Mnogi su se prije sedam, osam godina, kada je bila ekspanzija stambenih zajmova u Srbiji, zadužili po kamatama od šest do osam odsto, u evrima, a danas su dva do tri puta manje. Ali, da bi građani dobili nižu cijenu zajma, moraju praktično da uzimaju novu stambenu pozajmicu.
Od troškova nemaju jedino administrativni trošak koji bi mogao da iznosi (da uzimaju prvi put stambeni zajam) minimum 240 evra, pa do 400 evra za kredit na primjer od 50.000 evra.
Procedura je takva da građani moraju da plate dodatne troškove prije svega državi, kao što su taksa za osiguranje kod Nacionalne korporacije, upis hipoteke, polisu osiguranja… Sve ovo klijente košta minimum 300 evra. Ali uštede ima na duži rok. Tako, na primer, ako je građanin, kako kažu u jednoj srpskoj banci 2008. podigao kredit od 50.000 evra sa fiksnom nominalnom kamatnom stopom od 6,90 odsto ima ratu kredita od 329,30 evra. Rok otplate je 30 godina. Međutim, ukoliko klijent 31. maja 2016. refinansira kredit sa ostatkom duga od 44.591,78 evra, uz trenutno važeću kamatnu stopu u ovoj banci od 3,11 odsto, nova rata iznosi 233,42 evra, a do kraja otplate, odnosno do 31. maja 2038, otplatiće ukupno kamate 17.030,70 evra, što predstavlja ukupnu uštedu u iznosu od 25.240,18 evra.
Treba imati na umu da je nova kamatna stopa promjenljiva i vezana za šestomesečni euribor, što znači da može još da pada, ali i da raste. Neke banke nude kombinovane kamate, tako da klijent tokom otplate svake tri godine može da bira fiksnu ili promenljivu kamatu. Takođe, postoji mogućnost da banka kod koje se zatvara ugovor o stambenom kreditu naplati trošak prevremene otplate u skladu za Zakonom o zaštiti korisnika finansijskih usluga.
„Motiv klijenata da refinansiraju postojeći stambeni kredit je svakako kamatna stopa koja je značajno niža od kamatnih stopa koje su važile prije samo par godina“, navode u ovoj banci. – Manja rata i te kako je značajna za klijente. Klijent prilikom refinansiranja stambenog kredita ima troškove. Ukoliko je kredit već bio sa osiguranjem kod Nacionalne korporacije, građanin u tom slučaju plaća obradu zahtjeva kod NKOSK u visini od 30 evra i eventualno razliku u premiji ukoliko je došlo do nekih promjena. Zatim mora da ovjeri založnu izjava, a cijena se računa prema visini ostatka duga po kreditu, u primjeru za 50.000 evra je 14.400 dinara.
Potrebno je upisati hipoteku u katastru koja se obračunava prema njihovoj tarifi (u navedenom primeru je 20.000 dinara), zaključuje se nova polisa osiguranja u korist banke (premija osiguranja imovine ne odstupa značajno od premije koja je do sada plaćana) i obavlja se procjena nepokretnosti (oko 100 evra).
Izvor: Večernje novosti
