Bolje je postepeno prilagođavati monetarnu politiku evrozone u aktuelnom neizvjesnom okruženju, ocijenio je danas član Upravnog savjeta Evropske centralne banke (ECB) i šef finske centralne banke, Oli Ren.
– U neizvesnoj situaciji – uključujući i geopolitičke tenzije i njihove moguće implikacije na cjene energenata i privredni rast – bolje je posmatrati razvoj situacije nego kukati, kako kaže stara izreka, odnosno postepeno korak po korak napredovati u normalizaciji monetarne politike – rekao je Ren u Helsinkiju, prenosi Reuters.

Finski guverner je praktično ponovio riječi predsjednice ECB Kristin Lagard, koja je u ponedjeljak rekla da će bilo kakvo prilagođavanje monetarne politike biti postepeno.

ECB je prošle nedjelje povukla obećanje da neće podizati kamate 2022, a kreatori monetane politike evrozone sada razmatraju plan za optočinjanje smanjenja podsticaja koji su godinama održavali privredu 19-članog bloka na površini, navodi britanska agencija, prenosi Tanjug.

Govoreći na jednom događaju, organizovanom povodom obilježavanja dvije decenije zajedničke valute evrozone, Ren je istakao značaj evra za jačanje jedinstva unutar Evropske unije usred geopolitičkih previranja koja izazivaju rast cijena energije i ubrzanje inflacije.

On je rekao da odbor ECB-a procjenjuje da postoji rizik od većeg ubrzanja inflacije nego što se ranije očekivalo.

– Upravni savet ECB radi sa svim alatima koje ima na raspoganju kako bi obezbedila da se inflacija stabilizuje na ciljanih 2,0 posto u srednjem roku – kazao je Ren, dodajući međutim da su cijene energenata van dometa monetarne politike.

Reklama

Prema njegovom mišljenju, cijene energije će ostati na visokom nivou iz više razloga, uključujući niske rezerve i potrebu da se one popune kada velika potražnja u Evropi izazvana hladnom sezonom bude splasnula.

Ren je naveo da ECB pažljivo prati rast plata u Evropi, kako bi odredila pravi trenutak za povećanje kamata.

Poredeći odluke ECB-a o monetarnoj politici sa odlukama američkih Federalnih rezervi, kaže, vrijedno je pomenuti da su plate u SAD tokom oporavka od pandemije porasle za 5,0 do 10 odsto, a u Evropi za samo oko 2,5 procenata, u prosjeku.

– Dobro je imati na umu da je prerano povećanje kamata 2008. i 2011. godine ugušilo rast – poručio je finski guverner Oli Ren.