Cilj je olakšati usjete poslovanja te stvoriti bolju investicijsku klimu. U Evropskoj Uniji već odavno je uvedena praksa elektronskog potpisa. I naša zemlja ima usvojen Zakon o elektronskom potpisu, ali u praksi se ne provodi. Uvođenje elektronske komunikacije između institucija i građana te kompanija, što se već odavno koristi u EU, a rezultat bi bla ušteda vremena, smanjenje papirologije te ubrzanje procedura. Iako imamo Zakon, dobijanje potvrda od institucija elektronskim putem za bh. građane još nije moguće. Zakon o elektronskom potpisu usvojen je 2006. godine, ali nikada nisu doneseni podzakonski akti na nivou BiH kojima bi se regulisalo ko izdaje kvalifikovane potpise. Kvalifikovani potpis treba biti certificiran od određenog mjerodavnog državnog tijela. Uvođenje elektronskog potpisa značajno je i s administrativnog ali i ekonomskog aspekta, ističe ekonomski stručnjak Muris Čičić.

“Sigurno je da imaju dva pozitivna aspekta ove mjere, jedan je manja administracija, manje birokracije, jednostavno brže odvijanje i eliminisanje nepotrebnih birokratskih procedura i procesa u privrdi, a drugi je ekonomsko, čim ima mogućnosti da se nešto efikasnije riješi sigurno to i manje košta. Međutim da bi se ovaj drugi aspekt ostvario neophodno je precizirati novi system” kaže Muris Čičić, profesor Ekonomskog fakulteta u Sarajevu.

Ovom mjerom Vlada Hrvatske namjerava postići višestruke uštede u javnom i privatnom sektoru u procedurama koje zahtijevaju upotrebu pečata. Time bi se olakšali uslovi poslovanja te bi se stvorila bolja investicijska klima. Ova oblast ne može se urediti samim donošenjem zakona i kupovinom informacionog sistema, ističe Čičić. Na državi je da omogući izdavanje kvalifikovanih certifikata, a na kompanijama i organizacijama da implementiraju  određene mehanizme kojima će se osigurati provjera identičnosti elektronskih dokumenata u svakom trenutku. 

“Sigurno je da je vrlo važan aspekat sigurnosti odnosno da li onaj ko potpisuje ugovore ili bilo kakve dokumente garantuje njihovo izvršenje, da li je on taj koji se predstavlja u elektronskom smislu. Elektronsko potpisivanje svih dokumenata mora da bude sigurno jer onda čitava akcija neće uspjeti”, dodaje Čičić

Ulazak BiH u EU integracijske procese trebao bi biti stimulas vlastima da se okrenu bržem donošenju potrebnih podzakonskih akata i stvaranju ostalih preduvjeta koji bi omogućili praktičnu primjenu zakona o elektronskom potpisu. 

Reklama

Izvor: TV1