile da institucije blokiraju izvore sivog tržišta i crne ekonomije“, kaže Knežević.

Jeftinije na pijaci nego u radnji

I baš kako je rekao naš sagovornik, na beogradskoj Bajloni pijaci se na tezgama, uz voće i povrće, mogu naći i garederoba, tehnički uređaji, šerpe i escajg, parfemi i kozmetika, kao i razne vrste slatkiša, začina, kafa i naravno Nutele.

Sve bez deklaracije o poreklu robe. „Salvete, tolet papir, ubrusi… Jeftinije je nego u radnjama. Nađe se tu i kućne hemije“, kaže nam prodavačica pokazujući nam robu na svojoj tezgi.

„Masa ljudi ide na pijace, iz razloga što se teško živi, pa sve što bi trebalo da kupuju u radnjama, dolaze da traže ovde. Na primer, hranu. Ljudi donose suhomesnate proizvode i kačkavalje iz Mađarske ili odakle se već snalaze… Kupci to traže ovde, jer smatraju da je jeftinije“, dodaje.

Takva situacija je nasleđena iz devedesetih, iz doba sankcija, ukazuje ekonomista Milan Kovačević dodajući da su tada vlasti podsticale sivo tržište. Prilika da se to iskoreni, kako na nižem, tako i na višem nivou, propuštena je.

Reklama

„Propušteno je da se što pre iskoristi iskustvo drugih zemalja, da se što pre donesu propisi koji će uhvatiti pranje novca, koji će otkriti transakcije, koji će promeniti propise da se smanji mogućnost korupcije, da se u većoj meri pazi gde je sukob interesa i tako dalje. Međutim, to je sporo i traljavo rađeno i idalje imamo sistemski podsticaj korupcije.“

Mali procenat naplata kazni

U NALED-u ukazuju da svega 40 odsto prijava inspektora dobije epilog na sudu, a da se tek u 40 odsto od tih slučajeva kazne zaista i naplate, dok privrednici ukazuju da se onima koji nisu plaćali dažbine, na kraju daju i poreske olakšice i smanjuje kamata, pa stoga zaključuju da „društvo stimuliše one koji rade nelegalno“.

Razlozi za mali broj kazni se uglavnom mogu tražiti u loše napisanim prijavama ili loše izvedenim dokazima, ukazuje Ivan Radak iz NALED-a, dodavši da je neophodna bolja edukacija nadležnih, ali i veći broj inspektora.

„Poreska uprava sama kaže da registrovanih i neregistrovanih firmi, po njihovoj proceni ima zajedno 550.000, a imaju 500 inspektora. To je zaista nemoguće sve iskontrolisati. Dakle, ključ je u analizi rizika, da se targetirano ide na firme iz određenih sektora gde je siva ekonomija veća i da se tako njihova kontrola učini efikasnijom. Carina je takođe važan segment. Moramo da vidimo kako da se bolje kontroliše ulaz robe i njeno razduživanje na tržištu, jer tu imamo problem da roba uđe i da odjednom nestane u papirima, a da se pojavi na pijacama.“

Za efikasnu borbu protiv sive ekonomije je, međutim, najpotrebna volja, a ona, čini se, često izostaje. „Često se mogu čuti komentari da je siva ekonomija neka vrsta socijalnog programa za vladu, odnosno da na taj način rešava problem velikog boja nezaposlenih“, primećuje Ivan Radak iz NALED-a.

Reklama

Takvom mišljenju, sklon je privrednik Milan Knežević.

„Jer je 700.000 ljudi koji su posredno i neposredno zbrinuti u ravni sive ekonomije, ogromna socijalna bomba i država, praktično, amnestira rad u sivoj i crnoj zoni, ne provodeći baš nikakve mere da se to suzbije. Ne vidim ni nameru, ni želju, ni efikasnost sistema koji protiv toga može da se bori. A kupiti vodu po kući, a ignorisati da vam curi česma, tako možemo stotinu godina i nikada ništa nećemo uraditi“, zaključuje Knežević.

Izvor: Radio slobodna evropa

Nastavite čitati

PRIVREDA

„Invictus“ otpušta radnike

Objavljeno

 

Od

 Kompanija „Invictus Technology Group” iz Banjaluke, osnovana nakon što je “Infinity International Group” dospjela na “crnu listu” Sjedinjenih Američkih Država najavila je drastične poteze i otpuštanje “značajnog broja radnika”.

Oni tvrde da je odluka donesena nakon što su se “suočili sa brojnim nezakonitim postupcima onih koji bi u Republici Srpskoj i Bosni i Hercegovini trebali da osiguraju prava zagarantovana zakonima”.

Kažu da su ambiciozno zaposlili 170 ljudi nakon što su ugasili “Infinity” koji bi nastavili poslovanje koje su do tada vodili u okviru nekoliko kompanija koje su se 18. juna i ranije našle pod sankcijama.

Tvrde da su prvobitno mislili da im banke neće praviti probleme i da će im otvoriti račune, ali da je podrška izostala.

“Bez obzira što se prvobitno činilo da ćemo kod banaka bez većih problema otvoriti račune, te završiti i sve druge neophodne aktivnosti kod drugih relevantnih institucija, ipak smo naišli na ozbiljne prepreke koje nas sprečavaju da ostvarimo započeti plan. Podrška je izostala, prije svega, od banaka koje nisu bile spremne da postupe po zakonu. Nakon ogromnog pritiska Ambasade SAD u Sarajevu, a u strahu od narednih poteza američke administracije i novih sankcija, banke su ignorisale naša nastojanja da kao nova kompanija dobijemo polazne elemente neophodne za normalno poslovanje. Zbog ovakvog nerazumijevanja teško možemo da održimo finansijsku stabilnost što iz dana u dan dodatno usložnjava čitavu situaciju”, saopštili su iz “Invictusa”.

Objašnjavaju da su početkom ovog mjeseca kao novi poslovni subjekt optimistično počeli sa radom i potpisali ugovore sa više od 170 zaposlenih. Sud je uredno izvršio registraciju nove kompanije, ali su sada došli u situaciju da moraju preduzeti neželjene poteze. Za sve krive Ambasadu SAD-a u BiH, iako im je sankcije prethodno uvelo američko Ministarstvo finansija.

Reklama

“Garantujemo da će svi zaposleni dobiti svoja zarađena primanja uz poštovanje ugovorom o radu i zakonom predviđenih mehanizama za djelovanje u ovakvim i sličnim situacijama. Želimo da naglasimo da se zbog postupaka Ambasade SAD na najbrutalniji način radnicima uskraćuje pravo na rad i osiguranje gole egzistencije iako za to nema bilo kakvog pravnog osnova. Baš zbog toga pozivamo sve nadležne institucije da što prije pronađu adekvatno rješenje kako ni jedna druga domaća kompanija u budućnosti ne bi bila izložena nezabilježenoj diskriminaciji”, saopšteno je iz “Invictusa”.

Kažu i da su sada izloženi potezima koji nemaju bilo kakve veze sa normalnim poslovanjem i poštovanjem zakonskih normi, a da ih relevantne institucije kao savjesnog poslovnog subjekta nisu u stanju zaštiti, zbog čega moraju priznati da je teško pronaći adekvatniji odgovor koji ne bi uključivao ozbiljnije rezove u samoj kompaniji.

Podsjetimo, 18. juna ove godine američka Kancelarija za kontrolu imovine stranaca OFAC uvela je sankcije nizu kompanija koje “čine mrežu podrške predsjedniku Republike Srpske Miloradu Dodiku”, a “Infinity International” se našao među njima, skupa sa firmama “Infinity Media”, “Prointer ITSS”, “Sirius 2010”, “Kaldera”, “K-2 Audio” u čijem je vlasništvu Alternativna televizija, “Una World” u čijem je vlasništvu bila “Una TV”.

Iz “Infinity-ja” su tada saopštili da će bez posla ostati oko 800 ljudi, a spas su potražili u registrovanju novih kompanija i promjenama vlasničke strukture, pretvarajućći dotatašnje rukovodioce u vlasnike.

„Invictus“ su prije mjesec dana osnovali menadžeri „Prointera“ i „Siriusa”.

CAPITAL.BA

Reklama
Nastavite čitati

NOVOSTI

Dodik: Srpska spremna za eksploataciju litijuma sa Srbijom – Opozicija i građani protiv

Objavljeno

 

Od

Predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je u petak da je RS spremna i zainteresovana da zajedno sa Srbijom učestvuje u eksploataciji minerala, posebno litijuma, prenosi portal Indikator.

On je pozdravio potpisivanje u Beogradu Memoranduma EU i Srbije o razumijevanju o strateškom partnerstvu o održivim sirovinama, lancima proizvodnje baterija i električnim vozilima i ocijenio da je to „veoma značajan iskorak za dalji napredak i razvoj Srbije“.

To je sigurno jedan od strateških projekata za koje se borio predsjednik Aleksandar Vučić i čiji rezultati će biti veoma vidljivi, a koji će mnogo značiti za dalji napredak i finansijski procvat Srbije. Kao što je Srbija, tako je i RS spremna da ide istim putem i sa istim ciljem koji vodi samo do jednog – ekonomskog procvata i razvoja, otvaranja novih fabrika, i što je najvažnije do otvaranja novih radnih mjesta i zapošljavanja ljudi čime se garantuje njihov opstanak u RS – kazao je Dodik za novinsku agenciju Srna.

Po njegovim riječima, istraživanja su pokazala da Republika Srpska „obiluje značajnim količinama mineralnih sirovina“ koje su danas veoma tražene u zemljama EU i širom svijeta.

Naše potencijale ćemo svakako pridružiti naporima Srbije i naših drugih prijatelja i partnera u Evropi i svijetu, vodeći odgovornu politiku, prije svega u interesu RS i naših stanovnika, primarno vodeći računa o ekološkim pitanjima i pitanjima zaštite zdravlja, gdje će struka biti potpuno uvažena i uključena – najavio je Dodik.

Poslije Majevice, istraživanja i na Sinjakovu, u Prijedoru i Zvorniku

Reklama

On je govoreći o potencijalima Srpske i bogatstvu minerala prije nekoliko dana istakao da je istraženo ležište litijuma, magnezijuma i bora na Majevici, na području Lopara, a dalje se provode aktivnosti na istraživanju olova, cinka i prateće mineralizacije kod Foče, na Ozrenu, kod Srebrenice i Bratunca.

Bakar, željezo i prateće mineralizacije se istražuju na Sinjakovu, željezo kod Prijedora, dok je područje oko Zvornika interesantno za istraživanje bora, litijuma, natrijuma, kalijuma, stroncijuma i prateće asocijacije elemenata – istakao je tada Dodik za Srnu.

Opozicija navodi da građani ne žele rudnikeSrpska demokratska stranka (SDS) ocijenila je da je najava geoloških istraživanja, potom i rudarenja od Prijedora duž Republike Srpske, pokušaj da se nadomjesti ono što je prethodnih godina entitetska vlast „opljačkala i devastirala“.

Nemamo povjerenje u iskrenost aktuelnog rukovodstva RS po pitanju geoloških istraživanja. Vlast je prije mjesec dana uskratila pravo lokalnim zajednicama da daju saglasnost za geološka istraživanja na teritoriji opština na kojim se ruda nalazi. Na taj način su lokalne zajednice zaobiđene iz procesa geoloških istraživanja – rekao je novinarima u Banjaluci potpredsjednik SDS-a Ognjen Bodiroga.

U Loparama na Majevici geološkim istraživanjem je utvrđeno da je to područje bogato litijumom, ali je načelnik te opštine Rado Savić izjavio je da su tamošnji građani rekli da ne žele rudnik litijuma jer je potencijalno loš, s obzirom na to da bi bio na samo nekoliko stotina metara od centra Lopara.

Na 25 kvadratnih kilometara planiran je površinski kop čije otvaranje bi dovelo do raseljavanja tih ljudi. Prikupili smo potpise građana Lopara kroz građansku inicijativu i pokazali da se građani Lopara protive otvaranju rudnika – rekao je Savić, prenosi FTV.

Reklama

Indikator

Nastavite čitati

NOVOSTI

Čelni ljudi „Infinity grupe“ i „Siriusa“ osnovali novu grupaciju

Objavljeno

 

Od

Isti dan kada su banke zatvorile račune firmama „Infinity grupe“, vlasnici i direktori članica osnovali su novu firmu.

Kako saznaje Akta.ba iz registra kompanija, nova firma osnovana je na jučerašnji datum i zove se „Invictus Tehnology Group“ .

U vlasničkoj strukturi firme navode se Bojan Vujić, Nemanja Reljin, Radmila Bojanić i Vladimir Perišić. Direktor novoosnovane firme je Bojan Vujić, aktuelni direktor Infinity grupe.

Firma je registrovana kao društvo ograničene odgovornosti registrovano u Vidovdanskoj ulici u Banjoj Luci, na istom broju na kojem radi i kompanija Prointer.

Osnivački kapital preduzeća je 1.000 KM, a osnovna djelatnost trgovina na veliko računarima, perifernom opremom i softverom.

Podsjetimo, nakon uvedenih američkih sankcija i gašenjem računa u bankama, firme su rješenje našle u osnivanju novih pravnih lica.

Na press konferenciji najavili su stečaj ili likvidaciju postojećih firmi, osnivanje nove firme sa fokusom na IT sektor, te povlačenje iz medija.

Reklama

Iz Infinity International Group ranije su poručili da formiranjem potpuno novih kompanija, ni na koji način ne pokušavaju da zaobiđu ili izbjegnu sankcije, već da sačuvaju zaposlene.

Akta.ba

Nastavite čitati

U trendu